Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Borba sa poplavama još traje, pomoć stiže
|
|
|
Objavljeno : 19.05.2014. | Ažurirano : 20.05.2014. |
|
|
|
|
|
|
Iz poplavljenih područja u Srbiji do sada su evakuisane hiljade ljudi, najviše iz Obrenovca, gde su evakuacija i dostava hrane i vode ugroženima i dalje u toku. Iako se voda povlači, evakuisanima još nije dozvoljen povratak u domove. Prema podacima do sada, u poplavama u Srbiji je život izgubilo 19 ljudi, širom zemlje poplavljeno je više od dve hiljade objekata a ugroženo više od hiljadu i po. Pomoć Srbiji u ljudstvu, tehnici, hrani, vodi, novcu uputile su zemlje iz okruženja, Rusija, EU, UN, SAD, UAE, Euleks. Istovremeno je evropska komesarka za humanitarnu pomoć 19. maja u Briselu saopštila da su "Srbiji kao zemlji kandidatu za članstvo u EU dostupna sredstva iz Fonda evropske solidarnosti u vrednosti do milijardu evra godišnje" radi otklanjanja posledica katastrofalnih poplava. Kako upozoravaju nadležni u Srbiji, opasnost od poplava još nije prošla i 19. maja u prepodnevnim satima naložena je hitna evakuacija meštana sela u slivu Save pored Šapca. Reka Sava je u blagom porastu i u Beogradu ali se ne očekuje da Sava i Dunav probiju nasipe. Poplave su nanele veliku štetu i susednoj Bosni i Hercegovini, gde ima i žrtava, i Hrvatskoj.
Sa povlačenjem vode, na teritoriji beogradske opštine Obrenovac počela je deratizacija terena kako bi se sprečila zaraza ali iz MUP poručuju da povratak evakuisanog stanovništva nije dozvoljen.
Sa ugroženih područja na teritoriji Srbije do sada je evakuisano 25.070 osoba, od čega 7.800 sa područja Obrenovca, saopšteno je 19. maja iz MUP-a Srbije.
Kroz prihvatne centre prošlo je 9.000 ljudi, od čega se jedan broj evakuisanih posle evidencije smestio kod rodbine. Evakuacija i dostava hrane i vode ugroženima u Obrenovcu i dalje je u toku.
U saopštenju se navodi da je trenutno najteža situacija u Obrenovcu, Krupnju, Sremskoj Rači i Jamenu.
Nijedan objekat kopova i termoelektrane "Kostolac" i Teko "B" Drmno nije poplavljen, ljudstvo je u pripravnosti, a proizvodnja se za sada odvija nesmetano.
Na teritoriji Srbije bez struje bilo je više od 26.000 domaćinstava, poplavljeno je 2.260 objekata, a ugrožena su 1.763.
Putevi u Srbiji su prohodniji nego prethodnih dana usled povoljnije hidrometereološke situacije i povlačenja reka ali je saobraćaj i dalje obustavljen na brojnim putevima zbog izlivanja reka, poplava i odrona.
Međutim, železnički prevoz je u prekidu u većem delu zemlje.
Najveća šteta u poljoprivredi i na infrastrukturi
Ministar privrede Srbije Dušan Vujović izjavio je da ministarstvo koje vodi već radi na tome da "motiviše i mobiliše" privrednike, pre svih građevinare, ali i ceo sektor prerađivačke industrije, čije će angažovanje biti nephodno za obnovu zemlje posle katastrofalnih poplava.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva, Vujović je rekao da je u ovom trenutku nemoguće proceniti štetu i da to zavisi od više faktora.
"Nakon što se voda povuče, videćemo koliko je oštećena infrastruktura, kuće i proizvodni pogoni, kolike su štete na poljima. Važno je da se sve vrati u funkciju. Ljudi jesu izgubili kuće, ali ako ne obnovimo proizvodne pogone, izgubiće i radna mesta i izvor prihoda", kazao je ministar privrede.
Vujović je dodao da pomoć stiže i od Ujedinjenih nacija, ali i da su međunarodne finansijske institucije na apel Ministarstva privrede najavile pomoć u proceni štete, obnovi, osposobljavanju proizvodnih pogona i stambenih objekata.
"Imamo najave od Svetske banke da će razmotriti mogućnost korišćenja sredstava iz njihovog Fonda za otklanjanje posledica prirodnih nepogoda. Takođe i Međunarodni monetarni fond pokazuje razumevanje za teškoće i pritiske na budžet koji će iz ovoga proisteći", rekao je Vujović.
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički poručila je da će komisije za utvrđivanje štete izaći na teren čim se za to steknu uslovi. Ona je rekla i da će na državnom nivou prioritet biti saniranje štete na putevima, mostovima i u Termoelektrani "Nikola Tesla".
Samo šteta od poplave u Rudarskom basenu "Kolubara", najvećem ugljenokopu u Srbiji, procenjena je na najmanje 100 miliona evra, izjavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić.
Privredna komora Srbije (PKS) ocenila je da su najveću materijalnu štetu u poplavama pretrpeli poljoprivreda i infrastruktura.
Prema podacima Kriznog štaba PKS, oko 11% preduzeća i preduzetničkih radnji u Srbiji nalazi se u području zahvaćenom poplavama. Najviše firmi je iz sektora trgovine, poljoprivredno-prehrambene industrije i građevinarstva.
PKS navodi da, iako su poplave uništile veliki broj useva, snabdevanje tržišta Srbije poljoprivredno-prehrambenim proizvodima biće stabilno, ali se može očekivati smanjenje izvoza.
EU: Srbiji sredstva iz Fonda solidarnosti
Evropska komesarka Kristalina Georgijeva 19. maja u Briselu saopštila je da su "Srbiji kao zemlji kandidatu za članstvo u EU dostupna sredstva iz Fonda evropske solidarnosti u vrednosti do milijardu evra godišnje" radi otklanjanja posledica katastrofalnih poplava.
Komesarka za humanitarnu pomoć i vanredne situacije je stavila do znanja da komesar za proširenje Štefan File uporedo traži mogućnosti da se izdvoje i dodatna sredstva iz fondova IPA 2 za podršku zemljama na putu ka članstvu u EU, a koji je formiran posle dramatičnih poplava u srednjoj Evropi proteklih desetak godina.
Takva pomoć se daje, kako je objasnila Kristalina Georgijeva, ako šteta od poplava prelazi 0,64% bruto nacionalnog dohotka zemlje koju su pogodile elementarne nepogode.
Ona je dodala da je "pristup fondovima EU složeniji za Bosnu i Hercegovinu jer ona nema status kandidata za članstvo".
"Reagovali smo čim smo primili zahtev iz Srbije i Bosne i Hercegovine", navela je evropska komesarka Georgijeva, istakavši da su u te dve zemlje pogođene teškim poplavama, odmah upućene pumpe velike moći za ispumpavanje vode, helikopteri i čamci. Takođe je, kako je navela, u Srbiju i Bosnu organizovano preko mehanizma EU usmereno 450 dobrovoljaca iz zemalja članica EU.
"To je i više nego što su Srbija i Bosna i Hercegovine tražile, ali smo povećali pomoć zbog dramatične situacije", navela je Kristalina Georgijeva.
Evropska komesarka je istakla da je telefonom razgovarala sa predsednikom vlade Srbije Aleksandrom Vučićem kako bi se obavestila o stanju u područjima teško pogođenim poplavama i štetom.
"U idućim danima i nedeljama ćemo morati da se izborimo s novim opasnostima, a to je recimo zagađena voda ...", smatra komesarka.
Srbija, pored pomoći iz IPA 2 i fondova solidarnosti EU, može, po njenim rečima, da računa i na bilateralnu pomoć zemalja evropske dvadesetosmorice.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|