Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Iskustvo Litvanije kao ohrabrenje na putu ka EU
|
|
|
|
Objavljeno : 07.05.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbiju tokom pregovora o članstvu u EU očekuju brojne reforme i neki bolni ustupci. Međutim, na kraju tog puta ona će biti bolja zemlja, što će se pozitivno odraziti na život građana. To je osnovna poruka sa skupa o iskustvima Litvanije koja ove godine slavi čitavu deceniju u EU. Za to vreme standard građana je poboljšan, a produžena je i očekivana dužina života bez većih zdravstvenih tegoba. Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović ukazao je da će Srbija morati da poveća administrativne kapacitete kako bi sprečila da se standardi usvoje samo kroz propise. Bez sprovođenja nema ni koristi za građane ni napretka na putu ka EU, ukazao je on. Litvanski diplomata Antanas Valionis, bivši ministar spoljnih poslova, poručio je da je potrebno informisati građane i sklopiti sporazum među strankama o planu za pristupanje EU i tako smanjiti opasnost od populizma.
"Proces i njegov kompleksnost iziskivaće boje kapacitete. Bez administrativnih kapaciteta ostajemo na ledini sa usklađenim zakonodavstvom, bez primene", rekao je Majstorović, podsetivši da je od 1995. godine primena proglašena jednim od ključnih kriterijuma za pristupanje.
Majstorović je rekao da je Srbija usvojila sličan pristup kao Litvanija u organizaciji struktura za prostupanje EU. Kako je naveo, prilikom priprema za osnivajne Kancelarije 2003. godine urađena je nanaliza uspešnosti država u pristupanju EU i utvrđeno je da su one koje imaju tela za koordinaciju, u okviru vlade, bile dobro pripremljene, naveo je Majstorović. Među njima je Litvanija, a i Srbija se odlučila za takav pristup.
Majstorović je ukazao da evropske integracije treba posmatrati kao sredstvo da se Srbija promeni i da se omogući da njeni građani imaju iste privilegije kao i članovi EU.
"Članstvo u EU nije cilj po sebi, već oitvrda koliko smo uspešni u reformama koje sprovodimo", naveo je zamenik direktora Kancelarije.
Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović ukazala je da evropski standardi nisu direktive iz kabineta, već zajednička dostignuća koja su se pokazala korisnim za članove EU.
Kao dobre okolnosti za Srbij na putu ka EU navela je široki konsenzus među strankama, kao i usklađenost osnovnih ciljeva sa ciljevima EU, a to su ekonomija zasnovana na znanju, zaštita životne sredine, borba protiv siromaštva i jačanje socijalne kohezije.
Litvanija: dobar đak EU
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport rekao je da se u Srbiji ne zna dovoljno o uspešnom iskustvu Litvanije na putu ka EU i tokom godina članstva. Ova zemlja se, kako je naveo, izborila sa krizom bolje nego većina članova EU i planira da uvede evro naredne godine.
Iskustvo Litvanije pokazuje i da bolne odluke koje se donose tokom pristupanja nisu prepreka. Kako je rekao Devenport, uprkos tome što je između ostalog morala da rasformira nuklearne elektrane koje su proizvodile veliki deo struje, na referendumu je pristupanje podržalo 91% građana koji su izašli na referendum.
Bivši šef litvanske diplomatije Antanas Valionis rekao je da je činjenica da se EU promenila u prethodnih 10 godina, između ostalog i primenom Lisabonskog sporazuma kojim je i funkcionisanje promenjeno i promenjenim fokusom u proširenju. Međutim, ocenio je da su iskustva zemalja koje su ranije pristupile i dalje relevantna jer su osnovne vrednosti EU ostale iste, kao i cilj pregovora.
"Cilj je isti - nova članica treba nakon pristupanja da bude sposobna da funkcioniše bez problema", istakao je on.
On je istakao da se nekad može steći utisak da se od zemalja koje su ranije pristupale tražilo manje, ali da su reforme u interesu samih kandidata za prisutpanje.
"Pre pristupanja EU i odlučivanja (na referendumu) vaša zemlja biće drugačija. To je veoma korisno samo po sebi", naveo je on, predstavljajući isksutva svoje zemlje, gde je bio ministar spoljni h poslova i aktivno učestvovao u pregovorima.
Informisati građane, sprečiti populizam
Valionis je preporučio da sve relevantne stranke potpišu sporazume kojima staju iza plana za pristupanje EU, kako bi se izbeglo korišćenje nekih teških trenutaka na populistički način, u borbi političkih partija. Tako bi neki izbori mogli da ometu put ka EU, ukazao je on, dodavši da su takvi sporazumi poptisivani u Litvaniji i da je politička volja za pristupanje bila jaka. Podrška političara glavnom pregovaraču i ekspertima je od ključnog značaja, istakao je on.
"Najveći posao je da se napravi dobra pregovaračka pozicija, da bi se kasnije izbegli problemi", rekao je on, dodavši da to podrazumeva analizu skoro 80.000 stranica pravnih akata kako bi se donela prava odluka o tome kada koji propis može da se primeni.
Neophodno je takođe da se na jasan i upečatljiv način javnosti predstave dobrobiri od pristupanja. Kako je rekao, poljoprivrednici u Litvaniji su, baš ka o i u Srbiji, bili zabrinuti za svoju budućnost u ujedinjenoj Evropi.
"Mislili su da će neko da dođe da okupira Litvaniju i da ništa neće dati zauzvrat", rekao je on, dodavši da su sada veoma zadovoljni i da dobro rade uz evropsku pomoć.
Na pitanje o iskustvu Litvanije kao bivše članice Sovjetskog Saveza u kontekstu problema u Ukrajini, on je rekao da se ne može reći šta bi bilo da njegova zemlja nije u EU ili NATO, ali da je činjenica da zemlje koje nisu "član kluba" imaju probleme, i kao primere naveo Ukrajinu i Moldaviju.
Ekspert za evropske itnegracije Darius Žeruolis ocenio je da je Litvanija imala dosta koristi od članstva u EU. Kako je naveo, bruto domaći proizvod Litvanije, jedna od mera blagostanja, povećan je sa 52 na 72% evropskog proseka, i na 68,5% starih 15 članica, mada takav rezultat nisu imale sve zemlje, poput Španije.
On je ukazao da je očekivana dužina zdravog života povećana za sedam godina za žene, a za muškarce pet.
"Postoje veliki izgledi da je to zbog članstva u EU, na primer zahvaljujući dobrim ekološkim standardima", rekao je on.
U pogledu izgradnje institucija napredak je nešto sporiji, rekao je ovaj ekspert.
Naveo je da je podrška EU i dalje visoka. Na početku članstva je između 70 i 80% građana podržavalo članstvo, dok ih je danas više od 60%.
Napisao: S.V.
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
