Vlada Srbije neće morati da objavi odgovore na pitanja iz Upitnika Evropske komisije koji se odnose na saradnju s Tribunalom u Hagu. U Upitniku je vladi ostavljena mogućnost da odgovore na pitanja u vezi sa hapšenjem preostale dvojice optuženih i drugim detaljima koji se odnose na Hag prosledi Komisiji "specijalnim kanalom komunikacije" u slučaju da je potrebno da se ti podaci označe kao poverljivi.

Oblast saradnje s Tribunalom u Hagu treba da bude pokrivena odgovorima na 12 pitanja, od kojih se četiri direktno odnose na pronalaženje i hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Komisija je s tim u vezi državnim organima Srbije uputila pitanja koje su institucije zadužene za lociranje i hapšenje Mladića i Hadžića i kakvi su koraci preduzeti protiv osoba, odnosno grupa koje štite ili pružaju podršku beguncima. Državi je upućeno i pitanje kakve su mere preduzete na sprovođenju preporuka o pronalaženju begunaca koje je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc (Serge Brammertz) naveo u izveštaju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija 18. juna ove godine.

Kada je reč o saradnji s Haškim tribunalom, Komisija je od Srbije zatražila i odgovore na pitanja na koji način je saradnja s tim sudom organizovana (na političkom i operativnom nivou) i postoji li zakonski okvir koji prati saradnju. Takođe je upitano kako izgleda procedura koja prati dostavljanje dokumenata iz Srbije koje potražuje Tribunal i koliko je vremena potrebno da se odgovori na zahteve Tribunala. Komisija je pitala državne institucije i kakvi mehanizmi pravosudne saradnje i ekstradicije postoje između Srbije i drugih republika bivše Jugoslavije.

U Upitniku Komisije stoji i pitanje koliko je optuženih Srbija do danas izručila sudu u Holandiji, koji se broj dobrovoljno predao, kakvi su problemi pratili njihova izručenja i šta je Srbija učinila da ih prevaziđe.

Iako su zvaničnici Srbije navodili da je Upitnik "statusno neutralan", Kosovo se ipak našlo među pitanjima koja se odnose na regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose. Komisija je u tom delu od Srbije zatražila da pruži pregled svojih odnosa sa Kosovom i objasni kakve je napore uložila da osigura delotvornu saradnju sa Evropskom unijom o tom pitanju. Ipak, ono što bi moglo da ide u prilog navođenju da je Upitnik statusno neutralan je to što se Kosovo pominje samo pod tim imenom, a ne pod zvaničnim nazivom "Republika Kosovo", koji mu je dat prilikom jednostranog proglašenja nezavisnosti. To je naziv koji priznaju 22 zemlje članice EU. Osim toga, u uvodu Upitnika piše da Kosovo, za koje se primenjuje Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN nije pokriveno tim dokumentom, kao što nije bilo pokriveno ni Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

Posle pitanja o Kosovu sledi pitanje koje se odnosi na saradnju sa zemljama regiona Zapadnog Balkana, koja uključuje rešavanje postojećih bilateralnih pitanja uključujući i ono koje se odnosi na granice. Takođe je od Srbije zatraženo da objasni na koji način se sprovodi Sporazum o sukcesiji i da li postoje problemi koji prate taj proces.

Najveći broj pitanja za pravosuđe

Najviše pitanja u Upitniku Evropske komisije koja se odnose na politički kriterijum pridruživanja Evropskoj uniji upućen je pravosuđu. Pravosudni sistem je dobio 28 pitanja, a na drugom mestu je javna administracija kojoj su upućena 22 pitanja. Pitanja koja se odnose na vladu ima 19, a na parlament 10.

U skladu sa kopengenskim kriterijumima, politički deo Upitnika je podeljen na tri grupe pitanja: demokratija i vladavina prava koje imaju 101 pitanje, ljudska prava – 46 i regionalna saradnja i međunarodne obaveze (21 pitanje). Ukupan broj pitanja iznosi 168.

Vlasti Srbije će u Upitniku morati da iznesu plan za ispravljanje nedostataka sprovedenog reizbora sudija i tužilaca i imenovanju sudija i tužilaca. Zatražene su inoformacije o sprovedenom reziboru – o proceduri, kriterijumima, telima koja su je sprovela i pravnim lekovima.

Beograd će odgovarati i na pitanje koje su ustavne garancije za nezavisnost pravosudnih institucija od političkih uticaja. U odeljku o Ustavu, srpske vlasti treba da pruže i informaciju o funkcionisanju Ustavnog suda i primeni njegovih odluka, a tražene su i informacije o tome koje je zakone taj sud poništio u prethodne tri godine.

Šta će biti s blanko ostavkama?

Evropska komisija je od Beograda u Upitniku zatražila da navede da li se planira revizija propisa o blanko ostavkama i da obrazloži sistem izbora poslanika i njihove zamene tokom mandata. Evropska komisija je u novom Izveštaju o napretku od Srbije zatražila da ukine blanko ostavke, koje omogućuju partijama da kontrolišu poslanike.

Među 10 pitanja koja se odnose na rad parlamenta nalazi se i pitanje o finansiranju stranaka, koje bi takođe moglo biti problematično za Srbiju budući da je u Izveštaju ukazano i na manjkavosti propisa u tom domenu. U Upitniku se traže informacije o okviru finansiranja stranaka i predizbornih kampanja, pravilima koja garantuju transparentnost finansiranja i o mehanizmima za izveštavanje o finansiranju partija iz privatnih i javnih izvora.

Pored opštih pitanja o sastavu parlamenta, broju stranaka i zastupljenosti žena i nacionalnih manjina, od Srbije se traži da pruži informaciju o tome da li na nivou parlamenta postoji sistem za kontrolu usklađenosti novih propisa sa pravnom tekovinom EU (acquis communautaire) i da li se procenjuje uticaj novih propisa na budžet. Postavljeno je i pitanje o nadležnostima parlamenta u kontrolisanju izvršne vlasti, kao i o usvajanju zakona po hitnom postupku i mogućnosti da se taj mehanizam koristi za usvajanje pravnog nasleđa EU.

Srbija će u Upitniku morati da pruži objašnjenje kako se garantuje da nema politizacije javnog sektora. U okviru tog pitanja, traže se i informacije o načinu postavljanja visokih i srednjih funkcionera u javnom sektoru i o razgraničavanju postavljanja političkih funkcionera i eksperata na rukovodeća mesta.

Kada je reč o funkcionisanju Vlade Srbije, postavljeno je pitanje o sistemu za nadzor sprovođenja zakona i propisa i o dobijanju povratnih informacija o tome. Evropska komisija je  u više izveštaja ukazala da Srbija nema problem sa usvajanjem zakona već sa njihovom primenom.

Zatražene su i informacije o razgraničavanju nadležnosti između centralne i lokalnih vlasti, kao i o međuministarskoj saradnji. Beograd će odgovarati i na pitanje o poreskoj decentralizaciji i o tome da li postoji planu za prebacivanje nadlženosti sa centralne vlasti na lokalni nivo.

Osigurati primenu međunarodnih konvencija

Kada je o ljudskim pravima reč, Komisija je od Srbije zatražila da joj dostavi podatke o tome koja je sve međunarodna dokumenta ratifikovala u toj oblasti, da li je osigurana njhova neposredna primenljivost i koje su nadležnosti ombudsmana u oblasti ljudskih prava. Od Vlade je zatraženo i da objasni kakve se mere preduzimaju u zatvorima i policijskim stanicama na sprečavanju torture, nehumanog i ponižavajućeg postupanja prema pritvorenicima i privedenim osobama. Komisija je upitala i da li je prezumpcija nevinosti centralni deo pravosudnog sistema u delu koji se odnosi na krivične postupke i na koji način se ona primenjuje.

Državne institucije će morati da odgovore i na pitanje na koji način sprovode propise u oblasti unapređenja slobode izražavanja i slobode medija, kao i na koji način je osigurala pravo vlasništva, ali i koje korake je preduzela na prevenciji diskriminacije po nacionalnoj, seksualnoj,  etničkoj, rasnoj, verskoj, političkoj ili drugoj osnovi.

U delu Upitnika koji se odnosi na zaštitu manjina, Komisija je od Srbije zatražila statističke podatke o pripadnicama manjina koji treba da budu razvrstani po etničkoj, jezičkoj i religijskoj osnovi. Osim toga, Srbija treba da odgovori i na pitanje o funkcionisanju saveta nacionalnih manjina, o učestalosti njihovih sastanaka i broju članova tih tela.

Samo četiri pitanja se u Upitniku odnose na antikorupcijske mere. Međutim, odgovori na ta pitanja bi trebalo da budu opširni, pošto se od Srbije traži da preda detaljnu analizu o problemima u oblasti korupcije sa kojima se suočava i objasni šta je sve učinila u okviru borbe protiv te pošasti – od osnivanja tela za borbu protiv korupcije do primene međunarodnih konvencija koje se odnose na tu oblast.

U delu Upitnika koji se odnosi na bezbednosna pitanja, državne institucije bi trebalo da opišu strukturu bezbednosnih snaga i vojnih i civilnih. Jedan od problema na koji je Komisija ranije ukazivala vlastima u Beogradu bio je nedovoljna ili gotovo nikakva civilna kontrola nad bezbednosnim snagama zemlje, uključujući i tajne službe. Evropska komisija je ponovo postavila Srbiji pitanje da li takva kontrola postoji.

Komisija je u delu koji se odnosi na unutrašnju bezbednost zemlje postavila i pitanje na koji način je osiguran primat policije nad vojskom u okviru upravljanja administrativnom granicom ka Kosovu.

Autori: Mirjana Pantić i Smiljana Vukojičić Obradović

Linkovi

Institucije

Vlada Srbije: Upitnik Evropske komisije

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Upitnik statusno neutralan prema Kosovu (VIDEO)
  
• 

  Vesti

  : Srbiji uručen Upitnik
  
• 

  Vesti

  : File sutra donosi Upitnik Evropske komisije