Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Dodatna pomoć agraru EU, u Srbiji i dalje na snazi zaštita
|
|
|
|
Objavljeno : 14.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U EU će ponovo moći da se uvode privremena ograničenja proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda kako bi se pomoglo tom sektoru u krizi, saopšteno je 14. marta u Briselu tokom sastanka ministara poljoprivrede EU. Ukidanje kvota za proizvodnju mleka, slaba ponuda i zabrana uvoza iz Rusije ugrozili su evropski mlekarski sektor, a o ozbiljnosti problema govori i činjenica da su države članice za ministarski sastanak podnele 100 predloga mera. Kriza se prelila i na Srbiju, koja je zbog mogućeg prekomernog uvoza uvela zaštitne mere u sektoru mleka. Mere važe do kraja juna, a u Vladi Srbije agenciji Beta je rečeno da će se tek odlučivati o tome da li će biti produžene.
"Prelevmani su na snazi do kraja juna meseca. Da li će biti ukinuti o tome će se razgovarati", rekao je savetnik premijera Srbije za agrar Dragan Glamočić agenciji Beta.
Dodao je da se Srbija nada da će prestati kriza u odnosima EU i Rusije, koja je uticala i na proizvođače mleka u Srbiji.
"Mi se nadamo da će sukob na toj relaciji prestati, i da neće biti potrebe za prelevmanima ili za povlačenjem nekih drugih mera", kazao je on.
Srbija je u 2015. uvela zaštitne mere za uvoz mleka, sira, putera i svinjetine, a jedna od njih su i prelevmani za mleko. Evropska komisija je u Izveštaju o napretku Srbije za tu godinu ocenila da obrazloženje vlasti nije bilo dovoljno utemeljeno, dok su predstavnici Delegacije EU u Srbiji tada rekli da je potrebno da se te mere što pre ukinu
"Naravno da će se Srbija odgovorno ponašati i uskladiti svoje mere sa politikom EU", kazao je savetnik premijera za agrar.
Trajanje prelevmana krajem decembra je produženo za šest meseci, do kraja juna, a u Ministarstvu poljoprivrede Srbije EurAktivu je rečeno da će javnost biti obaveštena "ukoliko se u međuvremenu bude donosila drugačija odluka".
Kako podsećaju u Ministarstvu, razlozi za uvođenje i produženje zaštitnih mera su poremećaji na domaćem tržištu nastali zbog poremećaja tokova trgovine poljoprivrednim proizvodima usled embarga Rusije na uvoz iz EU i ukidanja kvota za mleko u EU u 2015.
Dodatne mere u EU
Evropska komisija je 14. marta tokom sastanka ministara poljoprivrede zemalja članica najavila da je spremna da odobri privremeno ograničenje proizvodnje mleka i povećanje robnih rezervi mleka u prahu i sira, preneo je AFP.
"Spreman sam da predložim primenu tih propisa" o smanjenju proizvodnje, izjavio je evropski komesar Fil Hogan (Phil). Ovim je otvoren put da se aktivira mera koja omogućava operaterima u sektoru mleka da na dobrovoljnoj bazi postignu dogovor o privremenom ograničenju proizvodnje.
Kao drugu meru za zaštitu poljoprivrednika od smanjenja cena najavio je predlog da se udvostruče robne rezerve mleka u prahu i putera, na 218.000 opdnosno 100.000 tona. Ovim je premašen i predlog Francuske da se maksimalna količina robnih rezervi za mleko u prahu poveća na 160.000 tona sa sadašnjih 109.000.
Kada je reč o krizi u uzgoju svinja, Hogan je predložio da se limit za pomoć ministarstava ne povećava već da ostane na sadašnjhi 15.000, dok su neki učesnici predlagali povećanje na 20.000 do 30.000. Njegov stav je da bi izmena ovog iznosa iziskivala najmanje sedam meseici s obzirom na broj etapa u usvajanju ove mere.
Hogan je rekao i da se spreman da uspostavi centar za nadzor tržišta mesa, koji bi pokrivao proizvode od goverine i svinjetine.
Zemlje članice nisu oklevale sa podnošenjem predloga za poboljšanje stanja u poljoprivredi u Evropi.
"Bilo je 100 predloga novih mera", istakao je 14. marta holandski ministar poljoprivrede Martejn van Dam (Martijn), čija zemlja trenutno predsedava EU.
Dosadašnje mere nedovoljne
Hitan plan podrške poljoprivredi koji je pokrenut pre šest meseci nije dao rezultate, odnosno omogućio normalan rad evropskim poljoprivrednicima koji se suočavaju sa padom cena mleka i svinjetine.
Francuska, najveća poljoprivredna sila u Evropi, aktivno je diskutovala sa drugim vladama i smatra da je većinu njih okupila oko ideje da je potrebno stabilizovati pa smanjiti proizvodnju mleka. Naime, od aprila 2015. godine kada su ukinute kvote za mleko povećana proizvodnja doprinosi padu cena.
"Nadam se da pomaku u smislu da jednostavno konstatujemo da se u mnogim poljoprivrednim sektorima previše proizvodi", rekao je francuski ministar poljoprivrede Stefan Le Fol uoči ministarskog sastanka.
Pored podizanja robnih rezervi, na šta je Brisel spreman, Pariz predlaže i privremeno izuzeće od propisa koje bi zemljama omogućile da ograniče proizvodnju mleka.
U svinjogojstvu Pariz se zalaže za jačanje pomoći za privatno skladištenje i povećanje limita za pomoć ministarstva sa 15.000 na 30.000 na tri godine, što prema informacijama sa sastanka nije naišlo na odobravanje.
Neke zemlje nisu saglasne da su im mere potrebne. Reč je o Irskoj, Švedskoj i Danskoj koje su u velikoj meri povećale prozvodnju mleka, ali i o Velikoj Britaniji.
Brisel: Ne odobravamo nov novac
Španija, sa drug strane, insistira i na donošenju mera u sektoru voća i povrća.
"Tražili smo reviziju cena za povlačenje (robe se tržišta) da bi mehanizam regulacije tržišta u ovom sektoru funkcionisao“, rekla je španska ministarka Izabel Garsija Teherina.
Neke zemlje su zatražile kredit za izvoz, za šta Evropska komisija ne zatvara vrata za tu mogućnost.
Komisija je međutim upozorila da nema nameru da prihvatei nove finansijske izdatke koji bi se pokrivali "svežim novcem" i da nije sklona tome da koristi evropsku "kriznu rezervu" jer je "reč o novcu poljoprivrednika".
Zauzvrat, Komisija želi da se postojeći instrumenti bolje koriste i ističe da zemlje članice nisu koristile sve vidove pomoći odobrene pre šest meseci. Tada je odobreno 500 miliona evra pre svega za direktnu pomoć poljopivrednicima u najpogođenijim sektorima, uz pravo članica da udvostruče taj iznos sredstvima državnog budžeta. Donete su i mere za privatno skladištenje obranog mleka u prahu i sira.
Izvor: AFP, Beta i S.V.
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
