Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Produženje roka za privatizaciju dela preduzeća
|
|
|
|
Objavljeno : 21.05.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Vlada Srbije je 21. maja usvojila predlog izmena Zakona o privatizaciji kojima se predviđa produženje roka za privatizaciju jednog broja preduzeća. Ta mera će omogućiti da se, kako je ranije najavljeno, 17 velikih preduzeća, kao i preduzeća na Kosovu, zaštite od naplate potraživanja i po isteku roka 31. maja, odnosno na još godinu dana. Ministarstvo privrede je predložilo i da se do oktobra produži zaštita za još 33 preduzeća. EU je preporučila Srbiji da završi proces privatizacije kako bi rasteretila državu, kao i da krene od najvećih preduzeća.
Prema Zakonu o privatizaciji 31. decembar ove godine je krajnji rok za privatizaciju preduzeća u portfelju Agencije za privatizaciju, a takvih je 526.
Vlada Srbije je 21. maja predložila da se taj rok produži za jedan broj preduzeća. U saopštenju izdatom nakon sednice Vlade ne precizira se broj preduzeća i rok zaštite. Ministarstvo privrede je ranije predložilo da se rok za privatizaciju produži 17 preduzeća, a na Kosovu za 18 neprivatizovanih firmi, produži na godinu i time omogući da se na godinu dana produži zaštita od naplate potraživanja za ta preduzeća.
To je dogovoreno sa Medunarodnim monetarnim fondom (MMF). Od prinudne naplate poverilaca od 2002. godine bila su zaštićena 144 preduzeća u restrukturiranju, a rok ističe 31. maja.
Predložene izmene biće dostavljene Skupštini Srbije na razmatranje sledeće nedelje.
Kako je ranije najavljeno, preduzeća čiji dugovi neće moći da budu prinudno naplaćeni najduže godinu dana su Fabrika maziva Kruševac (FAM), Fabrika automobila Priboj (FAP), HIP Petrohemija, PKB korporacija, Resavica, Jumko, Trajal korporacija, Galenika, Politika a.d, Ikarbus, RTB Bor, Holding kablova Jagodina, Holding preduzeće Prva petoletka iz Trstenika i četiri njegova zavisna preduzeća - PPT TMO, PPT Samoupravljači, PPT Kočna tehnika i PPT Zaptivke.
Background EU je u ekonomskim preporuka Srbija, usvojenim 12. maja, kao ključnu predstojeću aktivnost izdvojila završetak privatizacije, kao i reformu javne uprave. Prema tim preporukama, Srbija bi privatizaciju i restrukturiranje u javnom sektoru trebalo da počne od najvećih preduzeća, a sav budžetski priliv veći od planiranog da troši za otplatu javnog duga.
Spisak tih preduzeća napravljen je na osnovu procene njihovog značaja za privredu Srbije, uposlenosti i mogućnosti da budu uspešno privatizovani. U tim preduzećima je zaposleno oko 25.000 radnika.
Ministarstvo privrede je predložilo da se za još 33 firme, za koje javni poziv zainteresovanim kupcima bude objavljen do 31. maja, zaštita od poverilaca produži do oktobra.
Ta preduzeća bi trebalo da dobiju zaštitu od naplate potraživanja do 31. oktobra, kada se okončava poslednji, treći rok za oglašavanje prodaje društvenog kapitala u njima. Posle oktobra u stečaj će otići preduzeća sa te liste za koja ne bude kupca.
Predloženo i da se u roku od 30 dana uradi nova procena vrednosti kapitala preduzeća za koje je produžen rok privatizacije.
Ministar privrede Željsko Sertić je ukazao 20. maja da su loše urađene procene vrednosti kapitala, sa stanjem na kraju 2013. godine, otežavale privatizaciju preduzeća, a nova procena će obuhvatiti promene u tim firmama koje su se u međuvremenu dogodile.
Po podacima Ministarstva privrede, neprivatizovano je 526 preduzeća u Srbiji, koja zapošljavaju 92.000 radnika, a 189 preduzeća su u stečaju i imaju 4.999 zaposlenih. Za 338 firmi privatizacija bi trebalo da bude zavšena do 1. jula ove godine.
Za 12 preduzeća privatizacija je obustavljena ili završena, 18 je sa područja Kosova i privatizovaće se na osnovu Briselskog sporazuma, 24 su vodoprivredna preduzeća koja će biti pripojena Srbijavodama i Vojavodnavodama, a lokalnim samoupravama je preneto vlasništvo u 23 veterinarske stanice.
Uskoro će, kako je kazao Setić, biti objavljeni javni pozivi za izbor privatizacionih savetnika za 10 banja, i plan je da njihova prodaja bude završena do kraja ove godine.
Krajem juna ističe rok i za objavu oglasa za 72 medijska preduzeća, koja ukoliko se to ne učini ili prelaze u ruke zaposlenih ili se gase.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je istakao da je veoma važno produžavanje zaštite od poverilaca do godinu dana za 17 preduzeća koja zapošljavaju veliki broj radnika, "kako bi se pokrenula i počela uspešno da rade", na čemu su insistirali sindikati.
On je rekao da je to bitno i zbog toga sto "odlazak u stečaj u Srbiji ne znači ništa bolje, vec dugotrajni proces koji se završava likvidacijom". Kao primer je naveo da su 13 godina u stečaju Robne kuće "Beograd".
Na pitanje kakva je obrazovna struktura zaposlenih u 17 preduzeća u restrukturiranju, Orbović je rekao da je "uglavnom srednja", i da bi njihove šanse za ponovo zapošljavanje bile vrlo male.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojsa Atanacković je rekao da starost ljudi koji ostanu bez posla ne mora da znači da će se teško ponovo zaposliti, jer, kako je objasnio, poslodavci nekada daju prednost iskusnim radnicima.
Izvor: Beta
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
