 Šef Kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Deheng Kim izjavio je 4. marta da je dogovor te međunarodne finansijske institucije i premijera Srbije Aleksandra Vučića da struja u Srbiji od aprila poskupi za 15%. Sa Kopaonik biznis foruma stigla je i za građane pozitivna vest da se povećanje PDV-a, o kojem se špekulisalo u javnosti, ne planira. Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Goran Radosavljević je kazao da su u Srbiji i dalje loši makorekonomski pokazatelji, a pre svega zbog lošeg privrednog ambijenta i nedostatka investicija.
"U memorandumu Vlade Srbije i MMF-a povodom trogodišnjeg aranžmana jasno piše da će struja u ovoj godini poskupeti 15%, a razmotrićemo da li će biti neophodna poskupljenja u narednoj godini", kazao je on na panelu o strategiji ekonomskog razvoja Srbije na Biznis forumu na Kopaoniku.
Cena struje, prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, iznosila je u proseku 0,061 evro po kilovat času, što je 3,36 puta manje od proseka EU. Cena je niža i nego u zemljama regiona - u Crnoj Gori iznosi 0,103 evra, u BiH 0,079., u Makedoniji 0,078, a jedino je niža na Kosovu gde iznosi 0,055.
Kim je dodao da se Vlada Srbije aranžmanom sa MMF-om obavezala i da će broj zaposlenih u javnom sektoru smanjiti za 5%, što, kako je naveo, ne znači da će u tom pocetnu biti otpušteni zaposleni u tom sektoru.
Kako je objasnio, očekuje se da će prirodni odliv, odnosno odlazak u penzije i u druge službe iz javnog sektora, biti 3,5%, a da se uštede mogu postići u tom sektoru i na drugi način, tako da je moguće da ne bude nikakvog otpuštanja zaposlenih u javnom sektoru.
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Srbije, Kori Udovički najavila je na Forumu da će se uskoro precizirati koliki je višak zaposlenih u svim delovima državne uprave.
"Tek sada znamo gde su najveće neracionalnosti, ali je red da prvo lekar saopšti bolesniku od čega boluje, pa da tek onda on o tome čita u novinama", rekla je Udovički na panelu o racionalizaciji državne uprave i strategije ekonomskog razvoja.
Ona je navela da se zajedno sa Svetskom bankom priprema program racionalizacije državne uprave.
Ministarka je dodala da su u tranzicionom peridodu u Srbiji nastale mnoge agencije koje su u to vreme odgovarale potrebama, ali su bile "izrasline na urušenom sistemu".
Bez povećanja PDV-a
Background Na Kopaoniku se od 3. do 5. marta održava godišnji trodnevni ekonomski forum na kojem predstavnici vlasti, ekonomisti, privrednici i bankari razgovaraju o najboljim modelima za podsticanje privrednog rasta u Srbiji. Tema 22. Kopaonik biznis foruma je "Srbija 2015-30: Nova vizija industrijalizacije privrede i modernizacije društva".
Forum organizuju Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora Srbije, a okupiće 550 učesnika, među kojima su i ambasadori, predstavnici međunarodnih finansijskih institucija i organizacija u Srbiji.
Na forumu je pomenut i PDV, za koji je u medijima objalvjeno da bi takođe mogao biti povećan da bi se poboljšao budžetski priliv.
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je da neće biti povećanja tog poreza iako, kako je naveo, Srbija ima jednu od najnižih stopa u okruženju.
Međutim, prema podacima konsultantske kuće sa poreze Avalara, u okruženju od Srbije viši PDV imaju Hrvatska sa opštom stopom od 25% i sniženom od 13% i Rumunija - 24%. Rumunija ima snižene stope od 9% i 5%, što je manje nego u Srbiji.
Albanija i Bugarska imaju istu stopu kao Srbija - 20%, a Crna Gora i Makedonija niže, sa 19% odnosno 18%, kao i BiH - 17%.
Vučić je rekao da povećanja neće biti zbog dobrih rezultata i budžetskog suficita od oko dve milijarde dinara u prva dva meseca, iako je povećanje PDV-a kao mogućnost postoji u sporazumu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
"Da su nam rezultati lošiji, onda bi naša obaveza bila u skladu sa sporazumom sa MMF da razmišljamo o povećanju PDV. Ovako ne pada nam na pamet ne da razmišljamo, ni da to uzimamo u obzir", kazao je Vučić na konferenciji za novinare.
Bez ublažavanja mera štednje
Deheng Kim iz MMF-a istakao je da MMF od Srbije ništa ne traži silom, već da nastoji da se zajednički nađu najbolja rešenja za fiskalnu konsolidaciju i podsticanje privrednog rasta. Kim je ipak rekao da MMF ne preporučuje da se ublažavaju mere štednje zahvaljujući dobrim rezultatima u budžetu u prvim mesecima ove godine.
Kako je rekao, bolje rešenje je da se postignute uštede iskoriste za prevremenu otplatu državnog duga, kao i da se eventualni prihodi od privatizacije takođe koriste za otplatu dugova i investicije.
"MMF nikada ne onemogućava dobre investicije", kazao je Kim.
Prema podacima koje je na Forumu izneo ministar finansija Dušan Vujović, u prva dva meseca ostvaren je suficit od dve milijarde dinara, umesto planiranog deficita.
Šef Kancelarije Svetske banke (SB) u Srbiji Toni Verheijen je kazao da će finansijska konsolidacija u Srbiji imati smisao samo ako dovede do ekonomskog rasta koji će doprinositi smanjenju siromaštva.
Vereheijen je kazao da se slaže sa premijerom Srbije da nema dovoljno infrastrukturnih projekata kako bi se iskoristile raspoložive investicije, ali je istakao i da ima projekata za koje su opredeljena sredstva, ali se ne primenjuju.
On smatra da nisu dovoljno iskorišćene šanse za razvoj poljoprivrede u Srbiji i da nekoliko većih javnih preduzeća u Srbiji poput Srbijagasa, Elekroprivrede Srbije i Puteva Srbije mogu da doprinesu boljem stanju u javnim finansijama, umesto da koštaju državu.
Ekonomisti: Loši rezultati
Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Goran Radosavljević je kazao da su u Srbiji i dalje loši makorekonomski pokazatelji, a pre svega zbog lošeg privrednog ambijenta i nedostatka investicija.
Po njegovoj oceni velike mane su česte promene fiskalne politike u poslednjih nekoliko godina, a delom je tome doprinela i politička nestabilnost. On je podsetio da je od 2011. promenjeno pet ministara finansija i sedam ministara privrede.
Manji budžetski deficit kojim se vlada hvali, po njegovim rečima, jeste posledica smanjenja kapitalnih rashoda čime se šalje loša poruaka investitorima, a zemlja zaostaje u razvoju infrastrukture.
"Po privlačenju stranih direktnih investicija od 2007. do 2013. godine od Srbije su u regionu lošiji samo Bosna i Hercegovina i Makedonija", istakao je on i dodao da je po brzini rasta javnog duga od Srbije lošija samo Rumunija.
On je ukazao i da je loše što rastu samo kamate na otplatu državnog duga i subvencije.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Miroljub Labus ocenio je da će Vlada Srbije teško smanjiti učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu bez primene dodatnih fiskalnih mera.
Labus je kazao da je Srbija aranžmanom sa Meeđunarodnim monetarnim fondom sklopila dobar i obiman program koji uključuje konsolidaciju finansijskog sistema, javnih preduzeća i bankarskog sistema.
On je rekao da je jedna od dilema da li bi za stanje ekonomje koje ima Srbija bilo efikasnije da Narodna banka Srbije vodi politiku ciljanog nivoa kursa, odnosno ciljanog fluktuirajućeg kusa.
Javna preduzeća u fokusu
Ministar ekonomije Željko Sertić je istakao da su u posebnom fokusu države reforme četiri javna preduzeća: Železnica Srbije, Elektroprivrede Srbije, Srbijagasa i Puteva Srbije.
Po njegovim rečima, za Železnice i EPS Vlada Srbije je donela akcione planove za reformu, a u narednih 30 do 60 dana će biti urađeni programi izmene planova rada i poslovanja Puteva Srbije i Srbijagasa.
Poslovanje tih kompanija, kako je dodao, nosi velike rizike po makroekonomsku stabilnost zemlje. Sertić smatra da je nedopustivo da više od 700 javnih preduzeća koja su preuzele posao u ime i za račun države, pravi ogromne gubitke, navodeći da su godinu završila sa 51 milijardom dinara minusa.
Sertić je ipak kazao da će javna preduzeća, po planovima rada koje su morala da dostave do kraja prošle godine, uštedeti 35 milijardi dinara što je gotovo 300 miliona evra.
On je najavio i promene u radu agencija koje zavise od Ministarstva privrede, navodeći poseno da će se rukovodioci postavljati na osnovu rezultata rada.
Podsetio je da je za privatizaciju ostalo nešto više od 500 preduzeća "koja su u ozbiljnim problemima".
Sertić je rekao da je u medijima pratio polemike oko toga na koji način te firme mogu da opstanu, ali smatra da bi javnost trebalo da shvati da početna tačka koja određuje oblik privatizacije, "nije firma koja je pre 15 ili 20 godina uspešno radila, imala veliki broj zaposlenih, obezbeđeno tržište ili razvijne planove i solidan menadžment, već katastrofalno stanje u kojem se firme sada nalaze".
On je dodao da te firme više nemaju tržište, a radnici uglavnom nisu sposobleni da se nose s tržišnim uslovima.
Izvor: Beta
Ilustracija: Shutterstock
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
