Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropski parlament podržao SSP sa Srbijom
|
|
|
|
Objavljeno : 19.01.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski parlament (EP) je u sredu (19. januara) u Strazburu velikom većinom glasova podržao Sporazum EU i Srbije o stabilizaciji i pridruživanju i usvojio rezoluciju o Srbiji kojom se pozivaju i preostale članice Unije da ratifikuju SSP i pruža podrška prijemu Srbije u EU. Rezolucijom se od Srbije traži da rasformira paralelne strukture na Kosovu, prekine zapošljavanje preko političkih veza i ukine monopole. Za ratifikaciju SSP i rezoluciju je glasalo 612 poslanika, a 38 je bilo protiv.
Evropski poslanici su prihvatili i amandman grupe Zelenih u kojem se "poziva Vlada Srbije da u dijalog s Kosovom uđe bez daljeg pozivanja na nove pregovore o statusu ili podeli". Usvojen je i amandman Zelenih u kojem se navodi da je nužno da vlasti Srbije ne izdaju registarske tablice za vozila sa oznakama mesta na Kosovu jer je to, kako se navodi, "otvoreno kršenje kosovskog suvereniteta". Rezolucija nije obavezujući dokument za Savet ministara EU i Evropsku komisiju, koji su do sada stajali iza zajedničke rezolucije Srbije i EU donete u UN, u kojoj se samo poziva na "dijalog" bez ikakvih ograničenja.
U Rezoluciji se Srbija poziva da "rasformira paralelne strukture na Kosovu koje narušavaju proces decentralizacije i sprečavaju potpunu integraciju srpske zajednice u institucije Kosova". Ocenjuje se da bi Srbija trebalo da odigra konstruktivnu ulogu u uspostavljanju i funkcionisanju opštinskih institucija u srpskim multietničkim opštinama i severno i južno od Ibra.
Evropski poslanici u tom dokumentu su istakli i da je spremnost Beograda i Prištine na kompromis preduslov uspeha predstojećih pregovora, ali i da će sposobnost EU da olakša pregovore biti test za "kredibilitet i političku viziju (EU) za ceo region". EP je pozdravio "spremnost Vlade Srbije da obnovi dijalog s Kosovom u okviru EU i traži da to počne bez odlaganja".
Odbačen je amandman u kojem se izražavalo negodovanje zbog toga što je Vlada Srbije "u prvi mah odlučila" da ne pošalje predstavnika na uručenje Nobelove nagrade za mir u Oslu.Taj amandman je predložila poslanička grupa liberala kojoj pripada izvestilac za Srbiju Jelko Kacin.
U tekstu se ističe da je saradnja sa Haškim tribunalom ključni uslov za napredak Srbije ka EU i da se "samo hapšenje preostala dva optuženika i njihovo isporučivanje Hagu mogu smatrati najuverljivijim dokazom pune saradnje" sa Tribunalom.
Ukinuti monopole i zapošljavanje po političkoj liniji
Deo rezolucije posvećen je i ekonomskim problemima. Evropski parlament "podseća da postojanje monopola ozbiljno narušava razvoj potpuno funkcionalne tržišne privrede" i vlada se poziva da omogući ukidanje monopola. Ističu se i problemi za uključivanje malih i srednjih preduzeća u privredu.
Background Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije potpisan je 29. aprila 2008. godine, a ministri EU odobrili su njegovu ratifikaciju 14. juna 2010. godine. Do sada ga je ratifikovalo 11 zemalja članica Španija, Malta, Bugarska, Italija, Estonija, Slovačka, Slovenija, Luksemburg, Mađarska, Austrija i Kipar, a u nemačkom parlamentu procedura za ratifikaciju počela je u decembru 2010.
Da bi sporazum stupio na snagu moraju ga ratifikovati sve članice Evropske unije.
Predlog rezolucije Evropskog parlamenta o evropskoj integraciji Srbije predstavljen je 27. oktobra 2010, a Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio je taj predlog 1. decembra 2010.
Ukazuje se da je stanje javnog saobraćaja, posebno železnica, izuzetno loše i da je potrebno koristiti pretpristupne fondove EU za unapređenje železničke mreže i transportnih veza sa susednim zemljama.
U Rezoluciji se ističe da je potrebno uspostaviti nezavisnu javnu službu i da je potrebno prekinuti zapošljavanje preko političkih veza, što nije u skladu sa Zakonom o državnim službenicima.
Izražava se žaljenje zbog visoke nezaposlenosti, posebno među mladima, i niske stope visokoobrazovanih. U tom smislu navodi se da je moderno obrazovanje visokih standarda jedan od preduslova socijalnog i ekonomskog razvoja. Srbija se poziva da u potpunosti primeni Bolonjski proces u obrazovanju i da srpski obrazovni sistem uskladi sa evropskim standardima.
Srbija se poziva i da dovrši reformu pravosuđa i uloži veće napore da bi obezbedila nezavisnost i objektivnost sudija kao i efikasniji rad sudova. Pozdravlja se odluka da se sprovede reizbor sudija, ali se ističe da to mora biti učinjeno na transparentnan način.
Srbija se takođe poziva da ojača borbu protiv korupcije, ukine blanko ostavke i prekine sa "proizvoljnom raspodelom mesta u parlamentu". Ističe se i da su duple funkcije "ozbiljan rizik za konflikt interesa i da to pitanje treba da bude prioritet" i ukazuje se da se Agencija za borbu protiv korupcije obratila Ustavnom sudu povodom duplih funkcija.
Evropski parlament u Rezoluciji ukazuje i na težak položaj Roma u Srbiji i poziva srpske vlasti da im hitno omoguće da dobiju lične karte, i da im olakšaju da steknu domove i omoguće pristup tržištu rada, obrazovanju i zdravstvu. Ističe se da mnogi Romi žive u ekstremnom siromaštvu, što umanjuje šanse mladih Roma, kao i da samo 5% njih ima posao. Ukazuje se i na diskriminaciju Roma, skore slučajeve nasilja nad njima i prinudno preseljavanje koje su organizovale srpske vlasti.
Ističe se i da organizovanje Parade ponosa predstavlja napredak u razvoju tolerancije i slobode izražavanja, ali se izražava žaljenje zbog nasilja koje je pratilo taj događaj. Poslanici EP su skrenuli pažnju da su ekstremisti koji su učestvovali u nemirima "imali indirektnu podršku nekih političkih stranaka i verskih ličnosti".
U vezi sa tim, od Srbije se traži da sprovede odgovarajuće mere za borbu protiv ekstremizma i radikalizma u društvu.
U Rezoluciji se ističe da Srbija ima najveći broj izbeglica i raseljenih u Evropi i pozivaju se svi potpisnici Sarajevske deklaracije da ostvare veći napredak u toj oblasti.
Pripremiti teren za 150.000 povratnika iz EU
Kako se navodi, očekuje se da će u skladu sa sporazumima o readmisiji sa zemljama EU u Srbiju doći 150.000 povratnika i da je potrebno sprovesti prpreme za njihovu integraciju u društvo.
Srbija se poziva i da sprovede mere za sprečavanje zloupotreba viznog režima.
Evropski parlament je ocenio da bi bilo dobro da Srbija sklopi sporazume o ekstradiciji sa susedima, kao što je učinjeno sa Crnom Gorom i Hrvatskom.
Pozdravljaju se napori za uklanjanje nasleđa delovanja bezbednosnih službi iz prošlosti, ali se ističe potreba za daljim reformama sektora bezbednosti, pre svega za sprovođenjem lustracije i povećanjem parlamentarnog nadzora nad bezbednosnim službama.
Evropski parlament je ukazao da je Agencija za hemikalije usvojila pravilnik o proizvodnji hemikalija koje mogu biti opasne za ljudsko zdravlje i životnu sredinu, čime se Srbija približila evropskim standardima. Ističe se, međutim, da je primena dela tih pravila odložena zbog tvrdnji predstavnika industrije da bi im to donelo gubitke i ugrozilo poslovanje.
U Rezoluciji se se ističe i značaj nezavisnih medija, zaštite manjina, funkcionisanja saveta nacionalnih manjina, regionalne saradnje, jačanja sindikata i socijalnog dijaloga, kao i poboljšanja uslova u zatvorima koji su prenasljeni i decentralizacije zemlje.
Pozdravlja se usvajanje Deklaracije o Srebrenici.
Stavovi
Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević izjavila je da ratifikacija SSP u Evropskom parlamentu podstiče preostale članice EU da ratifikuju taj sporazum, ali i Srbiju da ubrza reforme. "Ovo je svakako značajan korak na našem putu ka Evropskoj uniji i tih koraka će biti puno, ali ovaj je značajan jer ratifikacija SSP u Evropskom parlamentu, i usvajanje Rezolucije o Srbiji, podstiče zemlje koje još nisu ratifikovale, da to učine, ali i podstiče nas da nastavimo da radimo na ubrzanju unutrašnjih reformi", rekla je Delević agenciji Beta.
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je da ratifikacija Sporazuma Srbije i EU o stabilizaciji i pridruživanju u Evropskom parlamentu predstavlja dokaz široke i duboke podrške Srbiji. "Činjenica da su (za Rezoluciju o Srbiji) glasale sve političke grupacije pokazuje da naš cilj - a to je da dobijemo status kandidata do kraja godine i mogućnost da počnemo pregovore neposredno posle toga, imaju jaku podršku u Evropskom parlamentu", kazao je Djelić u telefonskoj izjavi agenciji Beta.
On je rekao da se delegacija Srbije ove nedelje u Strazburu "borila protiv dva amandmana" na Rezoluciju. Jedan amandman je osuđivao Srbiju zbog neprisustvovanja dodeli Nobelove nagrade za mir u Oslu i, kako je kazao Đelić, "u tome smo uspeli". Drugim amandmanom se tražilo da se u dijalogu Beograda i Prištine ne govori o statusu. "Uspeli smo da donekle ublažimo taj tekst i - što je bitno - da obezbedimo da taj amandman prođe sa tankom većinom", rekao je Đelić.
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da očekuje da Sporazum Srbije i EU o stabilizaciji i pridruživanju sada ratifikuju i preostale zemlje koje to nisu učinile do sada. Cvetković je novinarima u Vranju rekao da očekuje da će u prvoj polovini ove godine sve članice EU ratifikovati taj sporazum.
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom predstavlja veoma važan korak u evropskim integracijama Srbije. Tadić je, kako se navodi u saopštenju iz kabineta predsednika, , poručio da niko ne treba da ima dilemu oko saradnje Srbije sa Haškim tribunalom. "Mi smo za to potpuno politički opredeljeni, a takođe i u operativnom smislu. Srpske bezbednosne snage i Tužilaštvo za ratne zločine daju maksimum da se preostali optuženi za ratne zločine pronađu, uhapse i privedu pravdi", rekao je Tadić.
Evropski pokret u Srbiji pozdravio je ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u Evropskom parlamentu i istakao da je to važan signal za Srbiju i njene građane. To je takođe i važan signal za 16 država članica EU koje još nisu ratfiikovale taj sporazum, bez obzira na to što ratifikacija u svih 27 parlamenata zemalja članica nije formalan uslov za dobijanje statusa kandidata. Pokret je istakao da je potrebno ubrzati dinamiku reformi neophodnih za zadovoljenje uslova za punopravno članstvo u EU, podjednako važnih i za građane Srbije da bi uvideli korist tog procesa za poboljšanje uslova života.
Generalna serketarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić izjavila je da je Rezolucija o evropskoj integraciji Srbije prvi zvanični dokument u kojem je EU jasno istakla da puna saradnja sa Tribunalom u Hagu znači hapšenje dvojice preostalih begunaca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića. "Najkonkretnije poruke su upućene u rezoluciji koja daje realnu sliku stanja na putu članstva Srbije ka EU i daje konkretne preporuke državi i administraciji kako bi se taj put ubrzao. Tu je istaknut značaj reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i uloge medija i civilnog društva u procesu evropskih integracija", rekla je Maja Bobić agenciji Beta.
Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija izjavila je da je Evropski parlament ratifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju potvrdio sve poteze koje je Srbija uradila na putu evropskih integracija. "Ovime smo dobili potvrdu da je Srbija bila u pravu što je pristupila jednostranoj primeni Prelaznog sporazuma, što je uverilo zemlje članice Evropske unije da je Srbija spremna da ubrza proces evropskih integracija", rekla je Kolundžija.
Srpska napredna stranka (SNS) ocenila je danas da je ratifikacija Sporazuma Srbije i EU o stabilizaciji i pridruživanju dobar signal za Srbiju ali da Srbija ne sme da bude zadovoljna stalnim očekivanjem da će neko drugi da radi za njene interese, dok ona ne preduzima ništa ili veoma malo kako bi napredovala. "Srpski naprednjaci insistiraju na činjenici da Srbija mora da preduzme energične mere u razvoju privrede, borbi protiv korupcije i privilegija političkih klasa", navodi se u saopštenju SNS.
Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Dragan Todorović izjavio je da ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU u Evropskom parlamentu suštinski ne znači ništa za Srbiju i da će ona služiti za unutrašnje-političke potrebe, a da će Evropa "nastaviti sa ucenama". "Ratifikacija SSP-a suštinski za Srbiju neće značiti ništa. Mi smo i do sada njegovom jednostranom primenom imali štetu od nekoliko miliona evra i to će se nastaviti i dalje", kazao je Todorović agenciji Beta. Prema rečima Todorovića, Evropska unija neće ni opstati, te je neće ni biti kada Srbija bude trebalo da se priključi, za, kako je rekao, desetak godina.
Lider Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović ocenio je da je ratifikacija Sporazuma Srbije i EU o stabilizaciji i pridruživanju u Evropskom parlamentu još jedna u nizu potvrda da Evropa želi brzu integraciju Srbije u EU. "Više nema prostora za izgovore. Vlast u Srbiji ne može večito da traži ustupke, a da istovremeno ignoriše obavezu da paralelno sprovodi reforme u samoj zemlji, zato LDP insistira na okretanju Srbije evropskim poslovima jer ćemo tako otkloniti svaku dilemu o evropskoj budućnosti našeg društva", naveo je Jovanović u saopštenju medijima.
"Sada moramo da učinimo sve da se što pre dobije pozitivno mišljenje Evropske komisije i dovedemo zemlju u status punopravnog kandidata za članstvo u Evropskoj uniji", naveo je Jovanović.
Portparol Demokratske stranke Srbije (DSS) Petar Petković izjavio je da je ratifikacija u Evropskom parlamentu Sporazuma EU i Srbije o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) samo odluka u nizu, jer taj sporazum tek treba da ratifikuje još skoro polovina članica EU. "Ta odluka Evropskog parlamenta je jedna u nizu odluka u jednom veoma dugom procesu ratifikacije. Ne treba zaboraviti da taj proces traje već dve i po godine, i pitanje je koliko će trajati obzirom da još skoro pola država članica taj dokument treba da ratifikuje", kazao je Petković agenciji Beta.
Izvor: EurActiv i Beta
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
