Oporavak ekonomije zone evra dobija na snazi ali slabe perspektive na srednji rok ukazuju na potrebu fokusiranja na povećanje tražnje, čišćenje bilansa banaka, ubrzavanje strukturnih reformi i jačanje uprave, ocenio je Međunarodni monetarni fond (MMF). Kao prioritete MMF na nacionalnom nivou vidi reforme na tržištu rada radi unapređenja poslovne klime i konkurentnosti dok su na nivou zone evra među prioritetima uklanjanje nacionalnih barijera i ubrzavanje stečajnog postupka. Fond ukazuje i na potrebu smanjenja udela nenaplativih zajmova kako bi se oslobodio kapital za novo kreditiranje.

Iako je stopa nezaposlenosti u zoni evra još visoka, stabilan rast broja radnih mesta i povećanje realnih zarada pomogli su oporavak potrošnje dok je politika Evropske centralne banke (ECB) doprinela unapređenju poverenja i poboljšanju finansijskih uslova, ocenio je globalni kreditor.

Kako se navodi, među velikim ekonomijama zone evra, Nemačka nastavlja da beleži rast malo iznad 1,5% dok Španija snažno grabi napred. Italija izlazi iz tri godine recesije a privredne aktivnosti u Francuskoj su ojačale na početku godine.

Oporavak zone evra pomogli su jevtinija nafta, monetarno popuštanje i slabiji evro i očekuje se da ekonomija zone u 2015. ubeleži umereni rast od 1,5% a u 2016. godini od 1,7%, navodi se u Fondovom najnovijem pregledu stanja u monetarnoj uniji.

Međutim, izgledi na srednji rok nisu blistavi i, kako kaže šef misije MMF za zonu evra Mahmud Pradan, "više faktora zamagljuje perspektive za rast u narednih pet godina". On je među te faktore ubrojio visoku nezaposlenost, posebno mladih, velike korporacijske dugove i rast nenaplativih zajmova u bankarskom sistemu.

Spore strukturne reforme takođe nepovoljno deluju na poslovnu klimu i umanjuju potencijal za rast. Posledica je da je zona evra manje otporna na potrese.

"I potres umerene snage, poput manjeg od očekivanog budućeg rasta ili jačanja geopolitičkih tenzija, mogao bi da uvede blok u produženu stagnaciju", upozorio je Pradan.

U cilju umanjenja rizika za stagnaciju, MMF u izveštaju poziva zonu evra da snažnije i zajedničkim snagama radi na jačanju oporavka ekonomije, kao i otpornosti monetarne unije na šokove.

Jačanje tražnje

MMF je ocenio da je za zonu evra od ključnog značaja da ostane na kursu kvantitativnih olakšica (QE).

"I dok su kvantitativne olakšice već popravile finansijske uslove i podigle inflaciona očekivanja, međunarodno iskustvo pokazuje da je za njihov uticaj na realni sektor potrebno vreme", rekao je Pradan.

Međutim, kako se navodi, jačanje bilansa banaka i kompanija može u znatnoj meri da pojača uticaj kvantitativnih olakšica kroz veću kreditnu aktivnost banaka.

Na planu fiskalne politike, u izveštaju se ohrabruju članice zone evra da poštuju obaveze iz Pakta za stabilnost i rast.

Zemlje sa limitiranim budžetima, poput Francuske i Portugalije, treba da iskoriste prednosti od QE za otplatu dugova. Ostale, poput Nemačke i Holandije, te prednosti treba da iskoriste za podršku investicija i strukturnih reformi.

MMF takođe poziva zonu evra da ubrza realizaciju Junkerovog investicionog plana kako bi podstakla tražnju.

Čišćenje bankarskih bilansa

U izveštaju se upozorava na dalji reast nenaplativih kredita koji su u nekim zemljama zone evra dostigli opasan nivo tako da umanjuju profitabilnost banaka i blokiraju kapital koji bi mogao da bude iskorišćen za novo kreditiranje.

Brzo smanjenje nenaplativih zajmova moglo bi da generiše značajan kapacitet za novo kreditiranje, posebno u zemljama sa velikim udelom tih loših zajmova, ukazuju iz MMF.

Fond u cilju smanjenja udela nanaplativih zajmova u bilansima banaka preporučuje unapređenje nadzora, reforme propisa o stečaju kako bi se ubrzale sudske procedure i vansudska poravnanja i razvoj tržišta loših zajmova sa ciljem da se pomogne restrukturiranje kompanija.

Kako se dodaje, u rešenju tog pitanja mogu da pomognu i kompanije za upravljanje imovinom.

Reforme

MMF savetuje vlastima u zoni evra da ubrzaju strukturne reforme. Na nacionalnom nivou, prioriteti treba da budu reforme koje će olakšati zapošljavanje i otpuštanje, unaprediti poslovnu klimu i podsticati konkurentnost.

Na regionalnom nivou, među prioritetima treba da budu implementacija evropske direktive o uslugama sa ciljem da se uklone nacionalne barijere, kao i ubrzavanje stečajnog postupka. Potrebno je takođe odlučno zalaganje za jedinstveno tržište na polju kapitala, saobraćaja, energije i digitalne ekonomije.

U izveštaju MMF ukazuje se i na značaj snažnije i jednostavnije uprave koja treba da podrži reformske napore.

Ističe se i da bi jedistveno tržište kapitala pomoglo diverzifikaciji izvora finansiranja za mala i srednja preduzeća, smanjenju zavisnost od bankarskog kreditiranja i unapređenju prekograničnog finansiranja.

Kada je reč o fiskalnom okviru, koji je postao kompleksniji nakon reformi poslednjih godina, MMF smatra da taj okvir treba da bude efikasniji i jednostavniji i usmeren na dva glavna stuba - fiskalno "sidro" (dug prema BDP) i operativni cilj povezan sa sidrom (pravila o rastu rashoda).

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Rizik od stagnacije u zoni evra
  
• 

  Vesti

  : ECB pokrenula stimulativni program
  
• 

  Vesti

  : Pad evra - i prilika i opasnost
  
• 

  Vesti

  : Povećana prognoza rasta zone evra, Grčka loše