Godišnjica akcije Oluja u kojoj je 200.000 Srba proterano iz Hrvatske još jedna je prilika za rat komemoracijama, bez rešavanja problema žrtava i sagledavanja odgovornosti sopstvene zemlje za zločine. U zvaničnom Zagrebu negira se da je Oluja po bilo čemu problematična, dok se u Srbiji ne ukazuje na štetnu nacionalističku politiku tog doba koja je posredno dovela do stradanja Srba. Nijedna od dve zemlje ne čini dovoljno za žrtve. Fond za humanitarno pravo ukazuje da žrtve Oluje nemaju pravo na status civilnih žrtava koji bi im omogućio veću podršku države. Srpsko nacionalno veće u Hrvatskoj ukazuje da Srbija dugo nije bila zainteresovana za žrtve tog zločina, dok je u Hrvatskoj nacionalizam u porastu, a zločin se negira. Presuda Haškog tribunala kojom su oslobođeni hrvatski vojni zapovednici za odgovornost za stradanja u Oluji smatra se veoma spornom. U Hrvatskoj je za Oluju osuđena samo jedna osoba.

I u Srbiji i u Hrvatskoj ove godine je godišnjici Oluje pridat veći značaj nego prethodnih godina, ali bez naznaka da će se ova operacija i ceo sukob 90-ih sagledati realnije, što je jedini način da se uspostave dobri odnosi u regionu. Na obe strane obeležavanje vodi ka jačanju nacionalizma, budući da se u Srbiji ćuti o tadašnjoj politici potpirivanja rata i skrivanja srpskih zločina, dok se u Hrvatskoj veliča tadašnji predsednik Franjo Tudjman.

U Hrvatskoj su 4. jula održani parada i prijem povodom 20. godišnjice Oluje, koja se smatra ključnim elementom u uspostavljanju hrvatske države.

Iako su najviši zvaničnici, premijer Zoran Milanović i predsednica Kolinda Grabar-Kitarović, izrazili žaljenje zbog žrtava, nijedan od njih nije doveo u pitanje ni način sprovođenja te akcije, već su je predstavili kao „neizbežnu“ i „opravdanu“.

Predsednik Srpskog nacionalnog veća (SNV) Milorad Pupovac ukazao je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da je u Hrvatskoj u toku porast nacionalizma i negiranje zločina, kako Oluje tako i ranijih zločina iz Drugog svetskog rata.

Hrvatskom nacionalističkom diskursu ide u prilog i presuda Haškog tribunala, čije Žalbeno veće je 2012. godine poništilo presudu vojnim zapovednicima Ante Gotovini i Ivanu Čermaku za ratni zločin i zločin protiv čovečnosti tokom Oluje.

U dosijeu SNP-a i Regionalne komisije za utvrđivanje zločina na teritoriji bivše SFRJ 90-ih godina REKOM-a, ovo se navodi kao najproblematičnija presuda Haškog tribunala za zločine u Hrvatskoj. U dosijeu Oluja u Hagu navodi se da je žalbeni postupak trajao rekordno kratko, da je presuda napisana na samo 54 strancie zbog čega se u pravničkim krugovima naziva „pamflet presuda“, kao i da se manjina u veću suprotstavila „neuobičajeno oštrim tonom“, uz ocenu da su zaključci „suprotni svakom poimanju pravde“.

Na godišnjicu Oluje u Kninu se oglasio i sam Gotovina, dok je 5. avgusta u tom gradu, poprištu akcije, otkriven i spomenik tadašnjem hrvatskom lideru Franji Tuđmanu, osnivaču HDZ-a, a za veče tog dana zakazan je koncert kontroverznog pevača Marka Perkovića, poznatog po ustaškoj ikonografiji.

HDZ se nakon 90-ih distancirao od Tuđmanove politike, ali se u poslednje vreme uočava jačanje nacionalističke retorike, između ostalog kod predsednice Kitarović. HDZ nije u vladi, pa se jačanje nacilonalističke retorike može tumačiti i željom za pridobijanjem podrške glasača.

Fond za humanitarno pravo ukazuje da hrvatsko pravosuđe nije bilo na visini zadatka jer je samo jedna osoba pravosnažno osuđena za zločine tokom Oluje.

Krokodilske suze u Srbiji

U Srbiji je ove godine prvi put održana državna ceremonija povodom godišnjice početka Oluje. Ceremonija je održana u Sremskoj Rači, na granici sa BiH, kuda su u Srbiju ušle kolone izbeglica. Za 5. avgust zakazan je niz aktivnosti obeležavanja godišnjice Oluje, a ovaj dan proglašen je i danom žalosti.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić tim povodom je poručio da će se godišnjica obeležavati, da se žrtve neće zaboraviti, ali da treba graditi odnose i gledati u budućnost.

"Želim da reči mržnje, sukoba i osvete ne budu te koje će obeležiti ovaj dan. Sa Hrvatskom imamo mir, čuvaćemo ga i želeti najbolje odnose u budućnosti. Bićemo uskoro, nadam se, i dobri prijatelji u zajedničkoj kući - Evropskoj uniji", kazao je on.

Pitanje je da li se do trajnog mira može doći bez realnog sagledavanja uloge odgovornosti sopstvene zemlje za ratove koji su i doveli do izgona ovih ljudi. O tome u Srbiji, kao ni u Hrvatskoj, nije bilo reči u zvaničnim krugovima.

"Poraženi smo pre 20 godina jer nismo verovali da je bilo ko sposoban da takvo etničko čišćenje sprovede u delo. Poraženi smo jer nismo imali ni snage ni znanja, ni Miloševe mudrosti, ni pametne politike da svoj narod sačuvamo", kazao je Vučić.

U to vreme Vučić je bio u Srpskoj radikalnoj stranci koja je propagirala nacionalizam, dok je ministar rada i socijalne politike Aleksandar Vulin, koji je takođe bio prisutan na ceremoniji, bio među osnivačima JUL-a. Obojica su u međuvremenu počeli da zastupaju drugačiju, proevropsku politiku.

Međutim, problemi izbeglica se ne rešavaju, a kako je ukazao Fond za humananitarno pravo Vlada Srbije „do sada nije pokazala spremnost da izmeni Zakon o pravima civilnih invalida rata“ kako bi se žrtvama Oluje priznao status civilnih žrtava rata. Naprotiv, povodom godišnjice Oluje Fond je podsetio da je Vulinovo ministarstvo u decembru 2014. godine predložilo Nacrt zakona prema kojeg to i dalje ne bi bilo moguće, a ova organizacija i tada se suprotstavila tom tekstu.

Na štetnost takvog ad hoc pristupa žrtvama ukazao je predsendik SNV Pupovac, koji je rekao da Srbija dugo nije bila zainteresovana za stradanje ovih ljudi, kao i da mnogi nisu upoznati sa razmerama stradanja.

„Prema tome, odluka Vlade u Beogradu da to obeležava je po svoj prilici rezultat nedostatka komunikacije između Zagreba i Beograda, rezultat jednostranog razumevanja ratnih posljedica i ratnih politika. I nema nikakve sumnje da te komemoracije i takav pristup ne mogu na dugu stazu donijeti dobre odnose između Zagreba i Beograda“, rekao je on za Radio Slobodna Evropa.

Napuštene žrtve

Prema izveštajuma UN i nevladinih organizaciji, zbog Oluje je rasljeno više od 200.000 Srba, pripadnici hrvatskih snaga ubili su 80 civila koji su bežali u koloni, oko 400 ljudi koji su ostali u kućama, dok se za telima 400 ljudi još traga.

Žrtvama održiv povratak nije omogućen, kako je ukazala Kuća ljudskih prava.

Prema zvaničnim podacima u Srbiji je 2013. bilo 57.247 izbeglica, od čega je 41.861 iz Hrvatske. Između 2012. i 2013. godine broj izbeglica iz Hrvatske smanjen je za 8.056.

Studija rađena za UNHCR 2011. godine pokazala je da od više od 130.000 registrovanih povratnika srpske nacionalnosti, u Hrvatskoj ostaje da živi samo 38%, u Srbiju se vraća oko 45%, a oko 17% je umrlo.

Kuća ljudskih prava navodi da je Zakonom o odgovornosti za štetu nastalu usled terorističkih akata i javnih demonstracija  i Zakonom o odgovornosti Republike Hrvatske za štetu uzrokovanu od pripadnika hrvatskih oružanih i redarstvenih snaga tokom Domovinskog rata praktično onemogućeno da žrtve da  potražuju naknadu štete od države Hrvatske.

Ocena Fonda za humanitarno pravo je da su žrtve i dalje „nevidljive“, bez prava koje bi trebalo da imaju.

Pozitivan pomak mogao bi da se dogodi u Hrvatskoj gde je, kako navodi Fond, u toku zvniična inicjiativa Minsitarstva branitelja za izmenu Zakona o zaštiti vojnih i civilnih invalida rata kojom bi i žrtve Oluje dobile formalno priznanje.

Srbi su 1991. godine činili 12,2% stanovništva Hrvatske, koja je tada imala 4,7 miliona stanovnika, dok danas čine 4,4% od 4,2 miliona stanovnika.

Autor: S.V.

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Srbija i Hrvatska za rešavanje otvorenih pitanja
  
• 

  Vesti

  : File: Potrebno smirivanje emocija u regionu
  
• 

  Vesti

  : Tribunal oslobodio Gotovinu i Markača