Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija i Makedonija pozivaju EU da deluje
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.08.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija i Makedonija, preko kojih svakodnevno hiljade izbeglica sa Bliskog istoka pokušavaju da dođu do EU, pozvale su Uniju da preduzme korake u suočavanju sa izbegličkom krizom. Na skupu Zapadnog Balkana i EU u Beču, Austrija je ocenila da je za to potrebno "panevropsko rešenje", a Nemačka je uz poziv na reformu sistema azila u EU najavila finansijsku pomoć zemljama regiona. Šef nemačke diplomatije je, takođe, podsetio i da 40% tražilaca azila u Nemačkoj potiče iz zemalja regiona. Pitanje masovnog dolaska izbeglica iz ratnih i kriznih područja u svetu u Evropu goruća je tema tog skupa koji treba da podstakne saradnju i integraciju regiona u EU. Srbija je na skupu pozvala EU da što pre otvori prva poglavlja u pregovorima o članstvu, a nemačka kancelarka je ocenila da su se stekli mnogi preduslovi za to. Na otvaranje poglavlja Srbija će po svemu sudeći ipak morati da sačeka neko vreme.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa makedonskim kolegom Nikolom Popovskim, šef srpske diplomatije Ivica Dačić je pozvao EU da predloži akcioni plan za rešavanje izbegličke krize naglasivši da je Srbija među najvažnijim tranzitnim zemljama za desetine hiljada migranata koji pokušavaju da stignu do Evropske unije preko Zapadnog Balkana.
"Suočeni smo s najvećom izbegličkom krizom od Drugog svetskog rata. To je prava migracija naroda i Srbija je tranzitna zemlja", rekao je dodajuci da je od početka ove godine u Srbiji 94.000 stranih državljana izrazilo nameru da traži azil.
"Mislim da Evropska unija treba da predloži akcioni plan i zatim da nas pozove da mu se priključimo. Biću vrlo direktan, mi sada snosimo težinu tog problema", rekao je Dačić posle sastanka šefova dilomatija Zapadnog Balkana u Beču.
Dačić je naglasio da podizanje ograda i zidova na granici ne može biti odgovor na izbegličku krizu, i ocenio da EU treba da uspostavi "jasne kontrole" i spreči ulazak migranata iz EU (Grčke) u Srbiju i Makedonju.
Popovski je rekao da Makedonija dnevno prihvata 3.000 migranata koji stižu iz susedne Grčke.
Od 19. juna, kada je u Makedoniji počelo izdavanje potvrda o nameri da se zatraži azil, do 27. avgusta ukupno 47.994 izbeglica sa Bliskog istoka i severa Afrike je zatražilo i dobilo te potvrde, medu kojima ima najviše sirijskih državljana - 39.164, saopštio je makedonski MUP.
"Bez evropskog odgovora na krizu... niko ne treba da ima iluzije da se to može rešiti", rekao je makedonski ministar i dodao da treba delovati odmah.
Background Konferencija o Zapadnom Balkanu organizovana je u Beču 26. i 27. avgusta u okviru Berlinskog procesa koji je 2014. inicirala nemačka kancelarka Angela Merkel sa ciljem da se podstakne proces približavanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
Skup u Beču je okupio premijere i ministre spoljnih poslova i ekonomije Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Srbije, kao i zvaničnike EU i njenih članica, poput visoke predstavnice za spoljnu politiku EU Federike Mogerini i nemačke kancelarke Angelom Merkel.
Zaopadnobalkanski samit podeljen je na tri segmenta - sastanke premijera, šefova diplomatija i ministara ekonomije, a glavne teme biće infrastrukturno povezivanje, regionalna saradnja, mladi i izbeglički problem.
Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer ponovio je da treba reformisati Dabilnsku regulativu kako bi izbeglice bile ravnomerno raspodeljene u EU.Tim evropskim propisima predviđeno je da strani državljanin može zatražiti azil u zemlji EU u koju prvo dođe.
Štajnmajer je rekao i da će Nemačka dati milion evra zemljama Zapadnog Balkana kao pomoć u suočavanju sa prilivom izbeglica.
On je pozvao vlasti zemalja regiona da objasne svojim građanima da "praktično nemaju nikakve šanse da dobiju azil u Nemačkoj" i dodao da 40% tražilaca azila u Nemačkoj dolazi iz zemalja Zapadnog Balkana.
Šef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc je ocenio da je za priliv izbeglica potrebno "panevropsko rešenje". "Ako ne postignemo zajedničko evropsko rešenje i to brzo, sve više zemalja popu Mađarske i Danske, pokušaće da reši krizu jednostranim merama", rekao je on.
"To neće funkcionisati i ugroziće naš evorpski koncept slobode kretanja", rekao je on.
Merkel: Stvoreni preduslovi za otvaranje poglavlja
Šef srpske diplomatije pozvao je na konferenciji za novinare u Beču EU da što pre otvori poglavlja sa Srbijom. Iako iz EU Srbiji stiže priznanje za korake koje je preduzela u normalizaciji odnosa sa Kosovom, ona će po svemu sudeći ipak morati da sačeka neko vreme na otvaranje poglavlja.
"Stekli su se svi uslovi za otvaranje prvih poglavlja... postignut je napredak u implementaciji sporazuma iz Brisela... nema potrebe da čekamo jun, januar ili bilo koji drugi termin iduće godine. Možete hitno da reagujete i otvorite nam perspektivu, umesto da nam podižete ograde i ostavljate nas vani", rekao je Dačić.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da ne može da kaže tačan datum kada će da bude otvoreno prvo poglavlje u pregovorima Srbije sa EU, ali da su za to stvoreni mnogi preduslovi.
"Mnogi preduslovi su stvoreni kako bi se otvorilo prvo poglavlje. Mogu reći da ćemo biti fer i možete da računate na to, nećemo izmišljati nove uslove", rekla je Angela Merkel na konferenciji za novinare u Beču.
Ona je navela da će se prvo uraditi analize onoga što je urađeno i istakla da je Srbija sada mnogo bliže otvaranju poglavlja nego što je bila pre potpisivanja sporazuma sa Prištinom. "U svakom slučaju za Srbiju je taj momenat otvaranja poglavlja bliži nego pre 20 sati", rekla je Angela Merkel.
Kako piše evropski portal EUobserver, sporazum sklopljen s Prištinom 25. avgusta, otvara put Srbiji ka Evropskoj uniji, ali će odluka o otvaranju prvog poglavlja u pregovorima o članstvu sačekati na godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim reformama.
Izvori briselskog portala su istakli da će razmatranje mogućnosti za otvaranje prvog poglavlja u pregovorima o članstvu EU-Srbija u stručno-tehničkoj ravni početi iduće nedelje u Savetu ministara.
Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove, na čelu s Federikom Mogerini, krenuće u pripremu izveštaja o poglavlju 35 koje se tiče normalizacije odnosa Beograda s Prištinom. "Ako taj izveštaj bude povoljan, onda će ambasadori i potom ministri članica EU odlučiti kad će početi pregovori", dodaje se u tekstu.
Kako prenose beogradski mediji, evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o članstvu Johanes Han rekao je za bečki Kurir da očekuje da će početkom 2016. godine biti otvorena prva pregovaračka poglavlja sa Srbijom.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
