Preduslov za početak pregovora o pridruživanju Srbije EU biće "jasno vidljiva volja za pravno obavezujućom normalizacijom odnosa sa Kosovom", rekao je 19. marta u Beogradu zvaničnik nemačke vladajuće koalicije CDU/CSU Andreas Šokenhof dodajući da nisu dovoljne "samo izjave i želje o namerama", već konkretna dela. Ističući da je nova srpska vlada ostvarila značajan napredak u prethodnih pola godine, posebno u dijalogu sa Prištinom, Šokenhof je kazao da sedam preduslova koje je izneo tokom prethodne posete Beogradu ostaju glavni uslovi na osnovu kojih će CDU/CSU oceniti da li Srbija ispunjava očekivanja za početak pregovora s EU.
Šokenhof je na konferenciji za novinare u Medija centru rekao da je važno da srpske vlasti "sada pokažu jasnu volju da se odnosi sa Kosovom normalizuju, a da proces normalizacije mora biti okončan pre nego što Srbija postane članica EU".
Zamenik šefa poslaničke grupe CDU/CSU kazao je da je nova srpska vlada ostvarila značajan napredak u prethodnih pola godine, posebno u dijalogu sa Prištinom, ali da sedam preduslova koje je izneo tokom prethodne posete u septembru 2012. ostaju i dalje glavni uslovi na osnovu kojih će CDU/CSU proceniti da li Srbija ispunjava očekivanja za početak pregovora s EU.
Uslovi koje postavlja vladajuća nemačka CDU/CSU srpskim vlastima su: potpuno ispunjenje i sprovođenje akcionog plana dogovorenog sa EU, vidljiv napredak u oblasti otkrivanja i gonjenja počinilaca paljenja nemačke ambasade 2008, jasni signali da će se nastaviti sa pomirenjem u regionu, potpuno sprovođenje dosadašnjih rezultata dijaloga Beograda i Prištine, početak uklanjanja paralelnih struktura na severu Kosova.
CDU/CSU traži još od Beograda da utiče na kosovske Srbe da sarađuju sa Euleksom i Kforom i jasno vidljivu volju za pravno obavezujućom normalizacijom odnosa sa Kosovom.
Sedma tačka, koja se odnosi na odnose Beograda i Prištine, izazvala je najveće interesovanje među prisutnim novinarima. Šokenhov je objasnio da nisu dovoljne "samo izjave i želje o namerama", već konkretna dela.
Nemački parlamentarac izbegao je da odgovori na pitanje da li taj uslov znači da Srbija mora da prizna Kosovo ako želi da postane članica EU. On je rekao da se od Srbije ne očekuje da u narednih nekoliko sedmica reši to pitanje, ali da će to morati biti rešeno pre nego što Srbija postane članica EU.
Objašnjavajuću šta žnači "vidljiva volja", Šokenhov je naveo da bi ona mogla biti pokazana "tako što bi se dva predsednika ili dvojica premijera izjasnili u pisanoj formi ili usmeno pred kamerama da obe Vlade žele za vreme pregovora o pridruživanju Srbije da na pravno obavezujući način regulišu normalizaciju odnosa".
Na pitanje da li je slična grupa zahteva ispostavljena i prištinskim vlastima, Šokenhof je objasnio da trenutno nije na dnevnom redu početak pregovora o pridruživanju sa Kosovom i da će, kada do ta dođe, CDU/CSU ispostaviti svoje uslove i prištinskim vlastima.
"Ako vidimo znake kompromisa u Beogradu, a takve znake ne vidimo u Prištini, to naravno neće uticati na negativan stav prema Beogradu", rekao je Šokenhof.
On je dodao da će konačan stav njegove partije zavisiti od izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, koji će biti objavljen 16. aprila i dodao da ne može unapred da govori o tome.
"Videćemo šta će pisati u tom izveštaju. Imamo vitalan interes da taj proces bude uspešan. Nije to samo interes Srbije i zemalja u regionu, već i interes Evropske unije", rekao je Šokenhof.
Na pitanje kako komentariše predlog o zajednici srpskih opština na Kosovu, nemački parlamentarac rekao je da nije na njegovoj stranci da diktira rešenja, već da se opredeljuje na konkretne rezultate dijaloga kada oni budu postignuti.
Šokenhof je rekao da postoji jasna volja za sveobuhvatnom reformom pravosuđa, ali da je neophodno uložiti napore u njihovo uspešno sprovođenje. U izveštaju koji je predstavio Šokenhov naglašava se da ni pet godina od paljenja Ambasade Nemačke u Beogradu nisu pronađeni počinioci, iako je to međunarodna obaveza Srbije.
U delu koji se odnosi na regionalnu saradnju naglašava se da "ne treba da bude novih interpretacija istorije, kao na primer u vezi sa genocidom u Srebrenici". Kao pozitivan čin ističe se sastanak srpskog predsednika Tomislava Nikolića i predsednice Kosova Atifete Jahjage.
Naglašava se važnost sprovođenja dosadašnjih rezultata u procesu dijaloga između Beograda i Prištine, "posebno prihvatanje dogovora o integrisanom upravljanju granicama od strane Srba na severu Kosova, kao i postizanje dogovora o telekomunikacijama i energiji".
Šokenhof je kao jedan od uslova istakao dogovor o uklanjanju srpskih paralelnih struktura na severu Kosova koje bi prihvatilo i srpsko stanovništvo, kao i početak njihovog sprovođenja - posebno u sektoru bezbednosti, pravosuđu i administraciji, kao i transparentnost finansijskih davanja iz Srbije.
"Potrebi su dalji napori Beograda da utiče na Srbe na severu Kosova kako bi prihvatili Euleks, da bi trajno bila uspostavljena sloboda kretanja Euleksa i da bi sarađivali sa Euleksom u istragama bombaških napada", naveo je Šokenhof.