 Građani Nemačke potrošiće u novogodišnjoj noći 113 miliona evra za male ulične vatromete, saopštilo je Nemačko udruženje pirotehničke industrije. Promet će tako biti kao i onaj iz rekordne 2009. kada su Nemci takođe potrošili 113 miliona evra za vatromete i time dali značajan doprinos očuvanju preko 3.000 radnih mesta u ovoj branši.
Uprkos povećanoj spremnost građana da smenu stare i nove godine obeleže i "privatnim" vatrometom, cene raketa ostale su, kako je saopštilo udruženje, stabilne u odnosu na 2010.
U Nemačkoj je prodaja raketa za male ulične vatromete dopuštena samo tri dana godišnje, između 29. i 31. decembra, a kupci moraju da budu stariji od 18 godina. Svaka raketa za vatromet koja se prodaje u Nemačkoj mora da ima dve oznake koje potvrđuju dozvolu Saveznog ureda za istraživanje i kontrolu materijala, kao i odgovarajuću evropsku CE-oznaku koja označava da je roba prošla bezbednosnu kontrolu.
Rakete smeju da se ispaljuju samo 31. decembra i 1. januara, a opštine su ovlašćene da precizno odrede vremenski interval u kojem mogu da se priređuju ulični vatrometi. To je najčešće samo između 18.00 sati poslednjeg dana stare i 1.00 ili 2.00 sati prvog dana nove godine.
Kazne za nepoštovanje ovih propisa iznose u pojedinim gradovima i do 50.000 evra, a mali vatrometi su najstrožije zabranjeni u blizini bolnica i staračkih domova, crkava i istorijskih zgrada, kao i privatnih kuća drvene konstrukcije.
Svake godine vlasti upozoravaju građane da ne kupuju ilegalno proizvedene rakete iz Kine, ali i iz Poljske, Češke i drugih istočnoevropskih zemalja.
Takođe se preporučuje da se u neposrednoj blizini ispaljivanja raketa za vatromet koristi zaštita za uši. Navodi se da je tokom prošlog novogodišnjeg vatrometa oko 30.000 građana širom Nemačke dobilo akustičnu traumu ili trajni tinitus. Deo raketa za vatromet proizvodi zvuk jačine do 175 decibela, a već 150 decibela može da izazove akustičnu traumu.
Udruženje pirotehničke industrije je uoči praznika podsetilo i da je vatromet "kulturno dobro" staro preko 1.000 godina i da potiče iz Kine. U 14. veku su italijanski majstori razvili sopstvenu umetnost vatrometa koja se raširila po Evropi.
Muzika za kraljevski vatromet Georga Fridriha Hendla premijerno je izvedena 1749. godine - naravno uz vatromet.
Vatromet i pravljenje buke u novogodišnjoj noći u Nemačkoj i drugim delovima zapadne Evrope je deo vekovne tradicije. Stari je narodni običaj da se na prelasku iz godine u godinu bukom i paljenjem vatre rasteruju zli duhovi. Od 354. godine to se radi upravo 31. decembra, na dan koji se u Nemačkoj zove "Silvester", po Silvesteru Prvom koji je bio papa od 314. do 335. godine i koji je prema predanju krstio cara Konstantina Velikog.
Izvor: Beta
Foto: www.sxc.hu
 Povezani sadržaj
|
