Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Otvaranje pregovora sa EU: Nismo slatkorečivi, ali radimo
|
|
|
|
Objavljeno : 21.01.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Briselu su 21. januara zvanično počeli pregovori o pristupanju Srbije EU. Na međuvladinoj konferenciji, na kojoj su visoki zvaničnici Srbije i EU izneli osnovna načela pregovora i svoje viđenje tog procesa, svi učesnici su se složili da je reč o događaju od istorijskog značaja. I dok u Briselu očekuju da se veliki deo posla za otvaranje prvih poglavlja obavi do kraja godine i dugoročnije procene ne žele da daju, srpski zvaničnici ostali su pri stavu da će Srbija do 2018. biti tehnički spremna za EU, a da će onda biti na Briselu da odluči da li će 2020. primiti novu članicu. Visoki zvaničnici Srbije nisu propustili priliku da se implicitno uporede sa prethodnom vladom, i da se u poređenju sa njom predstave kao neko ko možda nije slatkorečiv ali ostvaruje rezultate.
Nakon međuvladine konferencije koja je, kako je istaknuto, značajna kao događaj visokog političkog nivoa, Srbiju očekuje naporan rad da bi pregovori napredovali.
Ministar inostranih poslova predsedavajuće Grčke Evangelis Venizelos rekao je da je na sastanku EU predstavila pregovarački okvir. Cilj pregovora je, kako je podsetio, da Srbija postepeno usvoji standarde EU, a najveći zadaci su reforme i normalizacija odnosa sa Kosovom koja treba da omogući da i Beograd i Priština nastave ka EU bez međusobnog ometanja.
Evropski komesar za proširenje Štefan File rekao je da će glavni fokus sada biti na skriningu, odnosno pregledu usklađenosti Srbije sa standardima EU.
"Glavni fokus je sada skrining. Nakon međuvladine intenziviraćemo taj proces koji će nas pratiti u 2014. i biti završen na proleće 2015", rekao je File na konferenciji za novinare u Briselu.
On nije želeo da ulazi u dugoročnije procene o otvaranju i zatvaranju pregovora, ali je rekao da je, ukoliko se bude brzo i naporno radilo, moguće do kraja godine uraditi najveći deo posla za otvaranje prva dva poglavlja. Reč je o poglavljima 23 - pravosuđe i osnovna prava i 24 - pravda, sloboda i bezbednost.
File je na konferenciji još jednom objasnio da će Srbija, kao i Crna Gora, za razliku od prethodnih krugova proširenja prvo otvarati ta najteža poglavlja. To međutim ne znači da se pravila menjaju ili da neko Srbiji postavlja zamke, već da je iskustvo sa prethodnim zemljama pokazalo da treba omogućiti da se najteži problemi prvi rešavaju da bi se na vreme postigli rezultati.
Eksplanatorni i bilateralni skrining, na kojem se izlažu stanje u Srbiji u ovoj oblasti i zahtevi odnosno standardi EU, prvi je korak ka otvaranju poglavlja. Nakon toga sledi izveštaj Evropske komisije sa skrininga, na osnovu kojih Vlada Srbije pravi akcione planove za dostizanje zahteva za otvaranje pregovora. Za dan nakon međuvladine konferencije, 22. januar, zakazan je prvi skrining za poglavlje 35 - ostala pitanja, koje će za Srbiju imati status jednog od najvažnijih, uz poglavlja 23 i 24, zato što će se kroz njega obrađivati normalizacija odnosa sa Kosovom.
File: Izbori unutrašnja stvar, ne zaboraviti reforme
Background Na prvoj međuvladinoj konferenciji kojom su 21. januara u Briselu formalno počeli pregovori o pristupanju Srbije Evropskoj uniji učestvovao je i neuobičajeno veliki broj ministara zemalja članica.
Pored evropskog komesara za proširenje Štefana Filea i ministra spoljnih poslova Grčke koja predsedava EU, Evangelosa Venizelosa, na sastanku su učestvovali i šefovi diplomatija Austrije, Hrvatske i Rumunije Sebastijan Kurc, Vesna Pusić i Titus Korlatean. Na sastanku je učestvovala i mađarska ministarka za evropska pitanja Eniko Đeri, državni ministar Nemačke Mihael Rod i francuski ministar za evropska pitanja Tijeri Repanten.
Srpsku stranu predstavljali su premijer Ivica Dačić, potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, šef diplomatije Ivan Mrkić, ministar zadužen za evropske integracije Branko Ružić i šefica tima Srbije za pregovore sa EU Tanja Miščević.
File je ukazao da Srbiju tokom pregovora čekaju brojni izazovi, jer je potrebno nastaviti reforme, prilagoditi pravni sistem evropskim standardima, ali i nastaviti normalizaciju odnosa sa Kosovom.
"To je proces koji menja sve aspekte srpskog društva i ekonomije", kazao je evropski komesar, dodavši da veruje da je vlada Srbije spremna da radi uz uključivanje svih segmenata društva.
Fileu je postavljeno i pitanje o tome da li bi eventalni prevremeni izbori uticali na pregovore, a njegov odgovor bio je da je na svakoj zemlji da o tome odlučuje u demokratskim okvirima, ali da treba voditi računa da se pažnja političara ne odvrati od reformi i unapređenja odnosa sa Prištinom.
Govoreći o uslovima koje je Srbija morala da ispuni da bi ušla u pregovore, FIle je rekao da je ključna bila "spremnost vlasti u prethodnim godinama za reforme i napori bez presedana koji se u prethodnim mesecima ulažu za normalizaciju odnosa sa Kosovom".
Nismo slatkorečivi ali radimo
Premijer i prvi potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i Aleksandar Vučić rekli su da su vlasti spremne i na nepopularne mere da bi ozbedili budućnost zemlje, ali nisu propustili priliku ni da skrenu pažnju da je Brisel od njih imao manja očekivanja a bolje rezultate nego od prethodnih vlada.
"Pre 18 meseci je formirana vlada Srbije, niste ovo od nas očekivali moram da vam kažem, iznenadili smo vas. Ali bilo nam je lako jer niste od nas ništa očekivali", rekao je premijer Srbije Ivica Dačić na konferenciji za novinare nakon prve međuvladine konferencije.
On je naveo da su očekivanja od srpskih vlasti sada velika pa će posao biti težak, ali je rekao i da je vlada spremna i za reforme i za dalji rad na normalizaciji odnosa sa Kosovom.
"Ovo je meni 29. put da dolazim u Brisel kao deo neke delegacije, od čega sam 20 puta došao zbog dijaloga sa Tačijem, a sledeće nedelje će biti 21. put", istakao je Dačić.
On je naveo i da je cilj Srbije da do kraja 2018. godine bude spremna za članstvo, što bi omogućilo da od narednog budžetskog perioda bude članica. Dodao je da je Srbija nekada bila najbliža Zapadu od zemalja takozvanog istočnog bloka, i da je u međuvremenu izgubila mnogo vremena, tako da ga sada ne sme gubiti.
Na pitanje da li obaveza postizanja pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom, koja je predviđena pregovaračkim okvirom EU, podrazumeva da Srbija prizna Kosovom, Dačić je odgovorio negativno.
"Pravno obavezujući sporazum je bio i Briselski sporazum. Sve to je obavezujuće, ne vodimo ovde privatne razgovore, nema to veze sa statusom", rekao je Dačić koji je rekao da ni u Briselu tačno ne znaju šta to znači, ali da ni sve zemlje EU nisu priznale Kosovo.
"A nama je cilj normalizacija, ona je potrebna i za to nije ni bilo neophodno da nas neko tera", dodao je on.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić želeo je da pošalje poruku da su vlasti shvatile da ih naporan posao tek čeka.
"Želim da kažem i Fileu i Venizelosu da mi znamo da pred nama nisu laki zadaci, naprotiv da ćemo se suočiti sa mnogim problemima i teškoćama, da mnoge stvari naš narod neće odobriti, ali smo spremni to da uradimo, zato što gledamo u budućnost", rekao je Vučić.
"Mi nismo tako slatkorečivi kao neki drugi kada govorimo ali smo naporno radili", rekao je on.
Vučić je rekao da je za uspešan put ka EU potrebno da se u Srbiji promene vrednosti, ali i stanje svesti.
"Moramo da radimo napornije, više, da budemo odgovorniji, ozbiljniji, i posvećeniji", kazao je on.
"Neki su se u sali nasmejali da možemo da uradimo sve do 2018. godine, ali siguran sam da to možemo da uradimo", dodao je Vučić.
Autor: S.V.
Foto: Beta-AP
Stavovi
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport ocenio je povodom otvaranja pristupnih pregovora sa Srbijom da se u "istorijskom procesu mirnog ujedinjavanja evropskog kontinenta otvara novo poglavlje". Devenport je to napisao u uvodniku brošure "Pregovaračka poglavlja - 35 koraka ka Evropskoj uniji" koju je objavio Informacioni centar Evropske unije (EUIC) povodom održavanja prve međuvladine konferencije EU-Srbija, čime su počeli pregovori o članstvu Srbije u EU.
"Sada se u istorijskom procesu mirnog ujedinjavanja evropskog kontinenta otvara novo poglavlje. Stabilna, moderna, demokratska i napredna Srbija u Evropskoj uniji cilj je koji treba da nas sve ujedini", napisao je Devenport.
"Pregovori su zahtevni i pravedni. Srbija će biti u mogućnosti da pokaže svoju posvećenost našim zajedničkim vrednostima, politikama i standardima, kao i vladavini zakona i poštovanju jednakosti i osnovnih prava", dodao je Devenport. On je istakao da će EU i njene države članice nastaviti da pružaju finansijsku pomoć kako bi pomogle Srbiji da se pripremi za preuzimanje i efikasno sprovođenje obaveza koje sa sobom nosi punopravno članstvo.
"Pred svima nama je puno posla. Računam na podršku srpskih vlasti, građana i civilnog društva da sve svoje snage ulože u neophodne promene i reforme, i na taj način učine uspešnim evropski projekat Srbije", zaključio je Devenport.
Novu etapu u približavanju EU Srbiji je čestitao i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc.
"Čestitke Srbiji na otvaranju pristupnih pregovora sa EU. To je značajan dan za Srbiju, EU i Zapadni Balkan", naveo je on na društvenoj mreži Tviter.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ocenio je da je međuvladina konferencija EU-Srbija, kojom počinju pregovori o članstvu Srbije u Uniji, "novo poglavlje u odnosima i veliki uspeh".
"Pohvaljujem Srbiju za napore u reformama i napredak koji je postignut tokom poslednjih godina", navodi se u saopštenju Baroza, koji se uoči međuvladine konferencije u Briselu sastao sa srpskim premijerom Ivicom Dačićem i prvim potpredsednikom vlade Aleksandrom Vučićem.
On je naveo da "građani Srbije imaju snažne evropske težnje" i da će EU nastaviti da podržava Srbiju, korak po korak, na njenom evropskom putu.
Ministarka spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić izjavila je da je Hrvatska veoma zadovoljna otvaranjem pregovora o pristupanju Srbije EU.
"Srbija i Hrvatska imaju puno tema iz proslosti koje treba rešavati, ali ovo je siguran znak da imamo i teme za budućnost. To ne znači da će teme iz prošlosti nestati - naprotiv, ima puno posla oko toga i jako teških pitanja, ali, s druge strane i jasno opredeljenje za budućnost i jasna tema za budućnost", rekla je hrvatska ministarka.
Ministarka je ukazala da je "težak period pred Srbijom, ali i veoma važan, i iz našeg iskustva proces pristupanja je jednako važan kao i članstvo. Proces pristupanja znači izgradnju države, i to države po veoma specifičnim kritetrijumima... prolazeći kroz reforme, zemlja se i stabilizuje i normalizuje".
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić danas je, povodom početka pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, rekao da je Srbija zaslužila da bude prihvaćena kao deo Evrope.
"Srbija je svojom istorijom, svojom žrtvom, zaslužila da bude prihvaćena kao deo Evrope. Danas se i to desilo. Ovaj dan će biti upamćen, ako ga iskoristimo kako treba", naveo je Niklić na svom nalogu na Tviteru.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
