Više od polovine trgovinske razmene Srbije odvija se sa Evropskom unijom, a pošto sve članice CEFTA sporazuma nameravaju da jednog dana uđu u Uniju, udeo trgovine sa sadašnjim i budućim članicama EU u ukupnoj razmeni dostiže 73%, rekao je 3. aprila pomoćnik direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Vladimir Međak. On je na zajedničkoj sednici više odobra Privredne komore Srbije (PKS) rekao da je pokrivenost uvoza izvozom u razmeni sa EU 60,5%. Na sastanku je ukazano da, iako je Prelazni trgovinski sporazum omogućio izvoz bez carine u EU, problem za srpske izvoznike predstavljaju necarinske barijere zbog neusklađenosti sa standardima EU i pribavljanje sertifikata. Razlog za to je nedovoljna harmonizacija sa tehničkim propisima EU, rečeno je na skupu. Najavljeno je i da bi Evropski savet za akreditaciju trebalo da polovinom aprila donese odluku o priznavanju akreditacionog sistema u Srbiji.

U Privrednoj komori Srbije je 3. aprila održana zajednička sednica Odbora Udruženja za metalsku i elektro industriju, Odbora Udruženja za hemijsku, farmaceutsku, gumarsku industriju i industriju nemetala i Odbora Udruženja rudnika metala, crne i obojene metalurgije PKS. Na sednici je bilo reči o ekonomskim odnosima Srbije i EU, a predstavljana su i privredna kretanja u Srbiji.

Međak je rekao da je udeo trgovine sa EU u trgovinskoj razmeni Srbije prošle godine bio 56%, udeo zemalja CEFTA 17% a Rusije 10%. Prema njegovim rečima, s obzirom da sve članice CEFTA pretenduju na članstvo u EU, može se reći da 73% trgovine otpada na sadašnje i buduće članice EU.

On je naveo da je ukupan izvoz Srbije u 2011. iznosio 8,4 milijardi evra, a uvoz 14 milijardi evra, da je trgovinski deficit bio šest milijardi a pokrivenost uvoza izvozom 58%. On je rekao da su tradicionalno najveći partneri Srbije u trgovini zemlje u okruženju, kao i Nemačka, Italija i Austrija.

Glavni trgovinski partneri Srbije u EU su Nemačka, Italija, Rumunija i Slovenija, s time što se preko Rumunije dosta robe izvozi u treće zemlje. Glavna izvozna tržišta su Italija, BiH, Nemačka i Crna Ggora, rekao je Međak i dodao da se u neke od njih izvozi više nego zajedno u Kinu, Rusiju i SAD na koje otpada ukupno 528 miliona evra izvoza.

On je naveo da se u trgovini poljoprivrednim proizvodima ostvarije suficit koji se povećava iz godine u godinu zbog pristupa tržištu EU. Prema njegovim rečima, u 2011. ostvaren je suficit u toj oblasti u iznosu od 494 miliona evra.

Međak je rekao da je smanjenje prihoda od carina efekat svakog sporazuma o slobodnoj trogini, pa tako i sa Rusijom, zemljama CEFTA i sa EU. On je naveo da je, ako se gleda potencijalni gubitak Srbije i EU zbog nenaplaćivanja carine zbog liberalizacije, jedan prema tri, odnosni da bi Srbija imala gubitak od 438 miliona evra, dok bi izvoznici u EU morali da plate 1,5 milijardi evra carine.

Međak je izneo podatak da je u periodu od 2005. do 2009. najviše investitora bilo iz članica EU. Prema njegovim rečima, u slučaju Norveške koja je na na drugom mestu po investicijama i Rusije koja je na osmom mestu, reč je o jednoj velikoj investiciji, dok ostale zemlje konstantno učestuvju u investiranju.

On je naveo i da su Slovenija i Hrvatska godinama bile privlačne destinacije za ulaganja iz EU a da je 2010. vrednost investicija u Srbiju iz EU bila skoro kao vrednost investicija u te dve zmelje zajedno, što, kako je naveo,  govori o efketima krize i pomeranja investitora.


Međak je rekao da je Srbija iz pretpristupnih fondova (IPA) za period 2007-2013. dobila 2,2 milijardi evra, a da je iskorišćenost tih sredstava 99%. Najviše tih sredstava je uloženo u obrazovanje (10,1%), lokalni razvoj (9,82%) i privredu (8,58%).

Necarinske barijere problem pri izvozu u EU

Potpredsednica PKS Vidosava Džagić je ukazala na problem necarinskih barijera u trgovini sa EU i nedovoljnu harmonizaciju sa tehničkim propisima EU, odnosno potrebu da se izgradi "infrasturktura kvaliteta". "Nama jeste s jedne strane, što se tiče tržišta EU, omogućeno da izvozimo bez carina, ali tu postoji set necarinskih barijera koje direktno proističu iz tehničkog zakonodavstva", rekla je ona.

Ona je ukazala na činjenicu da još nije preneta Direktiva o građevinskim materijalima, naglasivši da je jedan deo ovih industrija oslanja na proizvodnju materijala i proizvoda u građevinarstva. "To je nešto što mi tražimo već tri godine", rekla je ona i pozvala da se to uvrsti u prioritete prilikom utvrđivanja aktivnosti u pridruživanju EU.

DŽagićeva je kao problem navela i troškove u pribavljanju sertifikata, naglasivši da srpski izvoznici moraju da se snalaze i traže akreditovane laboratorije. Ona je rekla da bi na sastanku Evropskog saveta za akreditaciju u Kopenhagenu 17. i 18. aprila trebalo da bude donet aodluka priznavanju sistema akreditacije u Srbiji.

Evropski savet za akreditaciju bi trebalo da glasa o tome da li će Srbija potpisati sporazum koji će omogućiti da se sertifikati naših akreditacionih agencija priznaju u EU, kao i sertifikati EU u Srbiji. Ako to sve bude u redu, što se očekuje budući da se odluka donosi na osnovu izveštaja ocenjivača za Srbiju, sporazum bi mogao da bude potpisan u maju.

Međak je rekao da Srbija u drugoj polovini ove godine planira da donese novi nacionalni plan za evropske integracije. Taj plan će, prema njegovim rečima, sadržati korake koji treba da pripreme Srbiju za pregovore o članstvu, koji se pre svega odnose na usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom.

DŽagićeva je ocenila da bi status kandidata mogao da bude "stabilizirajuća komponenta", odnosno da bi mogao da nadomesti neka negativna kretanja u srpskoj ekonomiji, poput zamrzavanja aranžmana sa Međunarodnim monetanrim fondom.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Zaštititi privredu od nelojalne konkurencije
  
• 

  Vesti

  : Hrvatska planira da sačuva neke povlastice u trgovini sa CEFTA
  
• 

  Analize i stavovi

  : Izlazak Hrvatske iz CEFTA - prilika za Srbiju
  
• 

  Vesti

  : Albanija, Kina i Turska preuzele deo tržišta na Kosovu
  
• 

  Vesti

  : Promena trgovinskih sporazuma sa ulaskom u EU