Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Impresivna ali nedovršena fiskalna konsolidacija Srbije
|
|
|
|
Objavljeno : 04.02.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska ekonomija ušla je u četvrtu godinu oporavka i rast se nastavlja umerenim tempom uglavnom predvođen potrošnjom. Međutim, istovremeno se najveći deo svetske ekonomije suočava sa brojnim izazovima pa i rizici po evropski rast jačaju, upozorila je Evropska komisija u zimskim ekonomskim prognozama objavljenim 4. februara. Najveći ekonomski rast u 2016. Komisija prognozira Irskoj i Rumuniji a najmanji Finskoj dok će pad privrednih aktivnosti ubeležiti jedino Grčka. Prognoze su date i za Srbiju, kao i upozorenje da fiskalna konsolidacija nije završena.
Srednjeročne fiskalne perspektive Srbije, nakon uspešne konsolidacije u 2015, mnogo su manje impresivne, ocenila je Evropska komisija navodeći da se procenjuje da će budžetski deficit u 2016. ostati uglavnom nepromenjen pre nego što blago padne u 2017.
Međutim, ti nivoi deficita znače dalje povećanje vladinog duga i približavanje 80% BDP. Stoga je, kako se navodi, potrebna mnogo ambicioznija fiskalna konsolidacija da bi se stabilizovao i eventualno smanjio koeficijent duga do mnogo održivijeg nivoa.
Pored toga, fiskalni scenario predmet je neizvesnosti koje potiču iz stvarne primene nekih od mera planiranog strukturnog prilagođavanja, posebno onih vezanih za smanjenje zaposlenosti u javnom sektoru, ocenila je Komisija.
U delu o Srbiji u zimskim ekonomskim prognozama navodi se da se očekuje da budžetski deficit u 2015. bude bolji nego što se predviđalo, uglavnom kao rezultat boljih performansi na strani prihoda.
To je stvorilo prostor za ograničeno povećanje penzija, jednokratne isplate nekim kategorijama zaposlenih i ciljano povećanje plata u javnom sektoru.
Znatni jednokratni prihodi i rashodi uticali su na budžetske rezultate i imaju potencijal da tako deluju i u 2016, navela je Evropska komisija.
Kako se procenjuje, rast BDP Srbije će postepeno ubrzavati uz podršku snažne domaće tražnje. Očekuje se posebno snažan rast investicija u doglednom roku uz podršku efekata poverenja, povećanja stranih direktnih investicija i veće javne potrošnje.
Međutim, prisutni su brojni rizici i zadržavanje politike predvidljivosti i snažno opredeljenje za sprovođenje planiranih strukturnih reformi ostaje značajno za unapređenje perspektiva ekonomskog rasta Srbije.
Evropska komisija u novim prognozama rast BDP Srbije procenjuje na 1,6% u 2016. nakon 0,8% u 2015. dok bi u 2017. rast trebalo da bude 2,5%.
Stopu nezaposlenosti u Srbiji Komisija prognozira na 16,8% u 2016. i 16,1% u 2017. nakon 17,4% u 2015. godini.
Mnogo rizika za evropski ekonomski rast
Komisija je istakla da se podaci iz zimskih ekonomskih prognoza ne razlikuju mnogo od onih iz jesenjih ali da su od tada porasle opasnosti po rast, uglavnom kao posledica spoljnih faktora.
Ekonomski rast u zoni evra u 2016. prognozira se na 1,7% u poređenju sa 1,6% u 2015. da bi u 2017. narastao na 1,9%. U Evropskoj uniji će rast u 2016. biti stabilan, 1,9%, i porašće na 2% u 2017, objavila je Evropska komisija.
Svetski ekonomski rast u 2016. prognozira se na 3,3% nakon 3% u 2015. a 2017. bi trebalo da dostigne 3,5%.
Na ekonomski rast pozitivno utiče više faktora i sada se očekuje da njihovo dejstvo bude još snažnije i traje duže nego što se prethodno mislilo. Ti faktori uključuju niske cene nafte, povoljne finansijske uslove i nizak kurs evra.
Istovremeno su međutim pojačani rizici po ekonomiju a pojavili su se i novi izazovi - sporiji rast u Kini i drugim ekonomijama koje beleže brz rast, slaba globalna trgovina, kao i geopolitičke neizvesnosti.
Potpredsednik Komisije zadužen za evro i socijalni dijalog Valdis Dombrovskis rekao je da je, s ozbirom na stare i nove rizike, značajno nastaviti strukturne reforme koje mogu da pomognu "da naša ekonomija raste, da se izdrže potresi u budućnosti i povećaju šanse za zapošljavanje".
"Slabosti u globalnom okruženju predstavljaju opasnost i znače da moramo da udvostručimo oprez. Treba mnogo toga uraditi da se ojačaju investicije, poveća konkurentnost i okonča posao učvršćivanja naših javnih finansija", istakao je na predstavljajnju prognoza komesar za ekonomska i finansijska pitanja, oporezivanje i carine Pjer Moskovici (Pierre Moscovici).
Uz slabiji rast perspektivnih tržišta u razvoju, rizik po evropski rast predstavlja i mogućnost daljeg povećanja kamata u SAD koja bi mogla da izazove poremećaje na finansijskom tržištu i deluje na osetljive ekonomije sa brzim rastom.
Dalji pad cena nafte takođe bi mogao da ima negativne efekte na zemlje izvoznice tog energenta i smanji tražnju za izvozom iz EU.
Rizici po rast u EU takođe će uticati na poverenje i investicije u bloku. S druge strane, kako se navodi, kombinacija tekućih podsticajnih faktora mogla bi da pruži i veći podsticaj od predviđenog, posebno ako ožive investicije.
Pad samo u Grčkoj
Od 2017. godine u svim članicama EU očekuje se ekonomski rast ali će se stope i dalje veoma razlikovati. Očekuje se da privatna potrošnja i u 2016. i 2017. bude motor rasta uz podsticaj popravljanja stanja na tržištu rada i rast realnih raspoloživih prihoda.
Navodi se i da će na investicije postepeno podsticajno delovati povećanje tražnje, unapređenje profita, povoljni uslovi finansiranja.
Najveći privredni rast u 2016. Komisija prognozira Irskoj, 4,5%, a sledi Rumunija sa 4,2%. Veći od 3% rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) očekuje se na Malti, u Luksemburgu, Poljskoj, Slovačkoj, Švedskoj i Letoniji.
Ekonomski rast između 2% i 3% beležiće Litvanija, Španija, Češka, Britanija, Mađarska, Hrvatska i Holandija a između 1% i 2% Nemačka, Slovenija, Austrija, Danska, Portugalija, Kipar, Bugarska, Italija, Belgija i Francuska.
Najmanji rast BDP u 2016. Evropska komisija prognozira Finskoj, od 0,5%. U 2015. ta zemlja je bila u stagnaciji a 2017. bi trebalo da ima rast od nepun procenat.
Jedino u Grčkoj se u 2016. očekuje pad privrednih aktivnosti od 0,7% nakon nultog rasta u 2015. Toj zemlji Evropska komisija prognozira ekonomski rast od 2,7% u 2017.
Kada je reč o zapošljavanju, stopa nezaposlenosti u Uniji će nastaviti da pada ali sporije nego u 2015, prognozira Komisija.
U zoni evra će stopa nezaposlenosti pasti sa 11% u 2015. na 10,5% u 2016. i 10,2% u 2017. a na nivou EU sa 9,5% u 2015. na 9% u 2016. i 8,7% u 2017. godini.
U padu će biti i deficit, sa 2,2% BDP u 2015. u zoni evra (2,5% u EU) na 1,9% u 2016. (2,2%) i 1,6% BDP u 2017. (1,8%).
Takođe će javni dug opadati sa maksimuma od 94,5% BDP u zoni evra u 2014. na 91,3% u 2017. odnosno sa 88,6% na 85,7% na nivou EU.
Inflaciju u zoni evra u 2016. Komisija prognozira na samo 0,5% ali očekuje da postepeno raste i 2017. dostigne 1,5% uz podršku viših zarada, veće domaće tražnje i umerenog jačanja cena nafte.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
