Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Barozo: Rusija ne određuje odnose Srbije i EU
|
|
|
Objavljeno : 05.12.2014. |
|
|
|
|
|
|
Bivši predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ocenio je 5. decembra na skupu u Beogradu da pitanje Rusije ne određuje odnose Srbije i EU i rekao da priznanje Kosova nije uslov da neka zemlja uđe u EU. Barozo je ukazao na značaj dobrosusedskih odnosa na Zapadnom Balkanu i istakao da u Evropskoj uniji nema "zamora od proširenja" i da je ulazak novih članica u obostranom interesu. Bivši predsednik Komisije ocenio je da u Srbiji postoji napredak u vladavini zakona i ekonomiji, ali da u drugim oblastima treba uraditi više. Napomenuo je i da sloboda medija zahteva veću pažnju.
"Ne mislim da je pitanje Rusije u vezi sa odnosima EU i Srbije. U EU ima mnogo zemalja koje imaju tradicionalne odnose sa Rusijom i to nije problem. Za Srbiju je od ključnog značaja da sprovede ekonomske i ostale reforme, a ne stepen saradnje sa Rusijom", rekao je on u pauzi međunarodne konferencije "EU i Zapadni Balkan 2015-2020" u Rektoratu Univerziteta u Beogradu. Na pitanja novinara, on je odgovorio da je "jasno" da priznanje Kosova nije uslov da neka zemlja bude članica EU.
"Priznanje Kosova nije uslov za EU, to je više nego jasno. Ima zemalja, kao što je Španija, koje su važne članice EU i nisu priznale Kosovo", rekao je Barozo.
Barozo je istakao da su dobrosusedski odnosi na Zapadnom Balkanu posebno važni i da je "značajno što su odnosi Srbije i Kosova sada bolji". On je dodao da je srećan što su tome doprinele Evropska komisija i (bivša šefica evropske diplomatije) Ketrin Ešton.
Barozo je ipak naglasio da ne može da "anticipira šta će se desiti za, na primer, pet godina".
Na konferenciji je Barozo rekao da u Evropskoj Uniji nema "zamora od proširenja" i da je ulazak novih članica u obostranom interesu.
"Uveren sam da će se proširenje EU nastaviti, jer je to dobitna kombinacija i za EU", istakao je bivši predsednik Evropske komisije.
On je izrazio zadovoljsvo jer je za vreme njegovog mandata u Evropskoj komisiji broj članica EU gotovo udvostručen, istakavši da je posebno važno što su u Uniju ušle Bugarska i Rumunija.
"Da te dve zemlje nisu ušle u EU, danas bi bilo mnogo više kriza sličnih ukrajinskoj", ocenio je Barozo.
On je naglasio da aktuelna ekonomska kriza nije nastala u EU, već u SAD, i da je Unija na to adekvatno odgovorila. "Realnost je da je Evropa sada jača nego što je bila", rekao je on.
Barozo je izrazio uverenje da će u "ne tako dalekoj budućnosti" članice EU biti i Srbija, Makedonija, Crna Gora, Albanija, Turska i Island, ali je i istakao da će svaka od tih zemalja morati da ispuni zadate kriterujume.
"U Srbiji postoji napredak u vladavini zakona i na planu ekonomije, ali u drugim oblastima treba uraditi više", rekao je on i dodao da sloboda medija zahteva više pažnje.
Poslanik Evropskog parlamenta i potpredsednik Evropske narodne partije Mario David rekao je da je poslednji izveštaj Evropske komisije o Srbiji pozitivan, zahvaljujući "dobrom vođstvu" premijera Srbije Aleksandra Vučića.
"Krenite u reforme i zatvarajte poglavlja. Saopštenjem da pet godina neće biti proširenja EU, Evropska komisija možda je poslala poruku da Zapadni Balkan samo treba da pokaže dovoljno spremnosti i motivacije da uđe u EU", rekao je on.
Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović istakla je da je evropski put opredeljenje Srbije i da je poznato da će Beograd morati da spoljnu i bezbednosnu politiku uskladi sa EU.
Što je više clanica EU, to je Evropa bezbednija, istakao je Filip Dust Blazi iz UN i dodao da zemlje kandidati i EU imaju obostran ekonomski interes proširenja EU.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović izrazio je uverenje da će Srbija u narednih pet godina završiti tehničke pregovore u procesu evropskih integracija.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|