Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Joksimović: Uskoro nove informacije o poglavlju 35
|
|
|
|
Objavljeno : 21.01.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja za evropske integracije
Reforme su ključni izazov u pregovorima sa EU, i pristupam im sa mnogo entuzijazma. Obnova političkog dijaloga Beograda i Prištine u februaru biće prilika da se razjasne nedoumice u vezi sa poglavljem 35, za koje neke zemlje smatraju da treba da bude prvo otvoreno u pregovorima sa EU. Ove godine očekujemo otvaranje poglavlja 23 i 24, ali i 32 o finansijskoj kontroli. Srbija je odlučna da ne uvede sankcije Rusiji. To bi moglo da oteža evropske integracije Srbije. Međutim, zahtev da se Srbija pridruži sankcijama bio bi nedosledan.
Pisani intervju radile: Smiljana Vukojičić i Maja Poznatov
Kada očekujete otvaranje prvog poglavlja? Koliko poglavlja očekujete da može da bude otvoreno ove godine? Na čemu zasnivate taj stav?
Očekujem da ćemo ove godine uspeti da otvorimo najvažnija politička poglavlja 23 i 24, za koje je kriterijum kreiranje i rad po akcionim planovima. Resorna ministarstva pravde i unutrašnjih poslova su poslala prve verzije koje su dobile uglavnom pozitivne komentare.
Naravno, nadamo se i otvaranju poglavlja 32 finansijske kontrole, mi smo bili spremni u decembru prošle godine da ga otvorimo. Nije se to desilo, jer se insistiralo na otvaranju političkih poglavlja kao prvih. Zato je važna i obnova političkog dijaloga Beograda i Prištine početkom februara, nakon čega ćemo znati više o mogućnosti otvaranja i poglavlja 35.
Kada će konačne verzije akcionih planova za poglavlja 23 i 24, koji su i merila za otvaranje tih poglavlja, biti poslate u Brisel?
Nacrt Akcionog plana za poglavlje 23 je poslat Komisiji. Uskoro šaljemo i nacrt Akcionog plana za 24. Od toga koliko su realno i kvalitetno postavljeni Akcioni planovi zavisiće uspeh u pregovorima o ova dva poglavlja i što je još važnije uspeh u primeni čitavog seta pitanja kao što su reforma pravosuđa, osnovna prava, borba protiv organizovanog kriminala, izgradnja sistema azila ili viznog sistema po uzoru na sistem koji postoji u državama Šengena.
Da li će nastavak dijaloga između Beograda i Prištine, i konkretno ststanak premijera Srbije i Kosova zakazan za 9. februar, biti dovoljan korak za otvaranje prvog poglavlja?
Tačno je da postoje nedoumice u vezi sa poglavljem 35, odnosno za sprovođenje Briselskog sporazuma, a za koje neke zemlje insistiraju da se prvo otvori. Nadam se da će nastavak dijaloga na visokom političkom nivou, biti prilika da se neke nedoumice otklone.
U Briselu se moglo čuti da je Srbija mogla više da učini na primeni sporazuma sa Prištinom uprkos tome što je formiranje vlade na Kosovu dugo trajalo nakon izbora 2014. Da li se slažete s tom ocenom?
Naš politički stav je, i na to imamo pravo, da Srbija ne treba da bude zakočena u procesu evropskih integracija zato što Priština mesecima nije bila formirala vladu i nije učestvovala u političkom dijalogu. Srbija je potpisala Briselski sporazum koji odražava realnost da je Evropska unija razumela i prihvatila činjenicu da Srbija nije priznala nezavisno Kosovo.
Beograd je uradio dosta unilateralno, ne čekajući da se formira vlada u Prištini.
Šta biste istakli kao najveći izazov tokom prve godine od zvaničnog otvaranja pristupnih pregovora sa EU?
Kao najveći izazov izdvajam sprovođenje započetih reformi i sa dosta entuzijazma i optimizma i sama pristupam tom izazovu.
Pregovori se ne vode da bismo obarali rekorde u brzini otvaranja poglavlja, već da bi otvaranje pojedinačnih poglavlja održalo dinamiku reformskog procesa, podstaklo njihovo dosledno i pravovremeno sprovođenje i kako bi do članstva u EU Srbiju učinilo razvijenim društvom, bezbednim za svoje građane i predvidljivim za život. Za tako nešto nam je potrebno razumevanje na prvom mestu i naših građana, ali i partnera iz EU.
Da li se vlada priprema za situaciju u kojoj bi od EU, kada pregovori još odmaknu, dobila zahtev da se pridruži sankcijama prema Rusiji? Da li bi to moglo ometati evropske integracije Srbije?
Naš stav je jasan i više puta smo ga ponovili: poštujemo ukrajinski teritorijalni integritet ali sankcije Ruskoj Federaciji nećemo uvoditi. Da li to može da oteža naš proces evropskih integracija? Naravno da može.
Međutim, čak i ako zanemarimo i sve ekonomske i političke okolnosti zbog čega za nas to ne bi bilo dobro, malo je nedosledno tražiti da uvedemo sankcije jer Srbija nije otvorila još ni jedno pregovaračko poglavlje, a ne učestvuje ni u procesu odlučivanja o evropskim spoljnopolitičkim temama.
Da li postoji rizik da nerešena bilateralna pitanja sa susednim zemljama, poput pograničnog spora sa Hrvatskom, uspore put Srbije ka EU, što su iskusile Hrvatska i neke druge zemlje tokom pristupanja?
Nije dobra praksa da država članica unosi bilateralna pitanja u proces pregovora kao uslov, a nije ni u skladu sa naporima za jačanje regionalne saradnje. Smatramo da upravo proces evropskih integracija i EU predstavljaju dobar okvir za produbljivanje i napredak u odnosima među državama po brojnim pitanjima. Srbija ima takođe neka otvorena pitanja za neke druge države ali naš cilj je da ih rešimo u duhu saradnje.
Da bi region postao kompaktniji i konkurentniji važna je i prekogranična saradnja i koordinisan nastup kako bi se odredili prioriteti po pitanju finansijskih sredstava koje EU namerava da putem investicija usmeri u region.
Nedavno istraživanje Ipsos Stratedžik marketinga pokazalo je da građani imaju pozitivnije mišljenje o Rusiji nego o EU, ali da bi više voleli da im deca žive u EU nego u Rusiji. Kako tumačite te rezultate?
Razloge za rezultate istraživanja treba tražiti u istoriji srpsko ruskih odnosa i u tome što se do nedavno smatralo da je dovoljno to što se neko samo deklarativno zalaže za EU. EU je korišćena kao ideološka potka za dobijanje izbora, ali najvažnije političke, ekonomske i institucionalne reforme nisu započete.
Ova vlada je posvećena reformama koje imaju za cilj da stvaranje moderne, funkcionalne, uređene države, čime će biti ujedno potvrđena i naša opredeljenost ka EU kao modelu kome građani Srbije teže. Promene na bolje ne mogu da se osete preko noći, već za godinu ili dve. Zato je članstvo u EU za naše građane najveća dodata vrednost u jednom sveobuhvatnom reformskom procesu.
Jasno je da su građani Srbije nakon dugog perioda dilema, ipak razumeli i opredelili se da naša budućnost pripada evropskim vrednostima i klubu evropskih država.
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
