Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je obraćajući se međunarodnim donatorima da su najveću štetu u poplavama koje su pogodile Srbiju pretrpeli elektronergetski sektor i poljoprivreda. Srbija zbog štete od poplava dnevno daje između pola i milion evra za kupovinu struje, poplavljeno je oko 80.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, srušeno ili oštećeno više od 250 mostova, poplavljeno ili ugroženo više hiljada objekata, a u kolektivnim centrima je više od 30.000 ljudi. Šef delegacije EU u Srbiji izjavio je da Srbija može odmah da računa na pomoć od EU od 30 miliona za najhitnije potrebe. Ambasadori Nemačke, SAD, Rusije i Italije potvrdili su da Srbija i dalje može da računa na međunarodnu pomoć a ambasador Italije Ðuzepe Manco podsetio je da će Italija u julu preuzeti predsedavanje EU i da će se zalagati za to da Srbija bude među najvišim prioritetima u Briselu.
Sastanku su prisustvovali donatori razvojne pomoći koji dugi niz godina pomažu Srbiji, predstavnici ambasada 27 zemalja Evrope, Severne Amerike i Azije koji su akreditovani u Srbiji, kao i predstavnici Delegacije Evropske unije u Srbiji, Saveta Evrope, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, Svetske banke, Kancelarije rezidentnog koordinatora UN i Nemačke razvojne banke.
Premijer je najavio da će u narednih deset dana biti formalno-pravno i suštinski pripremljena obnova područja ugroženih poplavama i da će se u obnovu krenuti što je pre moguće.
Vučić je otvarajući 22. maja u Beogradu koordinacioni sastanak međunarodnih donatora u vezi sa pružanjem pomoći Srbiji u saniranju posledica katastrofalnih poplava rekao da je Srbija najveću štetu od poplava pretrpela u elektroenergetskom sektoru i poljoprivredi.
Dodao je da u ovom trenutku nije moguće sagledati razmere štete, ali da ona sigurno prelazi prag EU za pomoć koji je oko 0,6% BDP zemlje pogođene poplavama. Vučić je dodao da će šteta biti procenjivana pošteno i da Srbija ne želi nikoga da vara i obmanjuje.
Premijer je naveo da u Srbiji postoji vise od 140 kolektivnih centara koji se brinu o ljudima koji su morali da napuste svoje domove, a kojih je trenutno 31.879.
Do sada su, kako je rekao, srušena ili potpuno ugrožena 1.763 objekta, a poplavljeno je 2.260 objekata. Precizirao je da su to podaci o mestima kojima je bio moguć pristup i da tu nije uračunat Obrenovac, gde je šteta nesumnjivo najveća.
Prema Vučićevim rečima, ukupan broj ugroženih opština je 39, a ukupan broj stanovnika na ugroženom području 1.643.832.
Na kategorisanim putevima srušeno je 30 i oštećeno 50 mostova, a na opštinskim i nekategorisanim putevima je srušeno ili oštećeno oko 200 mostova.
"U finansijskom smislu najveću štetu smo pretrpeli na Koridoru 10, daleko od epicentra poplavnog talasa, zbog klizišta koja su nam nedaleko od Dimitrovgrada nanela teške posledice u visini od deset i više miliona evra", rekao je Vučić.
Srbiju, kako je rekao Vučić, kupovina električne energije na tržištu košta između 500.000 i milion evra dnevno. Po njegovim rečima, biće potrebne nedelje i meseci da bude uspostavljeno 25%, a zatim 50% odsto proizvodnje uglja u rudniku "Kolubara" za termoelektranu "Nikola Tesla".
Govoreći o poljoprivrednom zemljištu, premijer je rekao da je poplavljeno između 75.000 i 83.000 hektara.
Vučić je istakao da je u ovom trenutku Srbiji potrebno još jače sporovođenje ekonomskih reformi i veći ekonomski rast, dodavši da vlada već preduzima sve mere kako bi se pripremila za to.
On je zahvalio prijateljskim zemljama i svima koji su angažovali svoje timove u pomoći srpskom narodu, precizirajući da su angažovani timovi 13 zemalja. Takođe je zahvalio svim zemljama i organizacijama koje su pomogle i uputile donacije za pomoć ugroženima.
Premijer je, upućujući donatorima molbu da pomognu Srbiji, podvukao da njihovu pomoć i podršku "bilo u lekovima, bilo u novcu, na bilo koji drugi način", Srbija neće zloupotrebiti.
Naglasio je da će za "svaki dinar koji se daje" moći da na internet stranici Miinistarstva finansija, koja će biti pripremljena u narednih nekoliko dana, vide koliko i od koga je stiglo i kako i na koji način je potrošeno.
Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović navela je da će biti centralizovana i procena štete i izrada jedinstvenog plana i prioriteta potreba za obnovu u područjima koja su pogođena poplavama.
I Kancelarija za evropske integracije, po njenim rečima, već sačinjava preliminarni presek raspoloživih sredstava međunarodne pomoći, uključujući IPA sredstva i sredstva iz Fonda solidarnosti EU.
Kako je rekla, principi na kojima će se zasnivati plan Srbije u sanaciji posledica poplava biće efektivnost, efikasnost, transparentnost i odgovornost, kao i vidljivost.
Organizatori konferencije su Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za evropske integracije i Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije, koja je koordinator međunarodne razvojne pomoći i zadužena za utvrđivanje prioriteta za finansiranje iz pretpristupnih fondova EU (IPA).
Srbija može odmah da dobije 30 miliona evra
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Majk Devenport izjavio je da Srbija može odmah da računa na pomoć od EU od 30 miliona za najhitnije potrebe u otklanjanju posledica poplava.
Devenport je rekao da će EU obezbediti Srbiji i kratkoročna sredstva za obnovu kuća i infrastrukture, po prioritetima koje odredi Vlada Srbije.
"Srbija je od izbijanja poplava od zemalja članica EU dobila pomoć i više nego što je traženo, a ekipe stručnjaka iz EU pomažu u zaštiti od poplava elektroenegetskih objekata", istakao je Devenport.
On je podsetio da Srbija, iako je kandidat za članstvo u EU, ima ista prava kao i članice da koristi sredstva Fonda solidarnosti.
Tačan iznos pomoći koju će Srbija dobiti od EU za otklanjanje posledica poplava, kako je rekao, biće naknadno utvrđen na osnovu procenjene štete.
"Iz EU će doći 200 stručnjaka koji će pomagati Vladi Srbije u kontroli sanacija štete i trošenja novca za te namene", kazao je Devenport.
EurActiv Srbija
Najveća šteta u energetici i poljoprivredi 
