Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Parlamentarni izbori u Srbiji 24. aprila
|
|
|
|
Objavljeno : 04.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Građani Srbije će 24. aprila izaći na parlamentarne izbore, treći put za nešto manje od četiri godine. Nakon višemesečnih špekulacija i najave održavanja izbora, 4. marta je konačno određen datum izbora, kada će se održati i lokalni i pokrajinski izbori. Odluka se obrazlaže potrebom da vlada dobije stabilan i pun mandat za sprovođenje reformi i pripremu za članstvo u EU, dok pojedini analitičari smatraju da nije bilo stvarnih razloga za raspisivanje izbora jer je podrška odlazećoj vladi stabilna.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić potpisao je 4. marta ukaz o raspuštanju Skupštine Srbije i odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora za 24. april.
Nikolić je posle raspisivanja izbora rekao da je Vlada obrazložila predlog za raspuštanje Skupštine time da je došlo vreme za ispitivanje podrške, pošto su reforme u koje je Srbija ušla ozbiljne, bolne za građane, zbog čega je potrebno znati da li imaju podršku građana.
On je novinarima u Predsedništvu Srbije rekao da će izbori pokazati da li postoji neka nova ideja i da li neko drugi zaslužuje poverenje građana. Predsednik Srbije je kazao i da očekuje fer i demokratske izbore.
Na pitanje da li će pomoći Srpskoj naprednoj stranci u kampanji on je naveo da ga neće biti sramota da pruži pomoć ako neko bude tražio kao i da ima pravo da u kampanji pomogne da pobedi ideja za koju misli da je dobra.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je 3. marta uputio predlog predsedniku Srbije da raspusti Skupštinu i raspiše izbore za narodne poslanike. U obrazloženju predloga Vlada je navela da smatra da je prva faza u uspostavljanju drugačije, moderne i uspešne Srbije okončana time što su u potpunosti stabilizovane ekonomske i političke prilike.
"Za obezbeđivanje evropskog životnog standarda i utvrđivanje jasnog i nedvosmislenog puta naše zemlje u budućnost potrebna je nova snaga ujedinjene Srbije sa jasnim mandatom da se reforme završe i da omoguće našoj državi da bude na ulaznim vratima evropske porodice naroda", navodi se u obrazloženju.
Parlament koji je raspušten obavlja samo tekuće i neodložne poslove, određene zakonom. U slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja, ponovo se uspostavlja njegova puna nadležnost, koja traje do okončanja ratnog, odnosno vanrednog stanja.
Raspuštanjem Skupštine prestaje mandat i vladi. Prema Zakonu o vladi, vlada kojoj je prestao mandat može da obavlja samo tekuće poslove i ne može predlagati parlamentu zakone i druge opšte akte niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.
Izbori i u Vojvodini
Background Parlamentarni izbori koji će biti održani 24. aprila biće 11. od uspostavljanja višestranačkog sistema u Srbiji 1990. godine, odnosno peti vanredni od demokratskih promena 2000. godine.
Od pada režima Slobodana Miloševića u Srbiji parlamentarni izbori su šest puta organizovani. Vanredni su održani 2000, 2003, 2008. i 2014. godine, a redovni 2007. i 2012. godine.
Nakon raspisivanju izbora sledi prijavljivanje stranaka za izbornu trku i podnošenje izbornih lista. Izbornu listu svojim potpisima mora da podrži najmanje 10.000 birača i ti potpisi moraju da budu sudski overeni. Kad stranke skupe dokumentaciju, predaju je komisiji. RIK donosi odluku kojom proglašava tu izbornu listu ako je ispunila sve uslove.
Manjinske stranke takodje moraju da prikupe 10.000 potpisa za kandidaturu, ali za njih ne važi cenzus od 5% za ulazak u parlament.
Izborna lista dostavlja se RIK-u najkasnije 15 dana pre dana održavanja izbora, a RIK zbirnu izbornu listu treba da objavi najkasnije 10 dana pre dana održavanja izbora.
Izbori za Skupštinu Vojvodine, jedini nivo vlasti kojim ne dominira SNS, biće održani zajedno sa redovnim lokalnim i vanrednim parlamentarnim izborima.
Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor izjavio je 4. marta da će pokrajinske izbore raspisati do 22. marta i ocenio da su zajednička namera i opredeljenje pokrajine i republike da izbori na oba nivoa vlasti budu održani istog dana. Prema zakonu pokrajinski izbori bi trebalo da budu raspisani 22. marta.
Pastor je rekao da je ta odluka doneta zato što je to ekonomski, politički i društveno najbolje rešenje.
Politički analitičar Đorđe Vukadinović međutim smatra da je pravi razlog za vanredne izbore u Srbiji upravo da se poguraju liste SNS na lokalnom nivou i u pokrajini.
On je ocenio i da rezultat izbora može biti jačanje podela i polarizacije u društvu koje u ovom trenutku nisu toliko izražene. "Forsiranje jedne veštačke, ali politički i marketinški isplative dileme za ili protiv Vučića. Premijer se stalno žali da ga napadaju, a zapravo mislim da on sam forsira tu vrstu plebiscita računajući da će na taj način postići najbolji rezultat", naveo je Vukadinović za Betu.
Bez neizvesnosti
Na izborima se očekuje da SNS potvrdi svoju prednost u odnosu na druge stranke, ali ostaje da se vidi da li se ubedljiva podrška birača naprednjacima u protekle dve godine okrnjila zbog nepopularnih mera štednje i ekonomskih teškoća ili drugih politički osetljivih pitanja, poput normalizacije s Kosovom i komplikovanih odnosa sa NATO-om i Rusijom, izazova izbegličke krize.
Istraživanja javnog mnjenja o raspoloženju birača različitih agencija specijalizovanih za tu oblast nisu česta, a one koje ih povremeno objavljuju obično ne navode na čiji zahtev su rađene. Ankete uglavnom pokazuju da najveću podršku uživa SNS, kao i da je podrška Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) stabilna.
U parlament će verovatno ući i Demokratska stranka a izglede za to ima i koalicija Socijaldemokratske stranke i Liberalno-demokratske stranke uz učešće Lige socijaldemokrata Vojvodine, smatraju neki analitičari.
Moguć je ulazak u parlament i nekih sada vanparlamentarnih stranaka pre svega sa kranjeg desnog i nacionalističkog sprektra, poput Srpske radikalne stranke i koalicije Demorkatska stranka Srbije-Dveri.
Trvenja i savezi
I pre objavljivanja odluke o izborima stranke su uveliko počele da formiraju ili najavljuju saveze kako bi osigurale ulazak u parlament ili ojačale svoje pozicije.
Takođe, došlo je i do raskidanja starih saveza i stvaranja novih, kao i trvenja među koalicionim partnerima, što je posebno došlo do izražaja u odnosima SNS i SPS, iako su bile partneri u obe vlade formirane od dolaska na vlast naprednjaka posle izbora održanih 2012. godine.
Između ostalog, Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) prekinula je višegodišnju saradnju sa socijalistima i pridružila se SNS-u. Uz naprednjake su ostali Pokret socijalista Aleksandra Vulina, Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića i Nova Srbija Velimira Ilića.
SNS-u se pridružila i Srpska narodna partija koju predvodi nekadašnji funkcioner DSS-a Nenad Popović, iako je nedavno oštro kritikovala izglasavanje sporazuma sa NATO-om u parlamentu.
Među prvima je formirana koalicija SDS-LDP kojoj sada razmišlja da se pridruži i LSV. LSV je 4. marta najavila da će na pokrajinskim izborima nastupiti samostalno, ali da će na republičkom i lokalnom nivou biti razgovora o saradnji, pre svega sa tom koalicijom.
Razgovori SDS i LDP-a sa Demokratskom strankom o zajedničkom nastupu na izborima, kao proevropskih snaga, nisu urodili plodom.
Demokratska stranka i još pet političkih partija su 4. marta potpisali koalicioni sporazum o zajedničkom učešću na vanrednim parlamentarnim izborima. Sporazum sa DS-om sklopili su Nova stranka Zorana Živkovića, Zajedno za Srbiju Dušana Petrovića, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini koji predvodi Tomislav Žigmanov, Zajedno za Šumadiju Veroljuba Stevanovića i pokret Živim za Krajinu Boška Ničića.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
