Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Pregovori sa EU dobri za Srbiju
|
|
|
Objavljeno : 17.01.2014. |
|
|
|
|
|
|
Međuvladina konferencija kojom će Srbija 21. januara zvanično otpočeti pregovore sa EU je značajna jer će Beograd i Brisel na njoj izneti osnove pregovora i svoja očekivanja. Procena o mogućem trajanju pregovora, međutim, za sada se ne može dati. Kako je naveo stručnjak nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ Andrej Engelman, sve će zavisiti od Srbije - od njene sposobnosti da primeni reforme, ali i da ubedi zemlje članice da je u stanju da poštuje evropske standarde. Po njegovim rečima, najvažnije je da je to u interesu Srbije, jer ti standardi omogućavaju da se spreče neki problemi koje Srbija ima, poput problema sa kvalitetom vode koji su trenutno goruća tema u Srbiji.
"U Srbiji se sada priča samo o vodi. Ne bih se usudio u nekim gradovima da popijem vodu, osim flaširane. Tu ipak govorite o sebi", naveo je Engelman na seminaru o pristupnim pregovorima u Privrednoj komori Srbije.
Standardi koje Srbija treba da usvoji su dobri za samu zemlju, ali ih nije lako usvojiti jer je reč o standardima bogatih zemalja, naglasio je on. Zato se procena trajanja pregovora, barem za sada, ne može dati.
Generalno gledano, realno je da oni traju oko šest godina, mada će se tek kroz godinu dana kroz skrininge steći jasnija slika o tome kako Srbija stoji u pogledu usvajanja evropskih standarda.
"Evropskoj uniji se ne žuri. Ako hoćete da pregovarate 20 ili 30 godina, samo izvolite. Ali vi određujete tempo. Nekad će Uniji trebati pola godine da nešto 'proguta', ali EU je fer i to će učiniti. Na vama je da brzo napredujete", rekao je Engelman na seminaru o pregovorima u Privrednoj komori Srbije.
On je istakao da je stabilnost pregovaračkih struktura od ključnog značaja.
"Nadam se da se zbog nekih izbora neće menjati pregovarački tim. To su radile samo dve zemlje i to zbog nekih specifičnih, a ne političkih razloga", naveo je Engelman, dodavši da je reč o Grčkoj i Poljskoj.
Kada je reč o uticaju eventualnih prevremenih izbora na pregovore, on je ocenio da oni ne bi uticali na agendu pregovora, budući da bi se i dalje primenjivao plan pregovora. Međutim, kvalitet izlaganja srpske delegacije bi mogao da bude smanjen, jer je za iznošenje tako dugoročnih i značajnih planova potrebna politička podrška. Takođe, od ključnog značaja bi bilo da se vlada brzo formira, jer bi taj produženi politički vakuum mogao da ima posledice na dalji tok pregovora.
Politička volja i saglasje
Doslednost je isto jedna od ključnih reči, budući da u Briselu sve dostavljene podatke i pozicije dobro pamte, ozbiljno shvataju i na osnovu njih donose dalje korake. Slovenija je, kako je rekao, to iskusila i dobijala reakcije kada je menjala podatke.
Političko jedinstvo je isto uslov za uspeh. To ne znači da su razmimoilaženja nedopustiva, već da se svaki spor rešava iza zatvorenih vrata.
"Za to služe zatvorene sednice vlade, možete se tu posvađati, ali onda usaglasiti stav i prema EU nastupiti kao monolit", naveo je Engelman.
Srpskim vlastima se savetuje da u svakoj vladi koja bude u Srbiji do pristupanja ima ministra za evropske integracije, koji treba da bude jaka politička ličnost koja će dati podršku procesu.
Pored toga, neophodna je i sposobnost da se zemlje članice ubede da Srbija može da funkcioniše po standardima EU.
"Formalno je Komisija zadužena, ali zapravo zemlje članice odlučuju o tome", rekao je Engelman.
Kako je naveo, za pristupanje nove zemlje EU obično su zainteresovane one zemlje članice koje su u susedstvu ili imaju neke interese, što bi u slučaju Srbije mogle biti Slovenija, Hrvatska, Austrija, Bugarska i Rumunija.
To baš i nisu neki pregovori...
Prema rečima Engelmana, reč pregovori možda i ne opisuje najbolje ovaj proces, već bi možda trebalo reći da je reč o procesu prilagođavanja. Stvarno se pregovara tek pred kraj, o nekim posebnim uslovima koje zemlja dobija.
"To je kao ulazak u golf klub, ti u potpunosti moraš da poštuješ pravila tog kluba", rekao je slikovito Engelman.
Prema njegovim rečima, glavno pitanje je kada će se uvesti određeni standardi, kada će preduzeća uložiti u njihovo dostizanje, i kada će određene kategorije izgubiti neke privilegije. Protivnici svega toga, iako se često pozivaju na nacionalne interese, najčešće se bore za sopstvene džepove.
Jedan od uslova za Sloveniju bio je da se zatvore fri šopovi na prelazima sa Italijom i na drugim mestima, od kojih su koristi imali samo vlasnici.
"Te prodavnice su imale jako finansiranu medijsku kampanju da je zatvaranje ustvari izdaja nacionalnih interesa. Onda smo finansirali analize i pokazali da je zapravo reč o džepnim interesima", naveo je on.
Pregovori, kao proces utvrđivanja uslova za pristupanje i napretka ka standardima EU, teče uporedo za pridruživanjem, odnosno primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kroz koji se zapravo testira koliko se standardi primenjuju u praksi, rekao je Engelman.
"Ako pridruživanje, praktična primena, ne ide dobro, pregovori će trpeti: poglavlja se neće otvarati, zatvarati. Ono što se dešava kroz pregovore proverava se kroz proces pridruživanja", istakao je on.
Ono što bi moglo za Srbiju da bude problem je finansiranje potrebnih standarda, zbog toga što ekonomija nije u najboljem stanju. Prelazne periode za prilagođavanje Srbija će moći da dobije u ograničenom broju slučajeva, i to samo uz dobro ekonomsko obrazloženje, jer se nikakvi drugi razlozi ne priznaju.
"Standardi s izuzetno visoki. Nećete uci u EU dok vaša administracija ne bude radila kao francuska ili nemačka", upozorio je on.
Engelmanova ocena je da je Srbija zemlja koja je do sada u tehničkom smislu najpripremljenija za pregovore.
Autor: S.V.
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|