Srpski premijer Ivica Dačić pozvao je 16. aprila u Viljnusu litvanski parlament da ratifikuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom, jer bez toga sporazum ne može da počne da se primenjuje sa Evropskom unijom. Litavnija je jedina zemlja EU koji nije ratifikovala SSP, na šta su uticali problemi u vezi sa litvanskim investicijama u Srbiji i rivalstvo prilikom izbora predsednika Generalne skupštine UN. Dačić je rekao da je Srbija spremna da rešava probleme u vezi sa investicijama kao i da podrži kandidaturu Litvanije za članicu u Savetu bezbednosti UN. Neuspele litvanske investicije se pominju pre svega u kontekstu sporne privatizacije Beogradske industrije piva (BIP).
Prioritet posete premijera Srbije Litvaniji je pitanje ratifikacije SSP-a. Ranije je najavljeno da će Parlament Litvanije ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju razmatrati tokom prolećnog zasedanja.
Dačić je na konferenciji za novinare posle razgovora sa litvanskim premijerom Algirdasom Butkevičiusom rekao da je došao u Vilnjus kako bi pomogao da se prevaziđu problemi u odnosima između Srbije i Litvanije, koji postoje poslednjih nekoliko godina.
Premijer Srbije naveo je da su ključna dva problema u bilateralnim odnosima problem sa investicijama određenih litvanskih kompanija u Srbiji i sporovi koji su iz toga nastali i izbor predsednika Generalne skupštine UN u kojem su Srbija i Litvanija praktično bile protivkandidati.
"Ti odnosi doveli su do toga da je Litvanija danas jedina zemlja EU koja nije ratifikovala SSP. Mislim da sve to treba da ostavimo iza nas i prevaziđemo sve probleme. Srbija i Litvanija su prijateljske zemlje i ne postoji nijedan razlog za međusobne probleme", rekao je Dačić.
On je najavio da će Srbija podržati Litvaniju u kandidaturi za članicu Saveta bezbednosti UN u narednom mandatu, kao i da će predložiti rešenje problema koji su se javili kod litvanskih investicija u Srbiji.
"Očekujemo da litvanski parlament što pre ratifikuje SSP, jer bez toga on ne može još da počne da se primenjuje. Naši odnosi mogu biti bolji u gotovo svim poljima, naročito u ekonomiji. Zaista bih bio srećan da u vreme predsedavanja Litvanije Evropskoj uniji Srbija napravi odlučujući korak dalje ka EU", rekao je Dačić.
Background
Srbija i EU su Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum potpisale 29. aprila 2008. godine. SSP stupa na snagu tek kada ga ratifikuju sve zemlje, a u međuvremenu se primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, koji se odnosi na trgovinske aspekte SSP-a. SSP su do sada ratifikovale sve članice EU osim Litvanije.
Pošto sporazum ratifikuje i poslednja članica EU, ostaje još da ga Savet EU prihvati u ime Unije. Sporazum stupa na snagu prvog dana drugog meseca nakon što EU obavesti Srbiju da je ratifikovala SSP.
Srbija je diplomatske odnose sa Litvanijom uspostavila 14. decembra 2000.godine, na nerezidencijalnoj osnovi. Litvaniju pokriva ambasada Srbije u Varšavi dok Srbiju pokriva litvanska ambasada u Budimpešti.
Premijer Butkevičijus rekao je da Litvanija podržava evropske integracije Srbije i pozdravio korake koji idu u pravcu normalizacije odnosa sa Kosovom.
"Potpisali smo danas dva dokumenta: Memorandum o saradnji u oblasti evropskih integracija i Sporazum o saradnji u borbi protiv kriminala. To će biti dobra osnova za dalji razvoj naših odnosa", rekao je Butkevičijus.
Litvanski premijer nije direktno odgovorio na pitanje da li je Srbija dovoljno napradovala da bi bio ratifikovan S SP, ali je rekao da bi poseta Dačića mogla da bude "prelomna tačka" u poboljšanju bilateralnih odnosa.
Dačić je rekao da je uveren da je "Srbija ispunila sve uslove, i za dobijanje datuma za početak pregovora, ne samo za ratifikaciju SSP".
Slaba privredna saradnja i neuspele investicije
Privredna saradnja Srbije sa Litvanijom nije velikog obima i svodi se na trgovinske odnose. Takođe, Litvanija dosad nije bila uspešna kad je reč o ulaganjima u Srbiju, a kompanije iz ove države se, prema evidenciji Privredne komore Srbije, spominju samo u kontekstu dve neuspešne privatizacije.
Konzorcijuma dve litvanske kompanije - Arvi i Saniteks i srpske kompanije Univerzal holding je 2008. kupio 100% Azotare Pančevo za 13,1 milion evra. Kupoprodajnim ugovorom bio je predviđen investicioni program od 30 miliona evra.
Međutim, početkom 2009. Agencija za privatizaciju Srbije objavila je da je raskinula ugovor sa novim vlasnikom Azotare zbog raspolaganja imovinom suprotno odredbama ugovora, pošto je pogon Karbamid 2, najvredniji deo kompanije, prodat, prema pisanju štampe, ruskoj kompaniji za 32 miliona evra.
Litvanske kompanije nisu imale uspeha ni u kupovini Beogradske industrije piva (BIP). U julu 2007. Agencija za privatizaciju je potpisala kopoprodajni ugovor sa konzorcijumom litvanske kompanije Alita i švedske firme Junajtrd nordik beveridžis (United Nordic Beverages). Konzorcijum je za 51,9% kapitala ponudio 21,4 miliona evra i investicioni program od 5,1 miliona evra.
Većinski vlasnici BIP-a najavili su tada da će u narednih 5 godina investirati preko 40 miliona evra. U planu je bila izgradnja nove pivare u Krnjači u koju je trebalo da bude uložen deo najavljenih investicija, a koja je trebalo da počne sa proizvodnjom u 2011. godini.
Međutim, u februaru 2010. Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor zbog neizvršenja investicione obaveze za drugu godinu u iznosu od 2,6 miliona evra i jer novi vlasnici nisu otkupili akcije od malih akcionara. Konzorcijum je takođe optužen da nije plaćao poreze pa je država morala prinudnom prodajom osnovnih sredstava preduzeća da naplaćuje dug, kao i da je raspolagao imovinom suprotno odredbama ugovora.
Srbija beleži suficit u trgovinskoj razmeni sa Litvanijom od 2005. godine. Ukupna robna razmena Srbije i Litvanije u 2012. godini iznosila je 36,2 miliona dolara sto je oko 15% manje u poredenju sa prethodnom godinom. Prema podacima PKS, glavni razlog je smanjenje izvoza bele tehnike.
Srbija je izvezla u ovu bivšu sovjetsku republiku izvezla 25,9 miliona, a uvezla robu za 10,3 miliona dolara. Najveći izvoznici u Litvaniju su Moskomerc Beograd na koji otpada više od polovine izvoza, Fabrika kablova Zaječar, Dunav Grocka, Spektar i Koteks Viscofan Novi Sad.
Srbija u Litvaniju najviše izvozi rešoe sa jednom ili više grejnih ploča, telekomunikacione provodnike, predivo od najlona, aparate za mlevenje i mešanje hrane, sokovnike i mašine za pranje veša i sudova.
Najveći uvoznici iz Litvanije su Ril niting Gajdobra (Real Knitting), Milagro Beograd, Lola Audio Beograd, Roveks Inzenjering (Rovex) i Dafri (Dufry). Na listi uvoznih proizvoda dominiraju pleteni delovi odeće, fosfati kalcijuma, električni aparati za grejanje prostora, oprema za za telefoniju i telegrafiju, treset i drugo.
EurActiv Srbija
Dačić pozvao Litvaniju da ratifikuje SSP 
