Projekat podržali
Sponzori mreže
|
FS: Nisu ostvareni ciljevi za ozdravljenje javnih finansija
|
|
|
Objavljeno : 02.03.2016. |
|
|
|
|
|
|
Fiskalni savet ocenio je 2. marta da se fiskalna konsolidacija i reforme u Srbiji zaustavljaju, a da nisu ostvareni neophodni ciljevi za ozdravljenje javnih finansija. Napredak je ocenjen kao polovičan, mada je fiskalni deficit smanjen više nego što je planirano. Međutim, upozorava Savet, ostvareno smanjenje deficita ne zaustavlja rast javnog duga. Savet je ocenio da reforme javnih preduzeća u 2015. jedva da su počele, pri čemu u Elektroprivredi Srbije i Srbijagasu nema suštinskih pomaka. Takođe rešavanje statusa preduzeća u privatizaciji ne ide po planu.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je na konferenciji za novinare u Beogradu podsetio da je Vlada Srbije u 2015. godini imala tri glavna zadatka - smanjenje deficita, reformu javnih preduzeća i završetak privatizacije.
"Od ovog plana u 2015. godini ostvaren je polovičan napredak, iako je fiskalni deficit smanjen i više nego što je bilo planirano", rekao je Petrović.
On je istakao da je deficit smanjen sa 6,6 na 3,7% BDP, ali da konsolidacija nije završena.
Dodao je da deficit od 3,7% BDP ne zaustavlja rast javnog duga, kao i da plan Vlade ne donosi čvrste i kredibilne mere za njegovo umanjenje ispod 3% BDP, što je neophodno da bi se rast javnog duga zaustavio.
Petrović je naveo da je u Fiskalnoj strategiji planirano obaranje deficita na 1,8% u 2018. što je, prema njegovoj oceni dobar cilj, ali postoji opasnost da on ostane na oko 3,5% BDP.
FS je ocenio da vladin plan u Fiskalnoj strategiji nije dovoljno uverljiv program za ozdravljenje javnih finansija.
Kao glavne mere za smanjenje deficita predviđene Fiskalnom strategijom za 2016. sa projekcijama za 2017. i 2018. predviđene su racionalizacija broja zaposlenih u državi i zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru.
Međutim, kako je naveo FS, već u vreme pisanja strategije bilo je izvesno da se neće ostvariti sve planirane uštede od racionalizacije.
Kao krajnje neizvesna mera ocenjeno je smanjenje plata i penzija s obzirom da su nakon odmrzavanja penzija i najvećeg dela zarada krajem 2015. počeli da rastu pritisci za njihovo povećanje.
Petrović je istakao i da reforme javnih preduzeća u 2015. godini jedva da su počele, kao i da rešavanje statusa preduzeća u privatizaciji ne ide po planu.
"Postoji dobar plan za Železnice, ali se javljaju problemi kod prvih bolnijih mera, a u EPS i Srbijagasu nema suštinskih pomaka", navodi Fiskalni savet.
"Strategija nekritički prihvata planove prema kojima će se svi problemi i status preduzeća u privatizaciji rešiti u prvoj polovini 2016. bez fiskalnih troškova, premda je gotovo nemoguće da se to i desi, makar za najproblematičnija od njih (RTN Bor i Resavica)", istakli su u Savetu.
Najveći problem EPS veliki troškovi za zaposlene
Najveći problemi u Elektroprivredi Srbije su ogromni troškovi za zaposlene, odnosno veliki broj zaposlenih i visoke plate, izjavio je Petrović.
"Taj problem u 2015. godini nije ni dotaknut. Ove godine plan je smanjivanje broja zaposlenih za 1.000, a to je broj onih koji odlaze u penziju. Pa čak i tih 1.000 koji treba da odu u penziju se pojavlju kao problem, jer nije potpisan kolektivni ugovor", rekao je Petrović i dodao da se višak procenjuje na između 5.000 i 10.000 radnika.
On je istakao da se sada govori i da su glavni problem otpremnine i da radnici traže 1.200 evra po godini staža, odnosno 900 evra.
"Reper za otpremnine u Zakonu o radu je 100 evra, a za preduzeća u restrukturiranju je podignuto na 200 evra po godini staža i to su veličine i u ostalom delu privrede", istakao je on i dodao da to nije novac koji EPS ima i da su će to pasti na teret građana Srbije.
On je rekao da postoje nagoveštaj i da su plate u EPS čak i povećane u 2015. godini, iako je trebalo da budu smanjene.
"Ako se to stvarno desilo, vi imate rezultat da je sa jedne strane povećana cena struje, a sa druge strane vi dozvolite povećanje plata. Ako to preduzeće posluje sa gubitkom, to nije zarađeno u EPS, nego će da se prevali na građane Srbije", rekao je on.
Petrović je naglasio i da je veliki problem dug EPS od oko milijardu evra i da bi bilo neodrživo, ako bi to palo na budžet Srbije.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|