Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Savet bezbednosti traži veće angažovanje protiv ebole
|
|
|
|
Objavljeno : 15.10.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Svet gubi trku sa ebolom iako zna kako da je suzbije, poruka je koja je stigla sa sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećene ovoj temi. Prema najnovijim predviđanjima Svetske zdravstvene organizacije, u Zapadnoj Africi će se u decembru beležiti novih 5.000 do 10.000 slučajeva sedmično i potrebna je veća pomoć u opremi tom regionu. Iako se smatra da je rizik od širenja u drugim delovima sveta mali, pokazalo se da je potrebno striktnije poštovanje procedura i protokola da se ne bi ponavljali slučajevi prenošenja bolesti tokom lečenja, koji su već zabeleženi u Španiji i SAD. Institut za javno zdravlje Batut 15. oktobra je saopštio da zaraženih u Srbiji nema i da je počela obuka zdravstvenih radnika o postupanju u slučaju otkrivanja zaraženih.
"Ebola je za dužinu ispred nas", rekao je šef misije Ujedinjenih nacija za koordinaciju odgovora na krizu ebole Entoni Benberi (Anthonu Banbury). On je to rekao da sastanku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećenom epidemiji.
Prema njegovim rečima, epidemija se razvija brže od napora za suzbijanje, i na putu je da pobedi.
"Ukoliko ebola pobedi mi, narod Ujedinjenih nacija, mnogo ćemo izgubiti. Ili ćemo ebolu sada zaustaviti, ili ćemo morati da se suočimo sa situacijom bez presedana za koju nemamo plan", dodao je on.
Njegova procena je da će u decembru, za kada Svetska zdravstvena organizacija predviđa između 5.000 i 10.000 novih slučajeva sedmično, biti portrebno 7.000 kreveta u centrima za lečenja, dok se sada predviđa da će ih biti 4.300, i to bez dovoljno osoblja.
Ipak, on je ocenio da svet zna kako da zaustavi ebolu i da to treba učiniti brzo.
Zamenik generalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije rekao je da je do sada zabeleženo 8.914 slučajeva, od čega je umrlo 4.447.
Srbija se priprema
Background Sadašnja epidemija ebole najveća je do sada zabeležena. Pogođene su zemlje Zapadne Afrike, pre svega Liberije, Gvineje i Sijere Leone, dok je Nigerija uspela da zauzda zarazu. Najpogođenija je Liberija sa više od 2.000 umrlih. Ovim zemljama prema podacima Svetske zdravstvene organizacije nedostaje više od 3.000 kreveta u centrima za lečenje i prateće osoblje.
Ebola se prenosi direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima - krv, povraćanje i pljuvačka, kao i znoj, nose ovaj virus. Najizloženiji opasnosti su rođaci obolelih i zdravstveni radnici, ali i svi drugi koji bi došli u neposrednu bilizinu obolelih.
Zato je za sprečavanje širenja ključno smanjiti kontakte što više, i to samo uz punu zaštitnu opremu.
Kako prenosi Bi-Bi-Si, zaštitnu opremu je potrebno menjati svakih 40 minuta da bi osoba koja je nosi bila bezbedna. Oblačenje pune opreme traje oko pet minuta. Njeno skidanje traje 15 minuta, obavlja se uz pomoć jedne unapred određene osobe, i to je najrizičniji trenutak za prenošenje virusa.
Direktor Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Dragan Ilić rekao je 15. oktobra da u Srbiji nema zaraženih ebolom, ali da je počela obuka medicinskog osoblja iz cele zemlje o postupanju u slučaju da se pojave pacijenti zaraženi tim virusom.
"Očekuje se da obukom bude obuhvaćeno najmanje 1.000 zdravstvenih radnika", kazao je on novinarima na početku stručnog skupa "Mere prevencije od ebole", na kome je, pored ostalog, bila predstavljena zaštitna oprema i demonstrirana njene pravilna upotrebe.
Ilić je kazao da je na skupu u Beogradu oko 100 predstavnika zavoda i instituta za javno zdravlje, hitnih službi, kliničkih centara iz Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, kao i predstavnici Instituta Torlak i Zavoda za biocide. Narednih dana će se organizovati obuka ostalih zdravstvenih radnika u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu i drugim većim gradovima gde postoje velike bolnice, urgentni centri ili hitne službe koje najpre mogu doći u kontakt sa obolelima.
Obuka, kako je navedeno, obuhvata procedure i praktično uvežbavanje rada sa opremom koja je potrebna za zaštitu u slučaju pojave zaraženih.
Ilić očekuje da će narednih dana biti obučeni i ljudi zaposleni u policiji, graničnim i aerodromskim službama, koji mogu imati kontakt sa zaraženima od ebole.
"Vlada Srbije bi tokom ove nedelje trebalo da donese odluku o objektu koji će služiti kao karantin", rekao je Ilić. Dodao je da je zdravstvena služba, po pravilniku o funkcionisanju karantina, spremila sve što je nužno za opremanje takvog objekta i stručne ekipe koje bi radile u njemu.
Direktor Instituta Batut je kazao da je većina ljudi koji su u Srbiju došli iz afričkih zemalja pogođenih ebolom, a nalaze se pod zdravstvenim nadzorom, radila u tim zemljama ili je bila na proputovanju. On je potvrdio da je pod nadzorom i jedan zdravstveni radnik koji je doputovao iz Sijera Leonea, ali je dodao da on nema tegobe i da nije radio sa obolelima.
Ilić je dodao da Srbija ima dovoljno zaštitne opreme, a nabavlja se i nova, za jednokratnu upotrebu, poput skafandera sa vizirom i zaštitnom obućom.
Direktor Instituta Batut je rekao da se medicinskog otpad odlaže po standardima EU, da se zbrinjava u više zavoda i bolnica, i da se materijal kontaminiran ebolom tretira kao i ostali medicinski otpad.
Pojačati procedure u Evropi
U međuvremenu je pet evropskih zemalja, kao i SAD, imalo iskustva sa lečenjem obolelih. Kako prenosi britanski javni servis Bi-Bi-Si, u SAD je bilo sedam slučajeva, od čega je jedan umro, troje je na lečenju, a troje je izlečenih. U Španiji je dvoje umrolo a jedan je na lečenju, u Nemačkoj je jedan pacijent umro, jedan je na lečenju, a jedan se oporavio, u Norveškoj je jedan na lečenju, dok se u Francuskoj i Velikoj Britaniji po jedan zaraženi izlečio.
Reč je uglavnom o negovateljima, kako iz evropskih zemalja tako i iz Afrike, koji su nakon oboljevanja transportovani u evropske klinike. Međutim, zabeleženi su i slučajevi prenošenja bolesti van teritorije pogođene epidemijom.
Tako se u Španiji medicinska sestra zarazila lečeći zaražene španske misionare, dok su se u Teksasu dva zdravstvena radnika zarazila lečeći Liberijska Tomasa Dankana, koji je u SAD došao bez simptoma, a razboleo se nekoliko dana nakon dolaska i umro 8. oktobra.
Ovi slučajevi otvorili su pitanje spremnosti zdravstvenih radnika za ovakve slučajeve. Tako je u španskoj bolnici Karlos III u Madridu, gde su lečeni misionari, osoblje reklo da nije dobilo dovoljnu obuku i nadzor, kao i da su dobili zaštitnu opremu univerzalne veličine, koja nekima nije u potupnosti prekrivala kožu.
Prema zvaničnim informacijama, španska bolničarka i dalje je u "ozbiljnom", ali stabilnom stanju.
Počinju i kontrole na nekim aerodromima i prelazima u Evropi i Americi. Tako je na aerodromu Hitrou (Hathrow) najavljen početak kontrole putnika koji dolaze iz ricičnih zemalja, što će do 19. oktobra biti prošireno na aerodrome Getvik i brze vozove EUrostar.
Osobama koje dolaze iz rizičnih zemalja biće izmerena temperatura, popuniće upitnik koji ukazuje na rizik od oboljevanja, i uzeće im se kontakt podaci.
Slične kontrole su po ugledu na SAD uvedene i u Srbiju.
Izvor: Beta, AFP i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
