Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Istraživanje: Primenjena četiri od 16 briselskih sporazuma
|
|
|
|
Objavljeno : 18.11.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Samo četiri od 16 sporazuma postignutih u Briselu 2011. godine između Prištine i Beograda u potpunosti su primenjena, rezultat je izveštaja inicijative Bigdil (BigDeal) koji su zajednički izradili BIRN Kosovo, Internjuz Kosovo (Internews Kosovo) i Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA iz Beograda. Kao jedan od razloga zbog kojih deo sporazuma nije realizovan, u izveštaju su navedeni nejasnoća i dvosmislenost dokumenata. Primena sporazuma koje su Beograd i Priština sklopili u okviru normalizacije odnosa biće praćena kroz poglavlje 35 u pregovorima o članstvu Srbije u EU, a očekuje se da to poglavlje bude među prvima otvoreno, kao i da će uticati na celokupan tok pregovora.
U izveštaju inicijative Bigdil se traži da se obezbedi nedvosmislenost u tekstu svakog sporazuma kako bi se onemogućilo da strane različito tumače dogovore postignute u Briselu. Primera radi, sporazumi o integraciji policije su bili jasni i samim tim primenjeni; sporazumi o pravosuđu i asocijaciji/zajednici srpskih opština su neprecizni i nisu primenjeni.
U izveštaju se pozivaju Beograd, Priština i Evropska unija da daju veći prioritet primeni sporazuma, imajući u vidu da je veoma mali broj sporazuma sproveden u delo.
U dokumentu su sagledani svi sporazumi Srbije i Kosova od marta 2011. kada je formalno počeo dijaloga uz posredstvo EU, a ponuđene su i određene preporuke.
U anketi sprovedenoj u februaru, zaključeno je da manje od 10% Srba sa severa Kosova zna šta je sadržano u sporazumu o pravosuđu, što ukazuje na potrebu informisanja građana o prethodnim i budućim sporazumima.
Preporučuje se i blagovremeno usaglašavanje sporazuma o osiguranju za motorna vozila tako da putnici sa Kosova i iz Srbije ne moraju da plaćaju cenu veću nego što plaćaju putnici iz drugih zemalja.
Takođe, preporučeno je da se otvore pregovori za sprovođenje procesa registracije poslovnih subjekata za transfer robe iz Srbije na sever Kosova, kao i pregovori o železničkom i vazdušnom saobraćaju.
Izveštaj preporučuje proširenje dijaloga o pitanjima nestalih i kulturne baštine.
Takođe, u dokumentu se traži unapređenje uloge oficira za vezu, kako bi se uspostavila neposredna linija komunikacije Beograda i Prištine za koju nije potrebno posredovanje Euleksa.
Što se Kosova tiče, preporučuje se što brže formiranje Vlade u Prištini koja bi omogućila nastavak primene sporazuma i daljeg dijaloga sa Beogradom, kao i da je potrebno raditi više sa kosovskim Srbima preko formalnih kanala komunikacije.
Navedeno je da je neophodno obezbediti da relevantne institucije istraže svaki navod o nasilju nad manjinskim zajednicama kako bi se pokazala posvećenost bezbednosti manjina na Kosovu.
Takođe, preporučeno je pronalaženje rešenja za priznavanje diploma studenata koji su studije završili na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici i u Prištini, kao i da treba usvojiti Zakon o katastru koji čeka na usvajanje u Skupštini Kosova.
U izveštaju su iznete i preporuke za opštine na severu Kosova - da je potrebno obezbediti slobodu kretanja za Euleks kako bi se primenio sporazum, pronaći formalan način za informisanje građana o tome ko iz zajednice pregovara u Briselu i radi u timu za primenu sporazuma.
Zaključeno je da treba aktivnije raditi sa građanima kako bi bili obavešteni o statusu primene sporazuma i o uticaju primene na njihov svakodnevni život i ukloniti sve prepreke slobodi kretanja na glavnom mostu preko Ibra.
Srbiji se preporučuje da ostane posvećena regionalnoj saradnji, uključujući davanje mogućnosti Kosovu da učestvuje u regionalnim telima i forumima, intenzivira kontrolu ilegalnih puteva i prolaza na severu Kosova koje koriste krijumčari, pronađe pravno rešenje za prevazilaženje situacije u kojoj su neki sporazumi proglašeni neustavnim od Ustavnog suda u Srbiji i prizna diplome sa Univerziteta u Prištini i drugih kosovskih univerziteta.
Takođe se preporučuje uklanjanje prepreka za uvođenje jedinstvenog međunarodnog telefonskog pozivnog koda za Kosovo; ukidanje struktura Civilne zaštite, kako bi njeni službenici mogli da se integrišu u odgovarajuće kosovske institucije.
Od Evropske unije se traži da proaktivnije pokreće otvorene razgovore o sprovođenju sporazuma, kroz objavljivanje svih postignutih sporazuma i obaveštavanje javnosti o nivoima primene.
U izveštaju se procenjuje da je za Srbiju najteži postupak bio kada je pristala da ukine svoje vladine strukture koje su funkcionisale na celoj teritoriji Kosova. U zamenu za to, kosovske vlasti su pristale da daju ograničenu autonomiju za četiri opštine na severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom i da dozvole formiranje zajednice srpskih opština.
Za Kosovo, taj proces je njegovim građanima dao određeni pristup Srbiji u koju ranije nisu mogli da putuju sa dokumentima Kosova, i proširio suverenitet na celoj teritoriji Kosova.
Kao posrednik, Evropska unija je dobila pravo da tvrdi da je u njenoj spoljnoj politici ostvaren najveći uspeha njene Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.
Konstatuje se i da su Srbija u januaru 2014. godine dobila datum za otvaranje pristupnih pregovora o učlanjenju u EU, dok je Kosovo napredovalo u pregovorima o mogućem potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Izvor: Beta
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
