Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bez bolje saradnje s Tribunalom nema bitnijeg napretka ka EU
|
|
|
|
Objavljeno : 24.01.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srpski zvaničnici očekuju da Srbija ove godine dobije status kandidata za članstvo u EU i nadaju se u najboljem slučaju da će ubrzo nakon toga biti određen i datum početak pregovora o članstvu. Postaje, međutim, sve izvesnije da će Srbija morati da ozbiljno unapredi potragu za preostalom dvojicom haških optuženika, Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem, ako želi pozitivan izveštaj o saradnji s Haškim tribunalom, kao i da će za značajniji napredak u integracijama biti potrebno da se oni uhapse.
Proces evropske integracije Srbije prošle godine obeležio je donekle ublažen stav Brisela o saradnji s Haškim tribunalom koji je rezultirao odlukom o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i zahtevom za mišljenjem o spremnosti Srbije da postane kandidat za članstvo. Tome je doprinela, kako se nezvanično tvrdi, spremnost Srbije na saradnju u vezi s Kosovom.
Evropske institucije su oduvek jasno stavljale do znanja da je puna saradnja s Trbinulanom ključan uslov za napredak Srbije u evropskim integracijama, ali su se iz Brisela i članica EU mogli čuti blaži ili oštriji tonovi u pogledu toga šta puna saradnja podrazumeva, odnosno da li je to isključivo hapšenje begunaca ili činjenica da Srbija sve čini da ih pronađe i uhapsi, ali su van njenog domašaja.
Saradnja s Haškim tribunalom našla se kao bitan uslov za nastavak pridruživanja i u zaključcima zasedanja Saveta ministara 25. oktobra 2010, na kojem je odlučeno da se Evropskoj komisiji prosledi kandidatura Srbije za članstvo u EU.
Evropska komisija je u godišnjem izvestaju o napretku Srbije u procesu evropske integracije za 2010. ukazala da vlasti u Beogradu treba da pokažu da čine sve da preostala dvojica optuženih pred Tribunalom u Hagu budu uhapšeni i izručeni tom sudu.
Savet ministara EU je u decembru "pozdravio održavanje saradnje Srbije s Haškim sudom s ciljem da se postignu novi povoljni rezultati", ali je napomenuo da su "dva preostala begunca još uvek van domašaja". Ministri EU su naglasili da će, s tim u vezi, "pomno pratiti" izvestaje glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca (Serge Brammertz).
Evropski parlament je, međutim, izrazio oštriji stav. U rezoluciji o napretku Srbije koju je usvojio 19. januara 2011. godine se navodi da se "samo hapšenje preostala dva optuženika i njihovo isporučivanje Hagu mogu smatrati najuverljivijim dokazom pune saradnje" sa Tribunalom. Rezolucija nije obavezujuća za članice EU, ali predstavlja vrstu političkog pritiska.
Background Izostanak hapšenja preostalih haških optuženika, pre svega Ratka Mladića, glavna je prepreka Srbije na putu ka Evropskoj uniji. Srbija je više puta bila blokirana u procesu evropske integracije jer nije ostvarila punu saradnju sa Hagom, koja osim dostavljanja traženih dokumenata haškom tužilastvu znači i hapšenje i izručenje tribunalu optuženih za ratne zločine pocinjene 1990-tih na prostoru bivše Jugoslavije.
Haški tribunal zahteva izručenje bivšeg ratnog komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića zbog zločina počinjenih u Bosni i Hercegovini tokom rata od 1992. do 1995. godine, uključujući i genocid u Srebrenici. Goran Hadžic, bivši predsednik samoproklamovane Republike Srpske Krajine, optužen je pred Tribunalom za zločine u Hrvatskoj tokom rata od 1991. do 1995. godine.
Bramerc najavio negativan izveštaj
Glavni tužilac Haškog tribunala najavio je u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta da će naredni izveštaj o saradnji Srbije biti negativan ako ona ne bude unapređena, objavio je 22. januara dnevnik Politika pozivajući se na izvore u Briselu. U kancelariji glavnog tužioca Politici je rečeno da je potraga za preostalim optuženicima i dalje problematična i da se od Srbije očekuje da "intenzivira napore u potrazi za optuženima".
List piše da je, prema izvorima u Briselu koji nisu želeli da im budu objavljena imena, prošle nedelje u Evopskom parlamentu Bramerc izneo niz konkretnih primedaba na račun srpskih službi koje tragaju za preostalom dvojicom optuženika, Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem. Izvor iz Brisela je rekao da su među ključnim problemima brzina onih koji tragaju za Mladićem, kao i mali broj ljudi uključenih u potragu, što "onemogućava sveobuhvatnu i istovremenu potragu na više lokacija".
"Prema njegovim rečima, nekada prođe i po dva meseca dok potraga odreaguje na informaciju o mestu na kojem treba tražiti optužene, što ovima daje sasvim dovoljno vremena da promene lokaciju na kojoj se skrivaju", rekao je izvor iz Brisela.
Bramerc je u poslednjem izvestaju Savetu bezbednosti UN koji je predstavio 6. decembra preporučio da Srbija preispita strategiju za hapšenje Mladića i Hadžića.
Na sastanku šefova diplomatija EU u decembru Bramerc je rekao da vlasti u Beogradu ne sprovode dovoljno preporuke Haškog suda o pospešenju operativnih postupaka u istragama. On je rekao da istrage dugo traju, iako su operativne službe oko toga jako angažovane, kao i da se sporo dolazi do novih informacija i odugovlači u prikupljanju podataka o mreži pomagača dvojici haških optuženika.
Delovanje srpskih vlasti je jos uvek "nedovoljno ubedljivo", rekao je haški tužilac, preneli su izvori zasedanja sefova diplomatija EU. On je ponovio da u traganju za odbeglim optuženicima ima problema i da želi da se više učini.
Bramerc je tada najavio da će tužilastvo u narednim nedeljama i mesecima "veoma pomno pratiti šta se događa ili ne događa kod srpske strane" i dodao da tužilaštvo podvlači da "postoji jaz između onoga što se iskazuje kao politička volja, namere i onog što se zbiva na terenu". "Ne kažem da ljudi ne rade, da niko ne radi svom snagom, ali smatram da ima prostora za poboljšanje", dodao je glavni haški tužilac.
Srbija će ozbiljno raditi na primedbama Bramerca
Šef Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović izjavio je u ponedeljak (24. januara) da će se uvažiti i ozbiljno raditi na svim eventualnim Bramercovim primedbama o saradnji Srbije sa tim sudom.
"Za sada nismo dobili nikakve primedbe i o tome čujemo samo iz medija. Očekujemo posetu Bramerca u februaru i naša služba će ozbiljno raditi i uvažiti sve njegove primedbe", rekao je Ignjatović gostujući na Radioteleviziji Srbije (RTS).
On je ocenio da taj izveštaj ne može biti "totalno negativan", jer se saradnja sa Hagom u najvećem delu odvija nesmetano. Ignjatović je podsetio da je Srbija već izručila 64 osobe tom sudu i da se procesuiraju ratni zločini, kao i da se sa sudom u Hagu sarađuje u kontinuitetu, nevezano za izveštaje Serža Bramerca.
Naveo je da je za Srbiju važno da insistira na tome šta je do sada urađeno u saradnji sa Hagom i izrazio uverenje da će biti urađeno sve da se to pitanje okonča.
Vlada Srbije je krajem decembra usvojila Akcioni plan za brže sticanje statusa kandidata, koji predviđa da se unapredi potraga za haškim beguncima u 2011. U cilju ispunjavanja Bramercovih preporuka za preispitivanje strategije za hapšenje haških begunaca, planirane su aktivnosti za povećanje operativnih kapaciteta i uvođenje multidisciplinarnog pristupa u potrazi i hapšenju begunaca.
Početkom novembra pripadnici Žandarmerije pretražili su nekoliko lokacija u potrazi za informacijama koje bi vodile Ratku Mladiću. Kako je tada rekao portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić, akcija je bila fokusirana na potragu za materijalnim dokazima, stvarima koje bi mogle dovesti do lociranja i hapšenja Mladića.
Vlada Srbije je na sednici 28. oktobra povećala nagradu za informaciju koja bi vodila lociranju i hapšenju Mladića sa million na deset miliona evra. Za podatke o Hadžiću nagrada je povećana sa 250.000 na milion evra.
Izvor: EurActiv i Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
