Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Novac kao izazov na putu ka EU
|
|
|
|
Objavljeno : 18.02.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Novac potreban za prilagođavanje standardima EU biće od ključnog značaja za uspeh pregovora, izjavila je šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević. Međutim, sudeći po stavovima koji su izneti na panel diskusiji Pregovori kao prioritet – Prioriteti u pregovorima, još veći izazov od pribavljanja novca biće promena svesti koja je potrebna za uspostavljanje efikasnijeg sistema vlasti. Promena vrednosnog sistema i otvorenost za promene biće nužni i za bolje trošenje novca, ali i za efikasnije pravosuđe i bolju državnu upravu. Sve to, kako je istaknuto, građani i politički akteri treba da rade pre svega zbog dobrobiti društva i zemlje, a pristupanje EU biće samo posledica boljeg sistema.
Novca za reforme će biti jer su one potrebne Srbiji, rekao je ministar finansija u ostavci Lazar Krstić.
„Dobijaćemo i pomoć EU od 200 miliona evra do pristupanja, a nakon toga su sve zemlje koje su pristupile bile neto pozitivne“, odnosno dobijale više novca iz EU nego što doprinose u budžet, naveo je on.
Veliki izazov biće da se Krstić je rekao da će veliki izazov za Srbiju biti da se uvede red u trošenje državnog novca, s obzirom na to da u Srbiji to nije učinjeno, a da je EU zbog krize stavila akcenat baš na to. Kao jednu od ključnih stvari naveo je da mora da se zna "gde novac ide, da ne ide po političkim liniijama“ i dodao da to iziskuje promenu sistema vrednosti i načina razmišljanja.
On je naveo da je zadatak tim teži što je Srbija zadužena, odnosno što je, kako je naveo, već trošila i novac budućih generacija.
Dajući širi pogled o teškoćama koje će Srbiju čekati da bi postala uređenija zemlja, Krstić je ukazao na problem nedovoljne vere u institucije.
„Potrebno nam je da vratimo veru u državu, dovedemo kvalitetne kadrove“ koji su bili ili u privatnom sektoru ili ih je progutala državna uprava gde su odluke donošene politički, rekao je on, dodajući da veruje da je takvom sistemu došao kraj.
Izbori ne ometaju put ka EU
Prema oceni šefice pregovaračkog tima za pregovre sa EU Tanje Miščević, izbori nisu stavili u drugi plan pristupne pregovore sa EU, što pokazuje i činjenica da su nakon raspisivanja izbora u Briselu vođeni važni sastanci.
„Oni možda nisu bili u fokusu javnosti zbog izbora“, navela je ona, dodajući da su se vodili razgovori o temama koje su značajne za građane, poput bezbednosti hrane, slobodnog pružanja usluga, socijalne politike, politike zapošljavanja i priznavanja kvalifikacija.
„To će uticati na naše male živote“, istakla je ona.
Pored poglavlja 23 i 24 o pravosuđu, bezbednosti i ljudskim pravima, koji su ključni za put Srbije ka EU, kao prioritetne oblasti za pregovore Miščević je navela poljoprivredu i ruralni razvoj, energetiku, zaštitu životne sredine, transport i regionalni razvoj odnosno korišćenje fondova.
„To je opšti konsenzus i pravilo i princip koji proističe iz pretodnih pregovora, jer je reč o oblastima koje su jako važne, obimne i skupe, ali Srbija u njima ima i velikih potencijala“, istakla je ona.
Među oblastima u fokusu biće i poglavlje 32 o finansijskoj kontroli. Pripreme za otvaranje, sa skrininzima odnosno pregledom sadašnjeg stanja i potrebnih promena, su počele. U Srbiji dobar sistem za to ne postoji, i sada polako počinje njegovo uspostavljanje.
Zapušteno pravosuđe
Ministar pravde Niikola Selaković rekao je da će Srbija u aprilu dobiti izveštaj sa skrininga o usklađenosti zakonodavstva Srbije i EU u oblasti pravosuđa, na osnovu kojeg će se praviti akcioni plan za otvaranje poglavlja 23, koje je u nadležnosti Ministarstva pravde. Tada će u prvi plan doći primena propisa.
Selaković je rekao da je nedavno u Srbiji boravila misija Evropske komisije za poglavlje 23 posvećeno pravosuđu i da je zaključak bio da je jasno da su reforme krenule u dobrom pravcu usklađivanja sa standardima EU.
„Mnogo je problema, zato je ova oblast zapuštena i neplanski menjana“, rekao je on.
„Naš uspeh u poglavlju 23 zavisiće od uspeha da ljudi koji rade u pravosuđu navedemo da prihvate reforme“, naveo je Selaković.
Prema njegovim rečima, ovo je prva vlada u skorijoj istoriji Srbije koja nije sprovodila „čistku“ u pravosuđu, a posledice takvog ponašanja prethodnih vlasti je da građani ne znaju ni kako se ljudi na ovakve funkcije biraju.
Pregovori u ovoj oblasti uvek su složeni, budući da u EU ne postoji jedinstveni sistem pravosuđa i državne uprave, što je posledica toga što su države članice nastajale i razvijale se u različitim društveno-istorijskim okolnostima. Međutim, sve te zemlje poštuju iste standarde, zbog čega, kako je rekao Selaković, u mnogo čemu funkcionišu kao jedna država.
Počni bilo gde...
Reforma javne uprave će svakako biti težak proces, na šta je ukazao pravnik Stevan Lilić.Obrazlažući svoj stav, Lilić je rekao da je u Srbiji i dalje rasprostranjeno mišljenje da se zakoni poštuju zato što u suprotnom može uslediti kazna, kao i da je put do uspostavljanja javne uprave koja je zaista na usluzi građanima veoma dug.
"Kada je reč o reformi državne urpave, to je začarani krug. Kako se to rešava? Počni bilo gde, samo počni. Intervencija za takav sistem mora da bude planirana kao iskrcavanje u Normandiji", kazao je Lilić iz Instituta za javnu politiku, koji je i organizator ovog skupa.
Na ostale "rupe bez dna" ukazali su i drugi predstavnici Instituta. Stručnjak za finansije Gordana Lazarević je ukazala da se društvo u Srbiji suočava sa velikim problemima, poput starenja stanovništva i nedovoljnog broja dece, kao i sve većim siromaštvom koje je, po njenim rečima dostiglo nivo iz 2000. godine.
Kao izazov u tehničkom smislu, ona je navela višegodišnje planiranje budžeta koje će biti potrebno za efikasnije trošenje novca i za povlačenje evropskih sredstava za projekte.
Pomenuti su i neodgovarajući ustav, nereformisan sistem obrazovanja i nedovoljna obrazovanost ljudi, kao i činjenica da se ne razmišlja o potrebnom ulaganju u zaštitu životne sredine, oblasti koja će na putu ka EU biti najzahtevnija, a za građane Srbije od velike koristi.
Opšti zaključak je da će reforme, ma koliko teško, a ponekad i apstraktno izgledale, Srbiji doneti veliku korist.
„Ne znam za primer da se proces demokratizacije i europeizacije nije isplatio“, rekao je istoričar i jedan od predstavnika Instituta Nikola Samardžić.
„EU će nam pomoći da ustanovimo preciznu i humanu vladavinu prava, unapredimo ekonomiju, da se osećamo bezbedno“, kao i da obnovimo zajednički kulturni prostor sa zemljama bivše Jugoslavije, rekao je on.
Autor: S.V:
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
