Srpska poljoprivreda 2014. godine može da zapadne u veliku krizu jer će tada gotovo u potpunosti biti ukinute carine na robu iz EU, a srpski poljoprivrednici neće imati zaštitu kao evropski, izjavio je profesor Pravnog fakulteta Miroljub Labus. Potrebno je sa Evropskom unijom otvoriti pregovore o prevazilaženju problema tokom tog "brisanog prostora", dok Srbija ne uđe u EU i ne dobije istu podršku kao poljoprivrednici 27 zemalja članica, kazao je Labus na konferenciji o posledicama liberalizacije tržišta na poljoprivredu Srbije. On je ocenio da će taj kritični period trajati najmanje pet godina. Učesnici konferencije smatraju da je Srbiji neophodna promena poljoprivredne politike i da će broj ljudi koji se bave poljoprivredom morati da se smanji.

To nije samo ekonomski problem već može da preraste i u politički problem, da smanji podršku ulasku u EU. "Ako bi bila kriza u poljoprivredi, koliko bi se ljudi na referendumu odlučilo za EU", kazao je Labus.

Nedostatak subvencija, međutim, neće biti jedini problem srpske poljoprivrede, čije manjkavosti je Labus predočio na primeru mleka, koje čini oko 9% poljoprivredne proizvodnje Srbije. Proizvodnja je zastarela, a više od 60% mleka proizvede se u domaćinstvima koja imaju od jedne do pet krava. Posledica toga je niska mlečnost, oko 3.000 litara po kravi, što je blizu 2,5 puta manje nego u EU. Prema podacima koje je izneo, samo 14% otkupljenog mleka zadovoljava standarde EU. Subvencije, istakao je Labus, nisu rešenje za taj problem, već je potrebno promeniti poljoprivrednu politiku i povećati investicije, omogućiti modernizaciju, povećati stada, obezbediti kvalitetna skladišta za robu.

"Nije vreme za paniku, ali jeste za ozbiljno razmišljanje", kazao je Labus.

Neophodnost promene poljoprivredne politike u Srbiji bio je lajtmotiv konferencije o posledicama liberalizacije carina na poljoprivredu Srbije, a učesnici su se složili da još nije kasno da se poljoprivreda bolje organizuje, ali da je krajnje vreme za početak ozbiljnog rada na tom planu.

Stručnjak konsultantske kompanije SEEDEV Goran Živkov kazao je da bi "najveće žrtve" liberalizacije mogli biti sektori proizvodnje svinjskog mesa i povrtarstvo, kao i šećer ukoliko se ne dobiju dobri uslovi tokom pregovora o pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

On je kazao da je izvoz poljoprivrednog sektora u Srbiji samo naizgled veliki, pošto je suficit iznad 600 miliona dolara, a izvoz veći od dve milijarde dolara. Međutim, izvoz po hektaru obradive površine u Srbiji je 464 dolara, što je među najnižima u Evropi. Po tom pokazatelju, ispod Srbije su samo Rumunija, Albanija i Bosna i Hercegovina.

Živkov, koji je i bivši ministar poljoprivrede, ukazao je na okolnosti koje pogoduju povoljnom spoljnotrgovinskom rezultatu u domenu poljoprivrede i napomenuo da će se to promeniti. Građani Srbije imaju malu kupovnu moć, pa se neki prehrambeni proizvodi, poput parmezana, uvoze znatno manje nego u Hrvatsku. Srpsko tržište i dalje je zaštićeno carinama, koje se sada postepeno ukidaju. Srbija je imala i mogućnost da ima povlašćene uslove izvoza u neke zemlje regiona poput Bosne i Hercegovine. Ta tržišta se sada takođe otvaraju prema svetu u okviru pristupanja EU i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, pa će Srbija i tu imati jaku konkurenciju sa kojom će morati da se bori.

Da bi se uspešno nosila sa izazovima koji je čekaju, srpskoj poljoprivredi je neophodna investiciona podrška da bi se uveli evropski standardi i obezbedili drugi uslovi za izvoz, kazao je Živkov. On je ukazao da je neophodno, između ostalog, izgraditi skladišta za 50.000 tona povrća. U periodu 2006-2008. izgrađeno je skladište za jabuke i Srbija je postala neto izvoznik, kazao je on. Kada je reč o standardima, Živkov je ukazao da Srbiju i tu čeka dosta posla, budući da nije dovoljno imati opšte standarde za bezbednost hrane, već i specifične standarde koji su neophodni da bi se roba iz Srbije našla na rafovima evropskih radnji.

Analitičar Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović rekao je da je najznačajnije da poljoprivredna politika bude konzistentna, što u Srbiji, kako je istakao, nije slučaj. Vlasti koriste mere u poljoprivredi za "marketinško udvaranje biračima" i za rešavanje problema, umesto da trajno urede situaciju. Kao osnovni problem u srpskoj poljoprivredi on je naveo nisku produktivnost i rasprostranjenost malih imanja koja ne mogu da se izbore u tržišnoj utakmici. Potrebno je omogućiti prodaju tek zasejanih useva, odnosno obezbeđen plasman, izgradnju regionalnih brendova i bolju obuku poljoprivrednika o veštinama koje su im potrebne da bi ostali na tržištu.

U liberalizaciji će biti više dobitnika nego gubitnika

Konsultant Svetske banke Stiv Gos (Steve Goss) izneo je preporuke za pripremu Srbije za liberalizaciju koja je neminovna, budući da zemlja stremi Evropskoj uniji, koja je slobodno tržište 27 zemalja.

Preduzećima koja imaju potencijal potrebno je pomoći da uvedu standarde neophodne za izvoz na tržište EU, da ulažu u proizvodnju i razviju marketing. Za to su Srbiji na raspolaganju i različite obuke i donacije.

Gos je kazao da u liberalizaciji, kao i u svakoj promeni, mora biti i "gubitnika", onih koji neće uspeti da se prilagode novim okolnostima. "Njima treba poslati jasnu poruku gde je budućnost", kazao je Gos. To znači da im treba ukazati na koje delatnosti treba da se preusmere i u tome ih podržati. Potencijalnih "gubitnika liberalizacije" može biti i nekoliko stotina hiljada, kazao je on, napomenuvši da su oni i građani i glasači i da je neophodno za njih pronaći neko rešenje.

Učesnici sastanka su se složili da će biti neophodno da se u Srbiji smanji broj ljudi koji se bave poljoprivredom budući da će imanja morati da se ukrupnjavaju, a udeo malih imanja u poljoprivredi da opadne. Gos je ukazao da će biti i onih koji ne mogu da promene delatnost. Za njih je rešenje da im se omogući da uvedu osnovne standarde i malo povećaju imanja, da bi opstali do penzija. Ne sme se zatvoriti ni put trgovine izvan EU, gde nije potrebno ispuniti toliko zahtevne standarde.

U liberalizaciji će, kako je ocenio Gos, biti više dobitnika nego gubitnika. Liberalizacija nije garancija prosperiteta, ali jeste preduslov, rekao je on, potkrepivši te tvrdnje podacima Svetske trgovinske organizacije i Agencije za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), koji pokazuju da sve bogate zemlje imaju niske carine, oko pet odsto.

Ambasador Slovenije u Srbiji Franc But rekao je da iz slovenačkog iskustva može da poruči da je pravovremeno prilagođavanje liberalizaciji ključ uspeha. U Sloveniji je poljoprivredni sektor uspešnije prošao kroz početak liberalizacije zato što su pre otvaranja tržišta sprovedene rigorozne mere. Industrija je "držana u vati", bila je zaštićena raznim merama, što je rezultat pritiska privrede na vladu. Nakon otvaranja tržišta, industrija je lošije prošla od poljoprivrede. Bilo je preduzeća koja su propala, ali je većina opstala, a neka su se i povezala da bi što bolje radila na tržišstu, rekao je But, koji je nekada bio ministar poljoprivrede Slovenije.

O iskustvima Hrvatske govorio je funkcioner Ministarstva poljoprivrede te zemlje Miroslav Božić, koji je kazao da je liberalizacija predviđena Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom mnogo veća nego u Hrvatskoj, koja veliki deo toga još nije liberalizovala. Božić je rekao da se Hrvatska uspešno suočava sa liberalizacijom, ali da prilagođavanje iziskuje i veća ulaganja države. Poljoprivredni budžet Hrvatske povećan je sa 1,89 milijardi kuna u 2002. na 4,73 milijarde kuna.

Izvor: EurActiv

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Novi korak u pristupanju Srbije STO
  
• 

  Vesti

  : Niže carine za robu iz EU, povećanje PDV-a odloženo