Mleko u Srbiji je zdravo i bezbedno i nepotrebno je bilo dizati toliku "prašinu" oko aflatoksina u njemu, ocenjeno je 1.marta na skupu u Privrednoj komori Srbije (PKS) koji je okupio proizvođače mleka i stočne hrane. Još uvek nema preciznih podataka o šteti koja je nastala u prethodnim nedeljama, ali su neke procene da će to biti oko 50 miliona evra mesečno. Prema ocenama svih učesnika okruglog stola, afera oko aflatoksina koju su izazvali "neki lobiji", ali i novinari svojom "površnošću" velika je opasnost da "neko drugi" preuzme i ugrozi poziciju koju je Srbija imala u regionu CEFTA. Nakon Makedonije koja se nedavno oglasila zbog kukuruza sa povišenim nivoom aflatoksina, uvezenog iz Srbije, oglasila se i Nemačka u kojoj je zaraženi kukuruz iz Srbije stigao do 3.500 gazdinstava.

Zaključak skupa je i da je najveći problem Srbije u ovom trenutku što zemlja nema nacionalnu labaratoriju koja će kontrolisati kvalitet mleka i što nije bilo usklađenosti propisa o nivou aflatoksina u stočnoj hrani i mleku.

Najveću štetu će, kako je rečeno, imati domaći proizvođači stočne hrane, mleka i mlečnih proizvoda. Stručnjaci su naglasili da mleko može biti izvor takvih toksina da su aflatoksini "limunada" uz napomenu da su aflatoksini sezonskog karaktera.

Vlada Srbije odobrila je 28. februara da se dozvoli koncentracija aflatoksina u mleku od 0,5 mikrograma po kilogramu, što je bilo propisano i pre dve godine, umesto 0,05 kako je bilo do sada.

Generalni direktor Salforda u čijem sastavu posluju najveće klekare Imlek i Subotica, Slobodan Petrović, kazao je da je izmena pravilnika o količini aflatoksina u mleku ispravna odluka i jedino moguće rešenje "i ne dešava se samo u Srbiji da se neki propisi vraćaju na prethodne granice".

"Ova odluka nije uvedena zbog Imleka, nego zbog usaglašavanja propisa o nivou aflatoksina u stočnoj hrani i mleku", podvukao je Petrović.

Petrović je kazao i da je Evropska unija propise o dozvoljenoj količini aflatoksina od 0,05 mikrograma po kilogramu uvela tek 2006. godine i to ne zato što je ta količina bezopasnija od 0,5 mikrograma po kilogramu već kao zaštitnu meru od uvoza iz Argentine, Brazila i sa Novog Zelanda.

On je dodao i da će, prema prvim podacima, Imlek i subotička mlekara imati gubitke od 10 miliona evra zbog afere s mlekom, dodavši da je prošlog vikenda Imlek zabeležio pad prodaje od 50%, ali da otkup mleka od proizvođača nije smanjen.

Predsednik Grupacije proizvođača hrane za životinje PKS-a Dragoslav Milisavljević kazao je da mleko nije jedini problem u Srbiji, navodeći da u Srbiji postoje "klanice koje se bave preradom mesa a da godinama nisu zaklale nijedno grlo".

Prema njegovim rečima Srbiji nedostaje zakon o kvalitetu hrane za životinje koji je ključ rešenja za mnoge probleme.

Srbija je u 2012. godini prema podacima PKS proizvela oko 3,6 miliona hektolitra pasterizovanog mleka, oko milon hektolitara sterilizovanog mleka, 916 tona punomasnog mleka u prahu, 2.101 tonu maslaca, 4.381 tona mlečnog namaza, oko 21.000 tona sireva, oko 200.000 tona kiselog mleka, jogurta i pavlake i 16.481 tonu čokoladnog mleka.

Podaci PKS-a pokazuju da Srbija ima suficit u spoljnotrgovinskom bilansu mleka, mlečnih proizvoda i sireva, odnosno izvezeno je 2012. godine tih proizvoda u vrednosti od oko 70 miliona dolara i to najviše u zemlje potpisnice CEFT-a sporazuma, dok je vrednost uvoza bila oko 50 miliona dolara.

Zaraženi kukuruz u Nemačkoj

U nemačkoj pokrajini Donja Saksonija najmanje 3.500 farmi nabavilo je stočnu hranu napravljenu od kukuruza iz Srbije, koji je zaražen veoma kancerogenim gljivičnim otrovom aflatoksin B1, piše 1.marta nemački list Špigel (Der Spiegel).

Prema podacima nemačkog ministarstva poljoprivrede, reč je o najmanje 10.000 tona stočne hrane napravljene od zaraženog kukuruza iz Srbije koja je prodata nemačkim stočarima.

Nemačko ministarstvo je ocenilo da je ugroženost potrošača mleka i mlečnih proizvoda "malo verovatna" pošto u mlekarama, u mleku priređenom za konzumiranje, nisu nađene vrednosti aflatoksina iznad dozvoljenih. I u slučaju mesa, prema prvim procenama, ne postoji rizik za potrošače, a sva gazdinstva koja su kupila zaraženu stočnu hranu su podvrgnuta strogoj kontroli, istaklo je ministarstvo.

Celokupna pošiljka kukuruza iz Srbije iznosila je 45.000 tona i u Nemačku je uvezena preko luke Brake, nedaleko od Bremena. Vlasti su u toj luci uspele da isključe iz prometa oko 10.000 tona kukuruza, a još oko 25.000 tona pronađeno je u jednom skladištu u Bremenu.

Oko 10.000 tona stiglo je, ipak, do 13 preduzeća koja proizvode stočnu hranu na bazi kukuruza, i ona su su tom hranom snabdela 3.560 poljoprivrednih gazdinstava u Donjoj saksoniji i 14 pogona u Severnoj Rajni Vestfaliji, naveo je list u onlajn izdanju.

Manje količine su, prema podacima donjosaksonskog ministarstva poljoprivrede, dospele i u pokrajine Saksonija-Anhalt, Brandenburg, Šlezvig-Holštajn, Meklenburg-Zapadna Pomeranija, Zaksen pa i u Holandiju.

U kukuruzu iz Srbije količina aflatoksina B1, koji važi za jednu od najkancerogenijih materija u prirodi, iznosila je 0,204 miligrama po kilogramu, pokazuju podaci ministarstva. Taj toksin je prvo izolovan u neprerađenom mleku sa farmi koje su koristile zaraženu stočnu hranu.

List podseća da je problem sa aflatoksinom u mleku u zemljama Balkana u centru pažnje još od početka februara. Dodaje se da je raspravu o bezbednosti namirnica dodatno podgrejala i afera sa konjskim mesom koje je, sa lažnom deklaracijom, prodavano u nizu evropskih zemalja.

Špigel piše da je nemački parlament 28. februara uveče odlučio da ubuduće javnost mora da bude obaveštena ne samo kada postoji sumnja u ugrožavanje zdravlja građana namirnicama, već i kada postoji opravdana sumnja da neko u toj oblasti obmanjuje javnost.

Izvor: Beta

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Prekoračene kvote za mleko u šest zemalja
  
• 

  Vesti

  : Nacionalna laboratorija za mleko u aprilu 2013.
  
• 

  Vesti

  : Ne stišava se bura oko ispravnosti mleka
  
• 

  Vesti

  : "Mlečna kriza" stigla i u Makedoniju