Izvršni direktor za poslove trgovine električnom energijom u Elektroprivredi Srbije (EPS) Dragan Vlaisavljević upozorio je 1. decembra da proizvodnja struje iz obnovljvih izvora, zbog državnih podsticaja, ugrožava termoelektrane i da će preživeti samo nejefikasnije.
On je istakao da liberalizacija trgovanja električnom energijom i proizvodnja struje iz obnovljivih izvora "dramatično obara cenu struje" pa je ugrožen opstanak termoelektrana, a bez njih elektroenergtski sistem je teško održiv.
"Zagovaranje proizvodnje struje iz obnovljivih izvora, što se u Nemačkoj stimuliše godišnje sa 24 milijarde evra, je 'igranka' koju su smislili bankari da kratkoročnim kreditima zarade dosta novca. Detaljne analize gradnje reverzibilne hidroelektrane, kako bi se proširili kapaciteti EPS-a, pokazuje da, po sadašnjoj ceni struje, ta investicija nije isplativa", rekao je Vlaisavljević na međunarodnoj konferenciji "Regionalno tržište električne energije" u Beogradu.
On je istakao da obnovljivi izvori energije "generišu takse koje dižu cene potrošačima, a to će se uskoro dogoditi i u Srbiji".
Vlaisavljević je podsetio da je u Srbiji slobodno tržište električnom energijom uvedeno 1. januara 2013. godine a da je ovih dana stiglo pismo iz Brisela sa novim poslovnim smernicama.
"Težište će se staviti na obnovljive izvore enrgije, potrebno je podići sigurnost mreže, regionalno se povezivati, a cilj je da se napravi jedinstveno evropsko tržište struje. Uputstva se odnose i na otklanjanje uskih grla u prenosu energije i povećavanju balansnog tržišta", rekao je Vlaisavljević i dodao da se mora podizati i efikasnost.
Evropske smernice, prema njegovim rečima podrazumevaju i da se prati potrošnja domaćinstava kako bi mogla da se prilagodi dinamika potrošnje u zavisnosti od opterećenja mreže u pojedinim vremenskim intervalima.
Hadžibabić: Niža cena struje opravdana samo za siromašne
Član Saveta Agencije za energetiku Srbije Ljiljana Hadžibabić rekla je da je do sada izdato 59 licenci za rad u oblasti snabdevanja strujom i 37 za snabdevanje na veliko.
"Od 96 ukupno izdatih licenci 45 njihovih vlasnika je započelo posao oko trgovine strujom, a 15 se bavi snabdevanjem krajnih kupaca. Najdominantniji snabdevač je EPS, ali ima i drugih koji ispituju procedure i osluškuju tržište", rekla je Hadžibabić.
Ona je istakla da je padom industrijske proizvodnje smanjena i potrošnja struje u tom sektoru pa je najveći broj malih potrošača i domaćinstva, a samo 37 odsto struje je na slobodnom tržištu.
"Da bi mali potršači i domaćinstva kupovali struju na slobodnom tržištu potrebno je da cene struje na njemu budu niže od regulisanih. Kako država kao vlasnik drži cene struje ispod ekonomskog nivoa sa obrazloženjem da narod ne može da plaća veću cenu, mali potrošači nemaju interesa da struju kupuju na slobodnom tržištu", rekla je Hadžibabić.
Ona je istakla da Agencija za energetiku radi analize o tome šta proizvođač, EPS, može da naplati od kupca i da nije ta koja drži cenu struje pod kontrolom, već je to država kao vlasnik te firme.
"Bilo bi korektno da se siromašnima nadoknadi račun za struju, a da oni koji mogu da plate struju to i plate po realnim cenama", kazala je Hadžibabić.
Tehnički direktor Srpske berze električnom energijom (SEEPEX) Dejan Stojčevski istakao je da likvidnost na tržištu stujom nije na očekivanom nivou i da ne može da bude razvijena ako tržište strujom nije razvijeno.
"Do ovog trenutka imamo 11 članova Berze, a očekujemo još tri. Tendencija je da se tržišta električnom energijom spajaju, već su se ujedinila tržišta severne i zapadne Evrope a cilj je da se dođe do jedinstvene referentne cene svakog sata koja se objavljuje javno", rekao je Strojčevski.
EurActiv Srbija
Vlaisavljević: Obnovljivi izvori otežavaju uslove za TE 
