 Savet stranih investitora (FIC) očekuje od Vlade Srbije dalje očuvanje makroekonomske stabilnosti, odnosno smanjenje javnog deficita i držanje javnog duga pod kontrolom. Traži se i nastavak reforme pravosuđa, obrazovanja kao i da se poboljša konkurentnost privrede, rečeno je 31. oktobra na predstavljaju najnovijeg izdanja "Bele knjige 2013" koju svake godine objavljuje ova poslovna asocijacija. Predsednik FIC u Srbiji Frederik Koen ocenio je da su antikrizne mere vlade korak u dobrom pravcu za oporavak privrede, ali da reforme moraju biti brže, a njihovo sprovođenje bolje.
Prema najnovijem izdanju Bele knjige 2013, prošla godina je donela širok opseg reformi koje treba da budu produbljene i efikasnije primenjene. Najveći napredak je ostvaren u javnim nabavkama, trgovini i porezima, kao i u oblasti industrije informacionih tehnologija.
Određeni pomaci su primećeni u većem delu opšteg pravnog okvira (sa najvećim rezultatima u oblastima zaštite konkurencije i e-trgovine), infrastrukturi (transport, energetika, telekomunikacije), zaštiti životne sredine, kao i u oblastima duvanske i industrije privatnog obezbeđenja.
Najmanji napredak je uočen u oblasti radnopravnog zakonodavstva i ljudskog kapitala, nekretninama i gradnji i carinama, kao i u oblastima hrane i poljoprivrede, osiguranja i lizinga.
Predsednik FIC Frederik Koen je predstavjajući Belu knjigu FIC-a za 2013. godinu ocenio da je Srbija načinila ogroman korak ka integracijama u Evropsku uniju, jer bi u januaru trebalo da počne proces pregovaranja, što je način da ubrza svoje reforme i da bude dosledna u njihovom sprovođenju.
Očekivanja investitora
Koen je istakao da su ključna očekivanja FIC-a od Vlade Srbije i dalje očuvanje makroekonomske stabilnosti, odnosno smanjenje javnog deficita i držanje javnog duga pod kontrolom.
FIC, kako je naveo, očekuje da se nastavi sa reformama pravosuđa, obrazovanja i poboljša konkurentnost privrede.
Predsednik FIC-a je istakao da bi trebalo nastaviti modernizaciju politike vlade prema državnom vlasništvu, javnim kompanijama, odnosno trebalo bi omogućiti da kompanije, bez obzira na vlasništvo, budu ravnopravne na tržištu.
Preporuka FIC-a je i da se poboljša poslovna klima kroz smanjenje birokratije, kako bi kompanije radile na efikasniji način, a jedna od ključnih stvari je, prema rečima Koena, promena Zakona o radu i Zakona o planiranju i izgradnji.
Koen je kazao da je od ključnog značaja sposobnost vlade da sprovede sve najavljene reforme, što se u prošlosti nije dešavalo, odnosno zakoni su bili donošeni, ali njihovo sprovođenje nije bilo dosledno.
"Ako vlada ne bude počela da dosledno sprovodi zakone, neće doći do poboljšanja u Srbiji", kazao je Koen.
On je istakao da je FIC spreman da podržava Vladu Srbije u svim reformama i insistira da vlada i dalje pokazuje spremnost za dijalog sa FIC-om i drugim organizacijama, kako bi se poboljšala situacija u Srbiji.
"Kompanije članovi FIC-a spremne su da pruže svoje iskustvo i znanje Vladi Srbije i budu njeni partneri u reformi", istakao je Koen.
FIC okuplja 130 kompanija koje su u Srbiji uložile više od 20 milijardi evra. To udruženje svake godine od 2003. izdaje "Belu knjigu" sa preporukama vladi kako da poboljša uslove poslovanja.
Isti tretman investitora
Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da očekuje da strane kompanije koje posluju u Srbiji budu magnet za nova ulaganja u državu. On je na predstavljanju "Bele knjige" Saveta stranih investitora (FIC) pozvao investitore da predlažu rešenja za bolje poslovno okruženje i istakao da su im vrata Vlade Srbije uvek otvorena.
Dačić je ponovio da je cela Vlada Srbije posvećena rešavanju ekonomskih problema i ocenio da je stvorena mogućnost da se reše problemi nekoliko generacija. Prema njegovim rečima, Srbija je u skorijoj prošlosti imala dve propuštene šanse za to, nakon Dejtonskog sporazuma i nakon 5. oktobra.
Dačić je kazao i da nije zadovoljan tretmanom domaćih kompanija u odnosu na strane, ali, kako je objasnio, to je posledica loših zakona, a ne onih koji te zakone koriste.
On je dodao i da strani investitori ne dolaze u Srbiju da bi je spasili već da bi zaradili, jer oni nisu humanitarne organizacije već biznismeni, ali da su zbog zakonskih rešenja domaće kompanije često u podređenom položaju u odnosu na one iz inostranstva.
Prema rečima Dačića, do sada se često dešavalo da na tenderima pobeđuju strane kompanije koje potom po niskim cenama daju domaćim kompanijama da izvode radove, što je, kako je naglasio "nije konkurentnost već zloupotreba, a u Srbiji se ćuti o tome".
"Draže nam je da inostrana firma radi bilo koji posao nego domaća koja bi možda to uradila po nižoj ceni", kazao je Dačić.
Makroekonomski pokazatelji
Ministar finansija Srbije Lazar Krstić ocenio je na skupu da će mere štednje Vlade Srbije stabilizovati javni dug u 2016. godini i omogućiti da u 2017. padne njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP). Krstić je kazao da je to ključno za likvidnost države na međunarodnom tržištu, kao i za socijalno-ekonomsku stabilnost.
Nove Vladine mere su, po njegovim rečima, osmišljene da daju vreme da se sprovedu strukturne reforme, koje je odavno trebalo dovršiti.
Izmene Zakona o radu su, kako je rekao Krstić, jedna od glavnih komponenti za unapređenje poslovnog ambijenta, jer će omogućiti stimulaciju poslodavaca da prijave radnike i da im isplaćuju sve što i zarade. Ministar finansija je potvrdio da se uveliko radi na sprečavanju sive ekonomije i izbegavanja plaćanja poreza, kao i na boljoj naplati akciza na duvan i naftne derivate.
"Radiće se i na reformi Poreske uprave, pospebno njene organizacije i funkcioinisanja, a bolje će se kontrolisati i trošenje naplaćenih poreza", kazao je Krstić.
Kurs stabilan
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da je kurs dinara stabilan i istakla da se dodatnim smirivanjem oscilacija stvaraju uslovi za vraćanje poverenja u nacionalnu valutu.
"Mislim da je važno da je dinar stabilan. Rast poverenja u dinar rezultiraće snižavanjem nivoa evroizacije i povećanjem efikasnosti monetarne politike", rekla je Tabakovićeva u intervjuu za novi broj časopisa Nedeljnik.
Kako je istakla, niže kamatne stope, kao posledica relaksiranije monetarne politike, uticaće na snižavanje troškova zaduživanja, a samim tim i na povećanje kreditne i privredne aktivnosti i smanjenje nivoa nenaplativih potraživanja.
"U uslovima povećanog privrednog rasta i stabilnih tržišnih uslova, naša zemlja bi postala atraktivnija za privlačenje dugoročnog kapitala", istakla je Tabakovićeva.
Guvernerka centralne banke je ocenila da je Srbiji potreban aranžman iz predostrožnosti s Međunarodnom monetarnim fondom (MMF) kao dokaz da država vodi kreditinu politku.
"Potreban nam je aranžman iz predostrožnosti bez zaduživanja, a ne zbog novca. MMF nam je potreban kao kontrolor i savetnik, kao dokaz da vodimo kredibilnu monetarnu i ekonomsku politiku", rekla je Tabakovićeva.
Loša privatizacija
Na pitanje ko je razorio privredni sistem Srbije i da li je nju kao i ministra privrede Sašu Radulovića sramota zbog pljačkaške privatizacije posle 2000, godine, ona je rekla da su ga "razorili su maskirani menadžeri koji se pretvaraju da su kapitalisti-vlasnici".
"Na tom poslu ostaju kratko i ne pokazuju stvarnu posvećenost ni korporaciji ni tržištu. Važniji su od vlasnika akcija, kapitala", rekla je Tabakovićeva.
Kako je ocenila, da je zakon o vlasničkoj transformaciji iz 1997. godine dopunjen odredbama o oročenosti i obaveznosti tog procesa, danas ne bismo govorili o ovim stopama nezaposlenosti.
"Zakon o privatizaciji iz 2001. nije bio feleričan, on je imao ugrađenu manu, i ja sam na to upozoravala u vreme donošenja, i sve vreme njegove primene", rekla je Tabakovićeva, koja je polovinom devedesetih godina proslog veka bila ministarka za privatizaciju u Vladi Mirka Marjanovića.
Na pitanje kako tumači dolazak svetskih eksperata u Srbiju i da li ima kontakte sa ekipom Dominika Stros-Kana, ona je rekla da je "Stros- Kan pojavljivanjem u vladi razbio to srpsko političko blato u koje ulaze samo netalentovani, neobrazovani, nekvalifikovani".
Ministar privrede Srbije Saša Radulović prognozirao je danas da će u 2014. godini rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti 1,5 odsto. Radulović je novinarima posle predstavljanja "Bele knjige" Saveta stranih investitora kazao da će rast BDP u velikoj meri zavisiti od brzine i dubine reformi, kao i od uspešnosti i završetka privatizacije.
On je istakao da će Vlada kroz regulatornu reformu, ali i pomoć preduzećima preko novog garantnog fonda, zajedno sa bankama raditi na snižavanju kamatnih stopa za celu privredu. "To su mere koje bi trebalo da značajno potpomognu rast", ocenio je Radulović.
Po njegovim rečima, rast BDP u ovoj godini baziran je na poljoprivredi i autoindustriji, a u 2014. značajna sredstva biće odvojena i za druge sektore, kako bi se obezbedio zdrav privredni rast.
Izvor: Eurctiv.rs
Foto: Sxc.hu
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
