Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Stranih donatora sve manje, NVO sve više
|
|
|
|
Objavljeno : 08.04.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Stranih donatora koji finansiraju domaći civilni sektor sve je manje, ali se sa sticanjem statusa kandidata ipak povećava broj evropskih fondova. U nedavno objavljenom 10. izdanju Vodiča kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja predstavljeni su "sveži" podaci o fondovima 115 međunarodnih i domaćih donatora i državnih institucija. Za taj novac, makar na papiru, konkuriše čak 19.000 registrovanih udruženja u Srbiji od kojih oko polovine radi ili potpuno volonterski ili sa godišnjim budžetom od 1.000 evra.
Autori Vodiča kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja su Građanske inicijative u partnerstvu sa Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Kancelarijom za
saradnju sa civilnim društvom i Kancelarijom za evropske intergacije.
"Prvi vodič napravljen pre pre šest godina počeo je sa manjim brojem donatora, 76, od čega 10 domaćih jer je bilo teško mapirati donatore", prisetila se početaka izvršna direktorka Građanskih inicijativa Dubravka Velat koja je od prvog broja uključena u stvaranje Vodiča.
Deseto najnovije izdanje sadrži informacije o 115 donatora, od čega su 43 domaća.
"Sadašnji broj donatora nije zato što se povećava broj donatora već se trudimo da uvrstimo donatore iz celog sveta koji su voljni da finansiraju projekte u Srbiji", objasnila je Velat za EurAktiv.
Ona je rekla da se strani donatori povlače, dok je porast broja domaćih donatora objasnila činjenicom da sve veći broj insitucija raspisuju konkurse.
"Donatori su promenljiva kategorija. Neki dugo budu prisutni u zemlji, a onda odu za drugim prioritetima", kazala je Velat.
Specifičnost aktulenog vodiča je u tome što su prvi put pozivi za dostavljanje podataka upućeni na adrese 400 fondacija i zadužbina registrovanih u Srbiji.
Međutim, Velat navodi da je iz malog broja pristiglih prijava očigledno da se fondacije i zadužbine u Srbiji ne osnivaju sa ciljem obezbeđivanja finansijske podrške organizacijama civilnog društva, već za filantropske i druge aktivnosti kao što su, na primer, očuvanja lokalnog kulturnog i istorijskog nasleđa, obezbeđivanje stipendija lokalnim studentima i drugo.
Poredeći konkurse u 2013. i one od pre nekoliko godina, Velat je primetila da je vidan porast fondova EU kako je Srbija dobila status kandidata u martu 2012. godine.
Povećava se i broj takozvanih korporativnih donatora odnosno firmi ili njihovih fondacija.
Ocenjujući uslove za konkurisanje, Velat navodi da za razliku od evropskih fondova za čije prijavljivanje je predviđena vrlo stroga procedura, ambasade stranih zemalja u Srbiji su pristupačne organizacijama, poznaju lokalne prilike i jednostavnije su za slanje projekata.
Ona takođe navodi da je teško proceniti iznose donacija u Vodiču za 2013, budući da se kreću od vrlo malih do velikih.
Vodič nije namenjen samo nevladinim organizacijama iako u Vodiču prednjače konkursi za njih. Ima konkursa i za mala i srednja preduzeća, lokalne samouprave, ali i konkurse za stipendije i stručne prakse.
Sve više nevladinih organizacija
Dok sa jedne strane strani fondovi "presušuju", broj nevladinih organizacija se povećava, primećuje Velat.
Prema podacima Agencije za privredne registre, sada ima oko 19.000 registovanih udruženja, dodala je ona.
"Najmanje jedna četvrtina radi volonterski, druga četvritna radi sa budžetom od 1.000 evra godišnje. Ima i organizacija koje imaju budžet od 10 i 20 hiljada evra, pa i preko 100.000 evra”, navela je izvršna direktorka Građanskih inicijativa.
Kada se tako veliki broj NVO uporedi da budžetom države, izdvajanja države nedovoljna su za sve aktivnosti nevladinih organizacija, kazala je Velat.
"Država nije mali davalac sredstava. Ne možemo reći da ne daje ništa, jer sad je to više transparentno. Ali postavlja se pitanje da li država zaista finansira ono što je prioritet u zemlji", ocenila je ona.
Prema nedavno iznetim podacima, država Srbija je u poslednje četiri godine iz budžeta dala gotovo 400 miliona evra sredstava poreskih obveznika za razvoj civilnog društva, ali, kako je navedeno, bez jasnih kriterijuma i efikasne kontrole trošenja tog novca.
Iz budžeta se kao nevladine organizacije finansiraju političke partije, verske zajednice, sportski klubovi i udruženja građana, koja su u javnosti poznata kao nevladine organizacije i najčešće se izjednačavaju sa civilnim sektorom.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
