Ekonomska situacija na Zapadnom Balkanu je katastrofalna, a izgledi za članstvo u EU jedva kredibilni. Konferencija Zapadnog Balkana krajem avgusta ne bi trebalo da ponudi još praznih reči, već da pokrene nove investicione programe. Ukoliko ne bude ekonomskog rasta, reforme neće dati rezultat.

Autor: Dušan Reljić, šef predstavništva Nemačkog instituta za međunarodnu politiku i bezbednost (SWP) u Briselu, objavljeno na sajtu SWP

Tvrdnje vlada Zapadnog Balkana, koje podržavaju i birokratija u Briselu i političari država članica, da njihove zemlje imaju izglede za članstvo u EU zvuče sve ispraznije. Slične otrcane fraze će se sigurno čuti i na drugoj konferenciji Zapadnog Balkana 27. avgusta u Beču.

Nakon tri decenije rata i sukoba, izgledi članstva postali su sredstvo političkog umirenja za ovaj deo Jugoistočne Evrope. Međutim, kredibilitet je u velikoj meri iščileo, a najsiromašniji među siromašnima više se i ne nadaju da će se situacija poboljšati i da će ikada imati dostojanstven život: tokom prošle godine desetine hiljada Roma i Albanaca napustilo je domove u potrazi za budućnošću u Nemačkoj i drugim delovima Zapadne Evrope.

Ekonomska stagnacija i politička nestabilnost

Prva konferencija na Zapadnom Balkanu, pokrenuta na inicijativu vlade Nemačke, održana je pre godinu dana u Berlinu. Okupili su se politički i poslovni lideri iz regiona, EU i zemlje članice sa glavnim ciljem da podstaknu ekonomsku saradnju među državama Zapadnog Balkana, kao i sa EU.

Pokretači su verovali da će taj mehanizam ubrzati članstvo, zauzdati nekontrolisanu imigraciju i ograničiti mešanje spoljnih sila poput Rusije, islamskih režima, ili Turske, koje Zapad ne želi.

Statistika međutim to ne potkrepljuje. Od izbijanja ekonomske i finansijske krize u EU pre sedam godina ekonomski rast kandidata za članstvo iz jugoistočne Evrope zaustavljen je, ili je čak u padu, dok se politička nestabilnost pogoršala. Zvanične izjave sa konferencije Zapadnog Balkana 2014. nisu donele mnogo promena.

Izgleda da migranti procenjuju socio-ekonomske prilike realnije nego vlade Zapadnog Balkana i mnogi strani savetnici.

BDP zemalja Zapadnog Balkana (uključujući i Hrvatsku) je 2014. godine o dalje bio 10% ispod nivoa 1989. godine, kada je započeo raspad Jugoslavije. Prema analitičkom ogranku britanskog Ekonomista EIU (Economist Intelligence Unit) prihod po stanovniku (u regionu) iznosi samo 27% proseka za 15 starih članica EU, i samo polovinu prihoda u zemljama koje su se pridružile Uniji između 2004. i 2007. godine. Nezaposlena je četvrtina odraslog stanovništva i 50% mladih, ulaganja su oskudna, tražnja iz dva najznačajnija trgovinska partnera – Nemačke i Italije – slaba, javni dug nekontrolisano raste, kao i migracija, a  ekstremno siromaštvo je sve rasprostranjenije, pogotovo na Kosovu.

Slabost ekonomije dovodi do emigracije bolje obrazovanih mladih i smanjuje društvenu bazu sa liberalne i progresivne političke opcije.

Populisti svih vrsta, od kojih neki imaju i ličnu odgovornost za podstrekivanje nacionalizma tokom ratova za otcepljivanje od Jugoslavije u periodu 1991-2001, odavno su preuzeli kontrolu. Iako se deklarativno zalažu za buduće članstvo u EU, politika koju vode ima katastrofalne posledice. Najgore od svega je što nisu sposobni da omoguće veću zaposlenost i ravnomerniju raspodelu prihoda.

Na to su delom uticale posledice ekonomske krize u EU, ali odbijanje sadašnjih lidera da podele vlast samo pogoršava stvari. Oni beže od reformi koje bi rasteretile biznis i društvo državnog patronata i omogućile da se lideri pozivaju na političku odgovornost.

Životni standard tako nastavlja da pada, političke institucije su sve lošije, politička moć se nekontrolisano koncentriše u rukama pojedinaca, etnički šovinizam brzo rasze, a sloboda govora i štampe je narušena.

Političke reforme bez uticaja ukoliko nema rasta

Bolje upravljanje i reforme političkih i ekonomskih institucija, što traže lideri EU uglavnom uz malo pominjanja ekonomske slabosti zemalja koje su u pitanju, neće samo po sebi ublažiti bedu.

Na primer, kako bi se tržište rada moglo liberalizovati kada je stopa zaposlenosti tako niska? Da li država može dodatno da se „stanji” a da pritom ne osudi dodatne desetine hiljada ljudi na nezaposlenost? Političke reforme bez privrednog rasta neće imati uticaj.

Jasno je da države Zapadnog Balkana ne mogu da same podstaknu rast. Ukoliko će se zaista srednjoročno gledano priključivati EU, od ključnog značaja će biti da EU i zemlje članice pokrenu i podrže investicije koje vode ka otvaranju radnih mesta.

Zemljama kandidatima treba pružiti i veći pristup tržištu rada EU kako bi se radilo na rešavanju nekontrolisane imigracije. Pored toga, zemlje Zapadnog Balkana bi trebalo u potpunosti da se uključe u što više područja evropske politike, poput energije, transporta, zaštite životne sredine, klime i poljoprivrede.

U suprotnom će trenutno ekonomsko i društveno nazadovanje ubrzati već vidljivo urušavanje demokratije i kolaps stabilnosti u jugoistočnoj Evropi.

Prevela: S.V.

Foto: Medija centar (arhiva)

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Poslanik EP: Članstvo Zapadnog Balkana u EU se ne dovodi u pitanje
  
• 

  Vesti

  : Merkel: Migranti su glavna glavobolja
  
• 

  Vesti

  : U Beogradu privremeni prihvatni centar za migrante
  
• 

  Vesti

  : Srbija se priprema za pojačan priliv izbeglica
  
• 

  Vesti

  : Preispitivanje politike susedstva neće uticati na Balkan
  
• 

  Analize i stavovi

  : Odlaganje proširenja EU dovodi Rusiju i Tursku na Balkan
  
• 

  Vesti

  : EU: Pogoršana ekonomska situacija u Srbiji i regionu