Evropska unija je podigla prognozu ekonomskog rasta 19 članica zone evra iako su perspektive rasta za Grčku loše. Ta zemlja pokušava da se dokopa preostale tranše iz paketa zajmova jer joj je novac preko potreban za otplatu dugova. U prolećnim ekonomskim prognozama objavljenim 5. maja Evropska komisija predviđa zoni evra za 2015. godinu rast od 1,5%, što je za 0,2 procentna poena više nego što se očekivalo u februaru. Za 2016. Komisija je zadržala prognozu rasta na 1,9%.

Kako se navodi, na privredni rast u zoni evra podsticajno će delovati brojni faktori, uključujući niže cene nafte, stabilne perspektive globalnog rasta, slabiji evro, paket monetarnih podsticaja Evropske centralne banke od 1,1 hiljadu milijardi evra, kao i manje stroge budžetske politike.

"Evropska ekonomija uživa u najsjanijem proleću u poslednjih nekoliko godina i na rast podsticajno deluju i spoljni faktori i politike i mere koje su počele da daju plodove", istakao je evropski komesar za ekonomska i finansijska pitanja Pjer Moskovici (Pierre Moscovici) dodajući da se "mora uraditi više kako bi se obezbedilo da oporavak bude više od sezonske pojave".

Ponovo oporavak u zoni evra predvodi Nemačka, najveća evropska ekonomija. Očekuje se da ta zemlja ove godine ubeleži solidan ekonomski rast od 1,9% a 2016. godine od 2%.

Dobre su prognoze i za Španiju, gde se očekuje zdrav rast od 2,8% u 2015. i od 2,6% u 2016. godini.

U suprotnom smeru ide Grčka koja pokušava da se sa evropskim kreditorima dogovori o paketu reformi kojim će "otključati" novac iz spasilačkih paketa zajmova. Bez tranše od 7,2 milijarde evra, Grčka bi mogla da se suoči sa bankrotstvom i potencijalnim izlaskom iz zone evra.

Neizvesnosti oko grčke ekonomije rastu od kako je partija radikalne levice Siriza pobedila na izborima u januaru obećavajući da će staviti tačku na politiku štednje.

Biznismeni i investitori su oprezni i ne prave dugoročne planove za tu zemlju čiju ekonomsku budućnost zamagljuju neizvesnosti.

Grčkoj Evropska komisija za 2015. prognozira rast od 0,5%. To je za dva procentna poena manje nego u prognozi od pre tri meseca. U 2016. Komisija očekuje ubrzavanje grčkog rasta na 2,9%.

Komisija u prognozi navodi da se u Grčkoj izgubilo ono pozitivno što se javilo kada je Grčka 2014. izašla iz recesije. Takođe se ukazuje da je neizvesnostima oko te zemlje doprineo i "značajan manjak" u državnim prihodima na prelazu u 2015.

Grčka pet godina zavisi od zajmova od ukupno 240 milijardi evra od partnera iz zone evra i Međunarodnog monetarnog fonda. Godine štednje, poput velikog smanjenja državne potrošnje, pomogle su da se smanji nivo zaduživanja ali je udeo duga u bruto domaćem proizvodu nastavio da raste u uslovima recesije.

Moskovici priznaje da oko prognoze za Grčku postoji mnogo nedoumica i kaže da polazi od uspešnog okončanja pregovora grčke vlade i kreditora. Dve strane pregovaraju već mesecima ali postoji neka nada da će do sporazuma doći na sastanku ministara finansija zone evra 11. maja u Briselu.

"Nadam se da će do 11. maja Evrogrupa biti u stanju da uoči značajan napredak u razgovorima sa Grčkom", rekao je evropski komesar dodajući da na to čekaju i Grčka i njeni partneri.

Rast inflacije i zaposlenosti

Komisija prognozira da će inflacija u prvoj polovini 2015. ostati oko nule, ponajviše zbog efekata pada cena energenata. Potrošačke cene će međutim početi da rastu u drugoj polovini godine i zatim još više u 2016. kao rezultat jačanja domaće tražnje, smanjenja razlika u rastu, smanjenja efekata nižih cena sirovina i deprecijacije evra koja će za posledicu imati više uvozne cene.

Inflacija u zoni evra i u EU u 2015. prognozira se na 0,1% a u 2016. na 1,5%.

Jačanje ekonomskih aktivnosti za rezultat će imati i rast zaposlenosti. U Komisiji očekuju da stopa nezaposlenosti u zoni evra u 2015. bude 11% dok bi 2016, sa daljim jačanjem privrednog rasta, trebalo da padne na 10,5%.


Komisija je ocenila da su fiskalne perspektive zone evra, kao i EU, sve bolje zahvaljujući prilagođavanjima iz prethodnih nekoliko godina, snažnijem rastu i nižim kamatama na neplaćeni javni dug.

Prognozira se da će deficit u zoni evra pasti sa 2,4% BDP na 2% BDP u 2015. i na 1,7% BDP u 2016.

Pad se očekuje i kod duga koji bi sa najvišeg nivoa iz 2014. trebalo da se tokom ove i sledeće godine spusti u zoni evra na 94% BDP u 2016.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Ministri finansija već umorni od Grčke
  
• 

  Vesti

  : Grčka u fokusu u zoni evra, pohvale za Portugaliju
  
• 

  Vesti

  : Veliki posustaju, EU smanjila prognoze rasta