Na izborima 24. aprila Srpska napredna stranka (SNS) je još jednom odnela ubedljivu pobedu koju je tražila za, kako je pre izbora najavljeno, reforme potrebne za uređivanje društva i put ka EU, mada uz manju podršku i broj poslanika nego na prethodnim izborima pre dve godine. Na dobitku su stranke ekstremne desnice koje ne samo da su ušle u skupštinu, gde ih u prethodnom sazivu nije bilo, već su ukupno dobile 13% glasova i mogu da otežavaju donošenje odluka iako nemaju mogućnost da spreče njihovo usvajanje. Sam izborni proces obeležile su žalbe opozicije na neregularnosti, kasno objavljivanje podataka Republičke izborne komisije (RIK), kao i loše procene Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) koji je za deo stranaka pogrešno procenio da nisu ušle u parlament. Grupa opozicionih stranaka 25. aprila je postigla i dogovor o zajedničkom timu koji će analizirati izborne materijale kako bi ukazao na neregularnosti. Vučiću su iz Brisela stigle čestitke na izbornoj pobedi, dok deo analitičara ocenjuje da je uspeh SNS-a u približavanju EU jedan od pokazatelja da ni u EU demokratski principi nemaju odlučujući značaj.
Opozicione stranke demokratskog usmerenja i deo desnice ukazali su na nepravilnosti i formirale zajednički tim koji će raditi detaljnu analizu izbornog materijala. Ovo je saopštila predsednica desničarske DSS Sanda Rašković Ivić nakon sastanka u prostorijama Demokratske stranke na kojem su učestvovali i predsednik DS Bojan Pajtić, predsednik SDS Boris Tadić, predsednik LDP Čedomir Jovanović i lider "Pokreta Dosta je bilo" Saša Radulović, kao i pokreta Dveri Boško Obradović.
Rašković Ivić je kazala da su izborni proces obeležile brojne neregularnosti koje su uticale na slobodno opredeljivanje građana i navela da su pozivani fantomski birači, kao i umrli birači. Ona je rekla da će osnovu analiza pravnog tim ove stranke saradjivati na izmeni izbornog zakona.
Lideri opozicije okupili su se prethodno tokom izborne noći na sastanku u Demokratskoj stranci, i nakon toga u Republičkoj izbornoj komisiji postavili niz pitanja o nepravilnostima za koje tvrde da su zabeležene tokom izbora. U inicijativi učestvujui predsednik DS Bojan Pajtić, Socijaldemokratske stranke Boris Tadić, LDP-a Čedomir Jovanović, Dosta je Bilo Saša Radulović, Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić i Dveri Boško Obradović.
Oni su saopštili i da će im uvid u izborne materijale biti omogućen.
"Mi stranke imamo saglasnost oko izbornih rezultata i svi ćemo zajedno izvršiti uvid u zapisnik i glasačke listiće koji pristignu u RIK", rekao je lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić novinarima.
Lider Dosta je bilo Saša Radulović je rekao da su okupljene opozicione stranke međusobno uporedile izborne rezultate i da su oni vrlo slični i ukazuju da "sve liste prelaze cenzus i tu nema nikakvih neslaganja"
"Jedino neslaganje je s Aleksandrom Vučićem", rekao je Radulović, i napomenuo da je prema podacima opozicije Vučićev SNS bliže 40 nego 49%. .
Stranke takozvanog demokratskog bloka, koje ne pripadaju ni Vučićevim koalicionim partnerima ni ekstremnoj desnici, uglavnom se vrte oko cenzusa. Prema rezultatima na osnovu 97,46% prebrojanih glasova Demokratska stranka je najbolje prošla sa 6,05% glasova, veliki proboj je ostvario Pokret dosta je bilo DJB koji će ući u Parlament sa 5,99% glasova, dok su se SDS-LDP-LSV "provukli za dlaku" sa 5,03.
Tokom izborne noći veliki gnev izazvao je Cesid iznoseći podatke koji su u velikoj meri odudarali od konačnih, pa je koaliciju SDS-LDP-LSV, kao i pokret Dosta je bilo, proglasio da ne ulaze u skupštinu.
Vučić i EU – gde je tu demokratija
Na izborima je Srpska napredna stranka zabeležila jasnu pobedu od blizu 48.25%, pokazuju rezultati objavljeni na osnovu 97.46% materijala. Zajedno sa sadašnjim koalicionim partnerom, koalicijom Socijalistička partija Srbije – Jedinstvena Srbije, koja je dobila 11,01%, imaju podršku iznad 59%.
Prema podacima RIK, SNS će u Parlamentu imati 130 poslanika, što predstavlja smanjenje od pet poslanika u odnosu na dosadašnji sastav, pri čemu je ovog puta na listi SNS-a bila i Partija ujedinjenih penzionera Srbije PUPS. Ovakav rezultat praktično znači da SNS-u koalicioni partner u tehničkom smislu ni ovog puta nije potreban, mada se očekuje da će biti koalicije radi ostvarivanja stabilne većine
Čestitke Vučiću su bez odlaganja stigle iz Brisela, od evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana i izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvida Mekalistera. Han je rekao da se raduje saradnji sa vladom pod Vučićevim vođstvom i da se nada da će snažnu podršku grašana iskoristiti na odgovoran način, dok je Mekalister u saopštenju ukazao na "konstruktivan pristup premijera Vučića odnosima sa susednim zemljama" što je omogućilo "značajan napredak kako u regionalnoj saradnji, tako i u bliskijim odnosima sa Evropskom unijom". Prema pisanju Blica, Mekalister, koji je saradnik nemačke kancelarke Angele Merkel, posetio je i izborni štab SNS-a.
Kolulmnista Vremena i Radija slobodne Evrope (RSE) napisao je za RSE da očekivani napredak ka EU koji će ostvariti Vučić ukazuje i na pad značaja demokratskih standarda u samoj EU. Prema njegovoj oceni, u narednim godinama se očekuje nastavak evropskih integracija uz pogoršanje demokratskih i drugih standarda što po njegovoj oceni ne bi bilo moguće pre pet godina.
"Tad to ne bi bilo moguće. Ali, u današnjoj EU u kojoj je ugledna članica jedna Orbanova Mađarska, u kojoj imamo Poljsku ovakvu kakva jeste i tako dalje, moguće je imati vlast koja krši bitne demokratske principe, a da ona, istovremeno, ispunjava i te neke evrointegracijske uslove. Dakle, više nije Evropa jednako demokratija. To je danas malo složeniji proces", naveo je Pančić.
Zapadni mediji se povodom izbora ne bave stanjem demokratije u Srbiji, ali podsećaju na Vučićevu političku prošlost, pa EU Obzerver navodi da je on bio "Šešeljeva desna ruka" i da se preobratio u vatrenog pobornika EU, a Njujork tajms prenosi i tvrdnje opozicije da Vučić vraća Srbiju u doba 90-ih centralizovanjem vlasti i obogaćivanjm svog užeg kruga.
U tekstu za Radio slobodnu Evropu stručnjak za Balkan Univerzitetskog koledža u Londonu Erik Gordi donosi mnogo oštriju ocenu stava EU, rekavši da misli da će Brisel biti zadovoljan izbornim rezultatima "zato što su ljudi bez kredibiliteta laki za ucenjivanje". Prema njegovoj oceni, cilj izbora je bio da "se ništa ne promeni", a kao rezultat će "Vučić imati slobodno polje da, sa jedne strane, prati program zbog koga ga podržavaju Evropska unija i Amerika, a sa druge, da uspostavi jednostranačku vlast svuda po Srbiji, što je, uostalom, i bio cilj svake vlade posle 2000. godine".
Veliki pobednik – ekstremna desnica
Ekstremna desnica ovog puta je ušla u parlament sa 13% podrške, pri čemu bi SRS dobio 21 poslanika a Dveri-DSS 13. Ovo je velika promena budući da u dosadašnjem sazivu ove stranke nisu bile zastupljene.
Iako na prvi pogled ovo može ići u korist Vučiću, koji bi se mogao predstavljati kao brana protiv narastajuće desnice, relativno jaka desnica u skupštini može otežati donošenje važnih odluka. Na ovo uakzuje stručnjak Londonske škole ekonomije Džejms Ker-Lindzi, koji je za RSE rekao da to može biti mač sa dve oštrice budući da u pregovorima sa EU reforme moraju sprovoditi, i da tu nema mnogo pregovora.
Fajnenšel tajms (FT) navodi da je potrebno uspostaviti ravnotežu između očekivanja javnog mnjenja, zahteva MMF-a za privatizaciju državnih preduzeća, smanjenje deficita i normalizovanje odnosa sa Kosovom.
Italijanska La Republika ukazuje da je desnica sada druga snaga u parlamentu i kao takva predstavlja opterećenje za donošenje politika. U ovom kontekstu kao "Ahilovu petu popularnog Vučića" označava brižljiviju socijalnu politiku kakvu obećava desnica.
„Sa nezaposlenošću od blizu 20%, koja je mnogo veća među mladima, kresanjem trpškva, teškim privaizacijama i reformama koje su nametnute nepopularnim zahtevima MMF-a i EU u zamenu za duge pregovore o pristupanju, nezadovoljstvo je garantovano", navodi se u tekstu.
EurActiv Srbija
Izbori 2016: Proboj desnice i primedbe opozicije 
