Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 MMF: Lagani izlazak Srbije iz recesije
|
|
|
|
Objavljeno : 13.11.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija će imati privredni rast od 0,5% u 2015. i 1,5% u 2016. godini, što je sa izuzetkom Hrvatske najniža stopa u regionu i ispod rasta u EU, objavio je 13. novembra Međunarodni monetarni fond. Veliki deo centralne, istočne i jugoistočne Evrope beleži zdrav rast, ocenjuje MMF. Izuzetak su Rusija i evropski deo Zajednice nezavisnih država, pri čemu će Rusija, koja se morati da se prilagodi niskim cenama nafte i sankcijama Zapada, ostati u recesiji i u 2016. Srbija je jedina u jugoistočnoj Evropi sa padom privatne potrošnje u 2015, a takođe je među zemljama koje su najviše smanjile kapitalna ulaganja. S druge strane, polako izlazi iz recesije u kojoj je bila 2014. kada su je pogodile teške poplave, a aranžman sa MMF-om će kako ocenjuje ta finansijska institucija pospešiti oporavak.
"Većina privreda u zemljama jugoistočne Evrope koje nisu u EU, osim Srbije, zabeležilo je relativno jak rast. Nasuprot tome, Srbija tek polako izlazi iz recesije koju su izazvale katastrofalne poplave u 2014", navodi se u dvogodišnjem regionalnom izveštaju za centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu.
Prognozira se da će program sa MMF-om pomoći Srbiji da ima malo jači oporavak od recesije zabeležene 2014. godine.
U jugoistočnoj Evropi van EU (Albanija, BiH, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Srbija) rast će u 2016. biti 2,6%, najviši u Crnoj Gori 4,9%, dok će u tri zemlje regiona koje su u EU biti ukupno tri odsto - Bugarskoj 1,9%, Rumuniji 3,9% i Hrvatskoj 1%.
Zemlje celog regiona imaće koristi i od oporavka u zoni evra. MMF za EU prognozira privredni rast od 1,9% u 2016, a u evro zoni 1,6%.
Na rast u BiH i na Kosovu negativno će uticati fiskalna politika, dok će odlaganje javnih investicionih projekata umanjiti rast u Crnoj Gori. Sa druge strane, rastu će doprineti bolja apsorpcija fondova EU u zemljama članicama izuzev baltičkih zemalja.
Izvoz robe i usluga biće u porastu devet odsto ove i 4,8% 2016. godine, navodi se u izveštaju. Dodaje se da su zemlje jugostoične Evrope, kao i centralne i istočne Evrope imale koristi od povećane konkurentnosti u odnosu sa ostatkom sveta s obzirom da su njihove valute slabile uporedo s evrom.
Slaba privatna potrošnja u Srbiji
U 2016. se očekuje da se prekine pad privatne potrošnje u Srbiji i da ovaj pokazatelj pređe u zelenu zonu, mada će sa 0,5% to i dalje biti najsporiji rast u regionu. Srbija je jedina zemlja jugoistočne Evrope koja ima pad privatne potrošnje ove godine, po proceni MMF-a od 0,8%, a pad je beležila i 2014. godine.
U regionu u celini privatna potrošnja bila je jaka, čemu su pogodovale niže cene nafte i povoljna dinamika zapošljavanja i prihoda. Očekivani rast u 2016. je 1,8%, od 0,4% u Zajednici nezavisnih država do 4,9% proseku u Bugarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji.
Domaća tražnja će u Srbiji od blagog pada od 0,1% naredne godine preći u rast od 0,9%.
U Jugoistočnoj Evropi za 2016. se očekuje rast domaće tražnje od 2,7%, u Bgarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji 3,6%, u centralnoj i istočnoj Evropi 3,5%, a u baltičkim zemljama 4,2% Izuzetak su evropske zemlje Zajednice nezavisnih država gde je pad od 0,7%.U ZND generalnog ledano potrišnja i investicije su lošije, što je posledica nepovoljnijih mogućnosti za trgovinu, smanjenih kreditnih uslova i snažnih inflatornih pritisaka.
Srbija je, zajedno sa Rumunijom i Hrvatskom, medju zemljama koje su najviše smanjile kapitalna ulaganja za najmanje 2,5 procentnih poena potencijalnog bruto domaćeg proizvoda. Pad kapitalnih ulaganja zabeležen je na celom području obuhvaćenom izveštajem, koji pored jugoistočne Evrope uključuje i zemlje centralne i istočne Evrope i baltičke zemlje, kao i zemlje Zajednice nezavisnih država uključujući Rusiju i Ukrajinu, kao i Tursku.
U članicama EU, medjutim, strukturni fondovi su uspeli da donekle ublaže taj pad, pa je on tamo bio 0,4% u odnosu na 1,4% u celom regionu, a Mađarska, Litvanija i Slovenija su čak uprkos fiskalnoj konsolidaciji uspele da povećaju kapitalna ulaganja.
Stagnacija spoljnog duga
Javni dug će prema prognozi MMF-a u Srbiji nastaviti da raste pa će u 2015. iznositi 76,7% BDP, a naredne godine 78,4%. Ostale ekonomije jugoistočne Evrope imaju manji dug, pri čemu posle Srbije najviši dug ima Crna Gora (73,8%), a najbolje je Kosovo sa 26%, sledi Makedonija sa 39,6%.
Ukoliko se uključe zemlje regiona koje su u EU, najveći problem sa dugom ima Hrvatska (91,8% BDP), a najbolja je Bugarska sa 29,6%.
Procenjeno je da će budžetski deficit Srbije u 2016. iznositi 3,9%, što je gotovo isto kao i ove godine kada je 4%.
Kada je reč o spoljnom dugu, u Srbiji se procenjuje da će on u 2015. iznositi 86,3%, i da će naredne godine ostati nepromenjen. Po ovom pokazatelju u najnezavidnijem položaju je Crna Gora sa 177,1% BDP, dok je najbolja Albanija sa 46%.
Gledano u celosti, region centralne, istočne i jugoistočne Evrope ove godine će zabeležiti pad BDP od 0,6%, a naredne rast od 1,3%. Ovaj pad u 2015. posledica je pada BDP-a u evropskim članicama Zajednice nezavisnih država od 4,3% ove godine. Taj pad u evropskom delu ZND će se naredne godine smanjiti na 0,4%.
Napisala: S.V.
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
