Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Poplave ukazale na potrebu jačanja regionalne saradnje
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.05.2014. | Ažurirano : 23.05.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Katastrofalne poplave koje su pogodile Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku pokazuju da bi regionalna saradnja trebalo da bude intenzivnija i efikasnija, poručeno je 22. maja sa javne rasprave "Regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu - kako dalje?" u Beogradu. Na skupu je istaknuto da je regionalna saradnja od mirovne prešla u "razvojnu fazu" i da je zato neophodan zajednički nastup zapadnobalkanskih zemalja. Ukazano je i na potrebu unapređenja zajedničkog nastupa u korišćenju sredstava međunarodne pomoći, posebno IPA fondova. Predstavnik Delegacije EU u Srbiji rekao je na skupu da zemlje regiona treba da imaju jedinstvenu metodologiju za izradu projekata i ponudio je pomoć EU na tom planu.
Na skupu, koji je počeo minutom ćutanja za nastradale u poplavama, predsednik Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenio je da ova prirodna katastrofa pokazala osim dobrih strana i sve manjkavosti u regionalnoj saradnji.
"Nepojmnjivo je da mi nismo imali podatke o vodostaju u gornjem toku Save, zato što Srbija i Hrvatska nemaju bilateralni sporazum. Isto tako je neshvatljivo zašto nije organizovan zajednički, regionalni krizni štab", rekao je Popov i dodao da se nada da će se takav štab organizovati kako bi zajedno rešili pitanje sanacije od štete.
"Upravo ovakva prirodna katastrofa dobar je primer koliko je veliki broj pitanja koje možemo zajedno da rešavamo", kazala je jedan od autora Jelica Minić, koja je na skupu predstavila političku analizu regionalne saradnje "Regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu - kako dalje?".
Prema njenim rečima, analiza je pokazala da je regionalna saradnja od mirovne prešla u "razvojnu fazu" i da je zato neophodan zajednički nastup zemalja zapadnog Balkana.
Jelica Milić je navela da je zemljama dat mehanizam na osnovu kojeg mogu da ostvare efikasnu saradnju, a to je dokument "Jugoistočna Evropa 2020 - Strategija za zapošljavanje i prosperitet sa evropskom perspektivom" koji je potpisan u novembru 2013. godine.
"Prva preporuka je da nacionalne administracije moraju da sarađuju u implementaciji Strategije, ali i da se ostvari bolja koordinacija unutar samih vlada, jer često ministarstva rade nesinhornizovano", kazala je ona.
Naglasila je da bi trebalo da se unapredi zajednički nastup u korišćenju sredstava međunarodne pomoći, posebno pretpristupnih fondova Evropske unije (IPA fondovi).
"Polovina IPA fondova predviđena je za investicije u energetiku, zaštitu životne sredine, klimatske promene, a druga polovina u jačanje privatnog biznisa, zato je važno da imamo lidersku ulogu u regionu", rekla je Jelica Minić.
Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt rekao je da je IPA fondovima predviđeno 100 miliona evra za razvoj regionalne saradnje.
"Investitori posmatraju ovaj region kao jedan entitet, zato je važna regionalna sradnja, posebno u razvoju infrastrukture", rekao je Benedikt.
Dodao je da bi zemlje regiona morale da imaju jedinstvenu metodologiju za izradu projekata i ponudio pomoć EU kako bi se takva metodologija uspostavila.
Na skupu je ocenjeno da bi za zemlje Zapadnog Balkana bio idealan nordijski sistem regionalne saradnje koja je "izbrisala granice" između skandinvskih zemalja.
Izvor: Beta
Foto: Medija centar Beograd
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
