Prenošenje fiksnog broja telefona uz promenu operatera, koja je u Srbiji omogućena 1. aprila, predstavlja jedan od ključnih elemenata liberalizacije tržišta. Međutim, Asocijacija potrošača Srbije (APOS) ukazuje da uprkos odlaganjima koja je trebalo da omoguće da ovaj proces počne bez problema, veliki deo korisnika ovu mogućnost ne može da iskoristi. Prema podacima APOS-a, od devet operatera, samo pet pruža uslugu prenosa, od čega samo jedan bez dodatnih uslova za korisnike. Prenosivost brojeva jedan je od standarda koji se primenjuju u EU. Šef odeljenja za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat najavio je da će u maju i junu biti održani skrininzi za poglavlje o telekomunikacijama i informacionom društvu i ocenio da će jedan od najvećih izazova biti digitalizacija televizijskog signala.
"Od najavljenih 9 provajdera u ponudi, polovina njih još nije ostvarila tehničke mogućnost", navodi se u saopštenju APOS-a, uz objašnjenje da neke od njih - Telenor, IKOM, Beogrid i Invest Inženjering pružaju uslugu samo određenim kategorijama korisnika.
Pored toga, još tri kompanije - SBB, Najt development suport (Knight Development Supoprt) i Džet TV (Jet TV) prenos broja omogućavaju samo uz korišćenje dodatne usluge, dok su jedine kompanije čiji korisnici mogu da menjaju operatera uz zadržavanje broja Telekom i Orion. Čak i u tom slučaju, upozorava APOS, korisnici mogu da ostanu bez usluge ADSL-a.
Prema preliminarnim podacima Republicke agencije za elektronske komunikacije (Ratel), ukupan broj pretplatnika fiksne telefonije u 2013. godini je 3.031.779, što je 42,22% u odnosu na broj stanovnika, uz stepen digitalizacije od 99,69%.
Na ovakve probleme na tržištu ukazao je 16. aprila i generalni direktor Orion telekoma Slobodan Đinović na okruglom stolu o liberalizaciji tržišta telekomunikacija. "Imamo situaciju u kojoj 50% tržišta ne može da prenese brojeve, jer ili nije motivisano, ili je onemogućeno da to učini. Liberalizacija mora da se primeni u punom obimu", rekao je on.
On je rekao da oko pola miliona vlasnika fiksnih telefona ne može da prenese broj jer su na starim centralama, a da je oko 600.000 korisnika demotivisano zato što nije moguće preneti ADSL priključak uz broj.
Prema rečima Đinovića, bilo je mnogo investitora zainteresovanih za ulaganje u telekomunikacioni sektor u Srbiji, koji su očekivali da će se liberalizacija, zakonski najavljena 2010. godine, dogoditi mnogo ranije.
"Kašnjenje od praktično četiri godine nije dobro za naše tržište", ocenio je Đinović.
Liberalizacija važna i za EU
Omogućavanje prenosa broja prilikom promene operatera jedan je od uslova za EU, u kojoj je to standard već godinama. To je međutim samo jedan od standarda sa kojim će se Srbija usklađivati tokom pregovora, a uskoro će se zanti i tačno stanje u ovoj oblasti.
Šef ekonomskog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat najavio je da će u maju EU sa Srbijom održati prvi odnosno eksplanatorni skrining o telekomunijacijama i informacionom društvu, na kojem će objasniti pravila i regulative. Na sledećem odnosno bilateralnom skriningu o poglavlju 10 u junu, Vlada Srbije će objasniti u kojoj se fazi nalazi oblast telekomunikacija i informacionog društva, rekao je on.
On rekao da glavni izazov za Srbiju predstavlja digitalizacija televizijskog signala i podsetio da je EU to podržala sa ukupno 10,5 miliona evra. Da bi se to završilo u predviđenom roku potrebno je hitno usvojiti medijske zakone, rekao je Janmat.
Janmat je ocenio da je liberalizacija tržišta telekomunikacija jedan od najvažnijih izazova sa kojim se regulator i vlade suočavaju ne samo u Srbiji, nego u regionu.
"Posebnu pažnju je potrebno posvetiti razvoju regulatornog okvira koji omogućava nove i bolje servise i usluge po prihvatljivim cenama, uz stimulisanje ekonomskog razvoja", rekao je on. Janmat je podsetio da je regulatorna usklađenost sa evropskim okvirima ključni zahtev za zemlje koje žele da postanu članice EU.
Pažnju pokloniti širokopojasnom internetu
Državni sekretar u Ministarstvu trgovine i telekomunikacija Srbije Stefan Lazarević je ocenio da je liberalizacija tržišta telekomunikacija je dobra, jer povećava broj operatera na tržištu, a to donosi mnogo veću konkurenciju što direktno utiče na veći kvalitet usluga.
"Na kraju, to znači veće zadovoljstvo korisnika. Mi, kao Ministarstvo, značajnu pažnju usmeravamo ka zaštiti korisnika na tako rastućem tržištu", rekao je Lazarević.
Lazarević je najavio agresivniji pristup razvoju širokopojasnog interneta, što je, kako je rekao, predviđeno strategijom koju je pripremilo Ministarstvo trgovine i telekomunikacija.
"Nadam sa da će nova vlada vrlo brzo usvojiti tu strategiju", rekao je on, napominjući da je tim dokumentom širokopojasni internet predviđen kao univerzalni servis.
Direktor Republičke agencije za elektronse komunklacije (Ratel) Milan Janković izjavio da je sektor telekomunikacija vitalan i stabilan i da očekuje da se povećaju investicije u širokopojasni internet.
"Prema analizama, u 2020. između 5 i 6% bruto domaćeg proizvoda (BDP) možemo da očekujemo samo od razvoja širokopojasnog interneta", rekao je Janković.
EurActiv Srbija
Problemi u prenosivosti brojeva u fiksnoj telefoniji 
