Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Građevinske dozvole "usko grlo" za biznis u Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 29.10.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Irina Bilocerkivska, analitičarka Svetske banke u odseku za razvoj privatnog i finansijskog sektora
Troškovi za dobijanje građevinskih dozvola u Srbiji najviši su u regionu Evrope i Centralne Azije, a preduzetniku u Srbiji potrebno je tri puta više vremena da dođe do dozvole nego što je to potrebno preduzetniku u Ukrajini. Srbija je nazadovala u najnovijem Izveštaju o uslovima poslovanja Doing Business 2014. jer nije sprovela nijednu reformu, a podizanje korporativnog poreza negativno se odrazilo na indikator "plaćanje poreza". Takođe, mnoge zemlje su dosta napredovale što je uticalo na ovogodišnju poziciju Srbije na listi.
Razgovarala: Ivana Pavlović
Srbija je prošle godine bila među prvih 10 zemalja po ostvarenom napretku u regulatornoj reformi. Međutim, u ovogodišnjem izveštaju Srbija je pala na listi. Koji su glavni razlozi za pogoršanje pozicije i šta su po Vama najslabije tačke u poslovnom okruženju Srbije?
Ove godine smo svedoci negativnih trendova u oblasti plaćanja poreza što je uticalo na pad Srbije na listi. Podizanje korporativnog poreza i poreza na dodatu vrednost se negativno odrazilo na indikator "plaćanje poreza".
Takođe, rang je relativan i druge zemlje širom sveta mnogo su više napredovale i sprovele važne reforme. Neke zemlje su sprovele i do osam reformi. Budući da druge zemlje brzo napreduju, a reforme u Srbiji kasne, to se negativno odrazilo na rang Srbije.
Kada govorimo o Srbiji, da li je je uobičajeno i kod drugih zemalja da jedne godine bude toliko reformi a neredne godine nijedna? Da li je neophodno da se reforme kontinuirano odvijaju?
Uvek je bolje kad su reforme kontinuirani proces. Zadovoljni smo što su neke zemlje nekoliko godina u vrhu po napredovanju. Na primer, Makedonija je godinama među zemljama koje su najviše napredovale.
Kosovo je takođe među ekonomijama koje su najviše napredovale u 2012/2013 u oblastima koje prati Doing Business. O kojim reformama je tačno reč?
Kosovo je napredovalo naročito u tri oblasti: započinjanje biznisa, građevinske dozvolei registracija imovine. U oblasti započinjanja posla, otvorili su šalter za brze odgovore i kao rezultat toga kompanije mogu da se registruju kroz samo jednu proceduru što je smanjilo broj procedura, kontakte sa brojnim državnim agencijama i vreme potrebno preduzetnicima za sve te aktivnosti.
Posebno ste se u izveštaju bavili izdavanjem građevinskih dozvola koje su naročito bolno pitanje za region Evrope i Centralne Azije. Zašto je taj indikator toliko problematičan za Evropu, a naročito za Srbiju koja je među 10 najgorih u izdavanju građevinskih dozvola?
Tačno je da je u oblasti izdavanja građevinskih dozvola prosek regiona u donjoj polovini tabele i potrebna su dalja unapređenja. Generalno je to vrlo komplikovana oblast za reformu i teško je vladama da sprovedu reformu u toj oblasti. To je delom razlog zašto zaostaje region. Poslednjih pet godina region Evrope i centralne Azije je najviše reformi sproveo u oblasti započinjanja poslovanja, 92% zemalja se bavilo reformama baš u toj oblasti.
Kad je reč o Srbiji i građevinskim dozvolama, dosta je nisko pozicionirana na listi. Ako se gledaju troškovi za dobijanje građevinskih dozvola, najviši su u Srbiji u celom regionu Evrope i Centralne Azije. Vreme koje preduzetnici moraju da izdvoje za ove aktivnosti je iznad evropskog proseka. Preduzetniku u Srbiji je potrebno 269 dana da dobije građevinske dozvole, a u Gruziji i Ukrajini 73 dana. Ima prostora za unapređenje u ovoj oblasti.
Makedonija je u izveštaju navedena kao dobar primer reformi u oblasti građevinskih dozvola. Šta bi srpska vlada mogla da nauči od ove susedne zemlje?
Za Srbiju je usko grlo u oblasti građevinskih dozvola utrošeno vreme za dobijanje dozvola i trošak tih aktivnosti. Makedonija je ove godine sprovela reforme u ovoj oblasti i skratila proces tako što je za registrovanje nove zgrade sada zadužena opština u ime vlasnika. To je razlog za napredovanje Makedonije.
Izveštaj se naročito bavi uticajem regulatornog okruženja na osnivanje malih i srednjih preduzeća. Zašto je to važno pitanje?
Verujemo da su MSP važna za ekonomiju, otvaranje novih radnih mesta i stvaranje mogućnosti da ljudi postanu preduzetnici. Nadamo se, da ako se usredsredimo na MSP, da će se više firmi otvarati u regionu.
Poglavlje koje analizira efekte poslovne regulacije na poslovno okruženje i učinak ekonomije, kao jedan od primera navodi da je u Meksiku uprošćavanje regulative doprinelo da 5% firmi iz sive zone pređe u formalni sektor.
U Portugaliji je otvaranje šaltera za brze odgovore smanjilo vreme i troškove registrovanja kompanije što je doprinelo da se broj novootvorenih firmi poveća za 17% čime se otvorilo sedam novih mesta na 1.000 stanovnika. Ključno je fokusirati se na MSP i pomoći da firme iz neformalne ekonomije pređu u formalnu, kao i da se poveća broj novootvorenih kompanija.
U izveštaju je takođe istaknut pozitivan uticaj evropskih integracija na sprovođenje reformi koje ocenjuje Svetska banka.
Uočili smo veliki napredak zemalja koje su pristupile EU. Poljska je prošle godine bila najveći reformator, a sprovela je reforme i ove godine. Hrvatska je sprovela pet reformi ove godine. U oblasti međunarodne trgovine investirano je u veliku državnu luku Rijeka, a i uproštene su carinske procedure u skladu sa evropskim direktivama o transportu.
Grčka je takođe dosta napredovala kad je reč o regulatornim reformama. Može li se reći, ne samo kad je u pitanju Grčka već i Srbija, da je kriza pravo vreme da se sprovedu regulatorne reforme? Da li su reforme samo luksuz bogatijih država?
Kad su zemlje u krizi, počinju da shvataju da je vreme da nešto urade i da bi stvorile nova radna mesta moraju da uproste regulativu. Videli smo da mnoge zemlje koje prolaze kroz teške finansijske potrese primenjuju reforme u raznim regulatornim oblastima.
Ne bih se slozila da su reforme luksuz bogatijih i stabilnijih ekonomija. U stvari, region Evrope i Centralne Azije je drugi najbolji region koji dosta napreduje. Dosta reformi je bilo i u zemljama subsaharske Afrike.
Ove godine se reforme nastavljaju. 113 zemalja je sprovelo 238 reformi što je 18% više nego prošle godine.
Kad je reč o Evropi i Centralnoj Aziji, 90 zemalja je sprovelo 65 reformi u protekloj godini. Od 2009. je najpopularnija oblast za reforme započinjanje biznisa. Zbog tih napora, u ovom regionu se najlakše započinje posao, čak lakše nego u najbogatijim zemljama OECD.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
