 Pre tačno 100 godina Austrougarska je objavila rat Srbiji. Iz ugla današnjih generacija, odluka da se krene u taj rat nije razumljiva, ukazuje direktor vojnog muzeja u Beču Kristijan Ortner. Objava rata tada je naišla na oduševljenje u višim društvenim slojevima u Beču, o čemu svedoče fotografije iz tog vremena. Sa druge strane, nad seoske sredine se nadvio oblak brige zbog muškaraca koji odlaze u rat i sudbine imanja. Ovaj rat se smatra izvornim sukobom 20. veka, koji je svet uveo i u drugo veliko stradanje i narastanje fašizma.
Nakon objave rata u Beču, glavnom gradu carstva i jednom od kuluturnih centara tadašnje Evrope, zavladala je slavljenička atmosfera.
Objavu je potpisao car Franc Jozef. Napisana je na nemačkom i prevedena na mađarski i češki da bi se proširila po celoj ogromnoj teritoriji ujedinjenoj od 1867. godine.
Vest je u Beču odjeknula u 19 časova. Ispred redakcija listova nastala je gužva. Ljudi se otimaju za specijalna izdanja novina, a onda se slavlje širi gradom, koji je sa dva miliona stanovnika tada bio među najvećima u svetu.
Čuju se uzvici radosti, peva se himna u čast monarhije, šeširi se bacaju u vis. Na prozorima se vijore zastave. Smena straže ispred carske rezidencije Hofburg pretvara se u pravo narodno slavlje.
Patriotski skupovi, koje je propaganda zdušno podržavala, organizovani su od 23. jula kada je Austrougarska Srbiji uputila ultimatum.
Oduševljenje ne vlada na selu
U predgrađima i na selima atmosfera je bila znatno "manje euforična", ispričao je za AFP direktor bečkog vojnog muzeja Kristijan Ortner.
"Srednje klase i buržoazija su bili velike patriote i podržavali su rat, ali euforije je u seoskim sredinama malo bilo", rekao je on.
Kako je objasnio na selu se razmišljalo o konjma, o sinovima koji će otići u rat, o katastrofi koja se nadvila nad poljoprivredu.
Svega toga nema na fotografijama iz novina, na kojima sve vrvi od nasmejanih vojnika, žena koje im se dive i cveća na puškama.
Kada je reč o starom imperatoru, on se drži po strani u svojoj rezidenciji u prirodi u Bad Išlu. Car Franc Jozef u tom trenutku ima 84 godine i umoran je. U objavi rata 28. jula prvo je naglasio da bi želeo da narod poštedi "teških žrtava rata".
Istoričari smatraju da su ga savetnici ubedili da se upusti u rizik koji donosi rat.
Ponižavajući ultimatum
O ratu je odlučeno pre ultimatuma kojim se od Beograda tražilo da austrijskim vlastima omoguće da istražuju u Srbiji o atentatu na prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu.
Taj atentat je učvrstio uverenje u Austrougarskoj da treba stati na put nezavisnoj Srbiji, za koju se smatra da pothranjuje nacionalističke tendencije Slovena u carstvu, pre svega u Bosni koju je Austrija anektirala 1908. godine.
Početkom jula 1914. godine austrijska vlast je ispitala raspoloženje u Berlinu. Nemačka vlada je pristala na novi rat koji će, kako se mislilio, ostati ograničen na teritoriju Balkana. U Austrougarskoj je postojala izvesna zabrinutost zbog mogućeg saveza Srbije i Rusije, ali su računali da će nemački car znati da umiri svog ruskog kolegu.
Ultimatum koji je Srbiji upućen 23. jula napisan je u ponižavajućem stilu, kako bi se osiguralo da će odgovor biti negativan. Srbija je prihvatila praktično sve uslove, tražeći međunarodni arbitražu za da odluči o prisustvu austrijskih istražitelja na njenom tlu.
U Beču ovo ionako nikoga ne zanima. U toku je mobilizacija i 28. jula se proglašava rat.
Sedam dana nakon toga, sve evropske velike sile su u ratu.
Poraženi i poniženi
Za austrijsko cenralno-evropsko cartstvo stvari su brzo krenule po zlu. Od 2,4 miliona vojnika koji su mobilizovani u leto 2014. godine, do decembra je 1,1 milion ubijen, zarobljen ili se vodi kao nestao.
Nemačka će doneti pomoć na nekoliko meseci, dok Italija nije otvorila novi front u maju 1915. godine.
Među razlozima za rat bilo je i pitanje nacionalnosti u austrougarskoj velikoj slagalici. Nakon četiri godine borbi i patnji ta celina će biti narušena, jer je zemlja sporazumima podeljena na više zemalja.
Vojnici i oficiri koji se između 1918. i 1920. vraćaju u Beč su posebno ogorčeni.
"Niko im se nije zahvaljivao, više nije bilo cara, a a nova Austrija nije želela da ima veze sa njima", objasnio je Ortner.
"Nekima su odlikovanja otimana na stanicama, a oficirima su oduzimani mačevi, što je sinonim za obeščašćivanje. Nisu bili smatrani herojima već ostacima starog sistema, nepoželjnim osobama", dodao je on.
Za deo oficira aristrokratskog porekla to je značilo i finansijsku propast, jer su im poljoprivredan imanja sada bila u stranoj zemlji. Svi ti otpadnici su, pogotovo u katastrofalnoj ekonomskoj situaciji, postali lak plen za radikalizacij.
"Zemlja je pocepana i nikako da pronađe mir", rekao je Ortner.
On je istakao da će takva situacija dovesti do građanskog rata 1934. godine i do aneksije od strane nacističke Nemačke 1938. godine, što će Austriju povesti u još jedan katastrofalni neuspeh.
Romantična privlačnost carstva
Kao i u Nemačkoj ti dramatični događaji će dovesti do toga da stanovništvo gotovo da zaboravi na Prvi svetski rat, tako da se godišnjice te "izvorne katastrofe 20. veka" gotovo nisu ni obeležavale.
Ortner ukazuje da je slom Austrougarskog carstva imao i pozitivne efekte.
Uvedeno je pravo glasanja za sve, žene su dobile pravo glasanja, uspostavljen je demokratski sistem u kojmem su svi slobodni i jednaki.
Ovog 28. juna stotinak naslednika habzburške dinastije je obeležilo napad u Sarajevu u dvorcu u kojem su sahranjeni Franc Ferdinand i njegova supruga.
"Carstvo danas ima neku vrstu romantične privlačnosti", ukazao je Ortner.
"Međutim, iz perspektive 2014. godine, put ka ratu u julu 1914. godine je nerazumljiv" za nove generacije, dodao je on.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
 Povezani sadržaj
|
