Rumunski premijer Viktor Ponta najavio je da će na leto biti više nego prepolovljen porez na dodatu vrednost (VAT) na hranu i bezalkoholna pića sa ciljem da se podstakne zapošljavanje i pomogne siromašnima. Planirano je i postepeno smanjenje drugih poreskih stopa do 2019. godine. Premijer očekuje da se manjak u budžetu zbog smanjenja poreskih stopa nadoknadi boljim ubiranjem poreza. Rumunski Fiskalni savet upozorio je da najavljeno smanjenje poreza može da napravi veliku i trajnu štetu državnim finansijama dok u MMF, sa kojim Rumunija ima aranžman, kažu da može da ugrozi godine napretka u smanjenju fiskalnog deficita.

Ponta je smanjenje poreza na dodatu vrednost (PDV) na hranu na 9% sa 24% obrazložio potrebom da se pomogne siromašnima u zemlji u kojoj se trećina prihoda troši na hranu.

Prema novoj verziji Poreskog zakona, VAT će biti spušten sa 24%, što je među najvišim stopama u Evropskoj uniji, na 20% u 2016. dok će VAT na neke proizvode, poput mesa, ribe, povcrha, voća, mlečnih proizvoda, stoke, živine i jaja, biti snižen na 9%. Od 2018. će VAT biti smanjen na 18% sa 20%.

Prvo smanjenje VAT treba da stupi na snagu 1. juna. Smanjenje će koštati budžet oko pet milijardi leja (1,23 milijarde dolara), rekao je premijer dodajući da će najveći deo tog manjka biti nadoknađen boljom naplatom poreza, prenela je agencija AP.

Vlada premijera Ponte je podstaknuta budžetskim suficitima od januara i suočena sa opštim izborima krajem 2016. najavila za period 2016-19. postepeno smanjenje poreza i Ponta se nada da će parlament to odobriti do kraja juna.

Usvojenim izmenama predviđeno je i smanjenje stope doprinosa za socijalno od 2018. umesto od 2017. godine i za zaposlene će biti smanjen na 7,5% sa 10,5% a za poslodavce na 13,5% sa 15,8%.

Takođe se planira smanjenje poreskih stopa zavisno od prihoda i profita i, kako prenosi rumunski poslovni sajt govnet.ro, jedinstvene stope poreze na prihod i profir biće spuštene na 14% sa 16% počev od 2019. godine.

I nerezidenti će plaćati nižu jedinstvenu stopu od 14% umesto 16% na prihod ostvaren od poslovanja u Rumuniji.

Predviđeno je i da mikro preduzeća plaćaju diferencirane stope poreza na prihod, zavisno od broja zaposlenih.

U izmenjenom zakonu su i odredbe koje se tiču domaćeg tržišta kapitala i među preporučenim merama je ukidanje poreza na dividende od 2016.

Vlada takođe namerava da smanji akcize na gorivo, duvan, alkoholna pića, dok bi akcize na mazut koji se proizvodi u Rumuniji, proizvode od kafe, nakit ili automobile mogle da budu ukinute.

Takođe bi od 2016. mogao da bude eliminisan porez na građevinarstvo dok bi porez za zgrade, koje prikupljaju lokalne vlasti, mogao da bude izmenjen.

Rumunski premijer kazao je da se pre nego što je objavio nove mere konsultovao sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), Evropskom komisijom i rumunskom centralnom bankom.

Smanjenje poreza rizik za finansije

Međutim, pre samo nekoliko dana Fiskalni savet Rumunije upozorio je da je planirano smanjenje poreza zasnovano na preterano optimističkim procenama prihoda i da predstavlja "ekstremni rizik" za državne finansije.

Takav stav predstavlja eho nedavno objavljenog stava MMF koji je 2009, za vreme finansijske krize, morao da spašava Rumuniju, piše agencija Rojters.

Šef kancelarije MMF u Rumuniji ukazao je na rizik da smanjenje poreza potkopa pet godina napretka u smanjenju fiskalnog deficita. Takva kritika mogla bi da iskomplikuje pregovore MMF i Bukurešta u aprilu o "stend baj" aranžmanu koji ističe u septembru.

"Procene ukazuju da nacrt izmena Poreskog zakona uključuje ogroman rizik od trajne, velike štete za rumunske javne finansije", naveo je u saopštenju Fiskalni savet, koji je osnovan nakon što je MMF odobrio aranžman Rumuniji.

Savet procenjuje da će fiskalni deficit narasti na 3,1% bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2016, 2,7% BDP u 2017. i 3,5 odnosno 3,7% u 2018. odnosno 2019. U Fiskalnom savetu smatraju da će strukturni deficit skočiti na 5,5% do 2019. prema projektovanom od 1%, što je nivo koji je beležen pre pet godina, kada je zemlja bila u jeku krize.

Fiskalni savet je ocenio i da će dostizanje cilja prelaska na evro 2019. godine biti nemoguće, s obzirom na veliki deficit.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Mere za podsticaj privrede u Rumuniji
  
• 

  Vesti

  : Rumunija sve privlačnija za druge Evropljane
  
• 

  Vesti

  : Komisija savetuje manje poreze na rad
  
• 

  Vesti

  : Rumunija pokušava da se izbori sa sivom ekonomijom