Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Treći parlamentarni izbori za manje od četiri godine
|
|
|
Objavljeno : 18.01.2016. |
|
|
|
|
|
|
Građani Srbije će ovog proleća ponovo izaći na parlamentarne izbore, treći put za manje od četiri godine. Izbori će se, prema pisanju beogradske štampe, verovatno održati krajem aprila zajedno sa lokalnim i pokrajinskim. Odluku da se ide na izbore objavio je 17. januara premijer Srbije Aleksandar Vučić, što je pozdravila većina stranaka. Odluka se obrazlaže potrebom da vlada dobije stabilan i pun mandat za sprovođenje reformi i pripremu za članstvo u EU. Ostaje, međutim, da se vidi da li će izbori usporiti reforme i pregovore o članstvu u EU u ovoj godini. Nacionalističke stranke i stranke krajnje desnice u izborima vide priliku da se birači izjasne protiv pristupanja EU i za jače odnose sa Rusijom.
Izbori na svim nivoima - lokalni, pokrajinski i vanredni parlamentarni, najverovatnije će biti održani 24. aprila, preneo je 18. januara beogradski dnevnik "Politika".
Izvori u Srpskoj naprednoj stranci (SNS) to obrazložu proceduralnim razlozima, odnosno time što 1. maj pada u nedelju kada je i Uskrs, a lokalni izbori moraju da se održe najkasnije do 6. maja.
Prema tim izvorima, Vučić će u naredna dva, tri dana uputiti predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću zajedničko saopštenje Vlade Srbije za raspuštanje Skupštine i raspisivanje izbora.
Vučić je odluku o održavanju izbora, o kojima se dosta špekulisalo proteklih pola goduie, saopštio 17. januara prilikom obraćanja članovima Glavnog odbora SNS 17. januara.
On je izjavio da je odlučio da vanredni parlamentarni izbori budu održani, jer je Vladi potrebna puna stabilnost i pun četvorogodišnji mandat, nakon kojeg "više neće biti povratka" na staro.
Premijer i lider SNS-a je rekao da je potreban pun mandat da se donesu teške odluke i da se država, kroz temeljno sprovođenje reformi do 2020. godine nađe pred vratima Evropske unije.
Vučić nije precizirao kada će izbori biti održani ali je zamolio članove Glavnog odbora SNS da se stranačka skupština odloži za 21. maj, kako bi bilo obezbeđeno apsolutno jedinstvo do izbora ali i kako bi, u slučaju loših rezultata, omogućio članovima izbor novog rukovodstva.
Premijer je kao razlog za održavanje izbora naveo i potrebu da se razreši "društveni sukob koji blokira reforme".
S druge strane, Vučićeva odluka da se ide na izbore tumači se i time da SNS želi da istvoremenim održavanjem parlamentarnih izbora osigura dobar rezultat naprednjaka i na lokalnim i pokrajinskim izborima.
Koalicije
Gotovo sve stranke, vladajuće i opozicione, parlamentarne i vanparlamentarne, pozdravile su odluku o održavanju izbora.
Na izborima se očekuje da SNS potvrdi svoju prednost u odnosu na druge stranke, ali ostaje da se vidi da li se ubedljiva podrška birača naprednjacima u protekle dve godine okrnjila nakon mera štednje. Moguć je ulazak u parlament i nekih sada vanparlamentarnih stranaka pre svega sa kranjeg desnog i nacionalističkog sprektra.
I pre objavljivanja odluke o izborima stranke su počele da formiraju ili najavljuju saveze kako bi osigurale ulazak u parlament ili ojačale svoje pozicije.
Predsednik Socijaldemokratske stranke (SDS) Boris Tadić izjavio je 18. januara, nakon sastanka s liderima Liberalno demokratske partije (LDP) i Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), da će tim strankama predložiti formiranje saveza za najavljene vanredne parlamentarne izbore.
Te stranke će se 19. januara sastati i sa predstavnicima Demokratske stranke (DS).
DS je pozvala sve stranke koje ne žele da sarađuju sa Vučićem i koje su proevropski orijentisane, kao i programski slične sa DS-om da zajedno nastupaju na narednim izborima, ali da potpišu da neće sarađivati sa SNS nakon izbora.
Blok prave i stranke desnog spektra koje u predstojećim izborima vide priliku da se građani izjasne protiv ulaska u EU.
Demokratska stranka Srbije (DSS) i Dveri potpisali su u januaru sporazum o zajedničkim političkim aktivnostima i učešću na izborima. DSS će nastupiti u koaliciji sa Dverima, "manjim strankama, udruženjima i politickim organizacijama", rekla je predsednica DSS-a Sandra Rašković Ivić.
Srpska radikalna stranka je najavila da će na izbore izaći samostalno.
SPS na vanrednim parlamentarnim izborima nastupiti sa "najdugovečnijom koalicijom" na srpskoj političkoj sceni - Partijom ujedinjenih penzionera Srbije i Jedinstvenom Srbijom, sa ambicijom da postane dominantna stranka levog centra.
Jedanaesti izbori od 1990. godine
Parlamentarni izbori, koji bi trebalo da se održe na proleće, biće 11. od uspostavljanja višestranačkog sistema u Srbiji 1990. godine, odnosno peti vanredni od demokratskih promena 2000. godine. Istovremeno, to će biti treći parlamentarni izbori za nešto manje od četiri godine.
Od pada režima Slobodana Miloševića u Srbiji parlamentarni izbori su šest puta organizovani. Vanredni su održani 2000, 2003, 2008. i 2014. godine, a redovni 2007. i 2012. godine.
Prema Zakonu o predsedniku, predsednik Republike može na obrazloženi predlog vlade da raspusti Narodnu skupštinu.
Istovremeno sa ukazom o raspuštanju Narodne skupštine predsednik Srbije raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okončaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.
Predsednik Srbije je, prema Zakonu, dužan da u roku od 72 sata donese ukaz kojim na obrazložen predlog vlade raspušta parlament ili da vladu i javnost obavesti o tome da ne prihvata predlog vlade. Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 ni više od 60 dana.
Parlament koji je raspušten obavlja samo tekuće i neodložne poslove, određene zakonom. U slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja, ponovo se uspostavlja njegova puna nadležnost, koja traje do okončanja ratnog, odnosno vanrednog stanja.
Raspuštanjem Skupštine prestaje mandat i vladi.
Prema Zakonu o vladi, vlada kojoj je prestao mandat može da obavlja samo tekuće poslove i ne može predlagati parlamentu zakone i druge opšte akte niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.
Kabinet Aleksandra Vučića izabran je 27. aprila 2014. godine.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|