Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EIB nastavlja da finansira na Kosovu
|
|
|
|
Objavljeno : 12.06.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predstavnici Evropske investicione banke (EIB) i Kosova potpisali su Okvirni sporazum o budućim aktivnostima evropskog kreditora na Kosovu. Sporazum će omogućiti EIB da proširi aktivnosti na Kosovu i finansira projekte na sektorima transporta, zaštite prirodne sredine, telekomunikacija i energetske infrastrukture. Potpisavanje sporazuma podrazumeva i pružanje tehničke pomoći EIB Kosovu u pripremi i finansiranju prioritetnih projekata koji su značajni za razvoj. EIB je najveći međunarodni finansijer na Zapadnom Balkanu.
Angažman EIB na Kosovu takođe će olakšati kofinansiranje projekata u kojima učestvuju i drugi donatori i doprineće boljem korišhenju različitih instrumenata, poput Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i Fonda za razvoj preduzeća i inovacije na Zapadnom Balkanu (WB EDIF).
"Taj sporazum će omogućiti EIB da proširi finansiranje na projekte koji su značajni za unapređenje kosovske konkurentnosti. On pokazuje spremnost Evropske unije da podrži razvoj Kosova dajući mu jasnu evropsku perspektivu", istakao je potpredsednik Evropske investicione banke Anton Rop.
Izražavajući zadovoljstvo zbog potpisivanja sporazuma, specijalni predstavnik EU na Kosovu Samuel Žbogar istakao je da je "povratak EIB na Kosovo pozitivan znak za strane investitore i korak ka boljem životu građana Kosova".
"I dok će primena sporazuma o dijalogu Srbije i Kosova doneti regionu neophodan osećaj normalnosti, Okvirni sporazum (sa EIB) označava važnu priliku za ekonomski i socijalni razvoj Kosova", rekao je Žbogar na potpisivanju sporazuma.
Iz Brisela su potpredsednik Evropske komisije Oli Ren i komesar za proširenje Štefan File poručili u zajedničkom saopštenju da je EU odlučna da podrži socio-ekonomski razvoj Kosova, bez prejudiciranja statusa. Oni su istakli da Okvirni sporazum predstavlja osnovu za dobru saradnju EIB i Kosova kojom će se podržati evropska perpspektiva Kosova.
"EIB može da ponudi značajno iskustvo i sredstva koji će biti iskorišćeni u skladu sa politikama EU i u koordinaciji sa tehničkom pomoći i finansijskom saradnjom kojom Komisija upravlja kroz Instrument pretpristupne pomoći", navodi se u saopštenju iz Komisije.
Evropski zvaničnici istakli su i značaj činjenice što je sporazum sa EIB potpisan u vreme kada se u Savetu razmatra mogućnost pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom.
"Očekujemo da će EIB uskoro biti operativan, tako da može da počne sa ulaganjima u infrastrukturne projekte na Kosovu, kao i da posebnu pažnju posveti malim i srednjim preduzećima", navodi se u zajedničkom saopštenju Rena i Filea.
Okvirni sporazum su 7. juna u Luksemburgu potpisali potpredsednik EIB Anton Rop i kosovski ministar finansija Besim Bećaj.
EIB na Zapadnom Balkanu
EIB je najveći međunarodni finansijer na Zapadnom Balkanu, gde je aktivan od 1977. godine. U poslednjih deset godina (2003-12.) EIB je za Zapadni Balkan izdvojio više od sedam milijardi evra.
U 2010. godini EIB je sa zemljama Zapadnog Balkana zaključio ugovore o zajmovima od rekordnih na godišnjem nivou 1,426 milijardi evra. Poređenja radi, u 2008. je kreditiranje EIB u regionu bilo u visini od 577 miliona evra.
Na Zapadnom Balkanu EIB je finansirao projekte na sektorima transporta, energetike, zdravstva i obrazovanja, projekte podrške malim i srednjim preduzećima i lokalnim samoupravama, kao i projekte na sektorima industrije i usluga, vodosnabdevanja i kanalizacije.
EIB takođe kofinansira velike projekte u regionu sa ostalim međunarodnim finansijskim institucijama, posebno Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), Svetskom bankom i Razvojnom bankom Saveta Evrope, kao i sa bilateralnim donatorima.
U decembru 2009. godine EIB je sa Evropskom komisijom, Razvojnom bankom Saveta Evrope i EBRD pokrenuo WBIF kao zajednički fond iz koga se daju pomoć i krediti za prioritetne investicije u regionu. WBIF je osnovan kako bi se pojednostavio pristup kreditima kroz udruživanje i koordinaciju različitih izvora finansiranja i tehničke pomoći. Za početak je fokus bio na infrastrukturi, uključujući socijalnoj, a zatim je proširen, tako da podrazumeva i podršku malom biznisu.
U narednim godinama EIB će u regionu nastaviti da podržava obnovu i unapređenje regionalne i opštinskih osnovnih infrastrukturnih mreža (transport, energetika i zaštita čovekove okoline) ali planira i da poveća pomoć privatnom sektoru i više kreditira zdravstvo i obrazovanje.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: EIB
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
