Direktor sektora za strategiju u Elektroprivredi Srbije (EPS) Aleksandar Jakovljević izjavio je 15. decembra da Srbija nema većih problema u stabilnom snabdevanju potrošača strujom, i da neće imati i narednih godina. On je rekao da planirano povećanje udela obnovljivih izvora u proizvodnji struje donosi izazove: takva struja je skuplja što će se odraziti na račune, ali zbog podsticaja koji se dobijaju u EU ova struja snižava cenu na velikoprodajnom tržištu.
Jakovljević je na konferenciji "Ekonomist - Svet u 2017." rekao da će do 2025. godine u energetiku biti uloženo 4,5 milijardi evra.
On je rekao da EPS leti ima viškove struje koje izvozi, a zimi manjkove kada uvozi, i da je sistem relativno uravnotežen.
"Očekujemo da i narednih godina proizvodnja zadovoljava potrebe, jer ćemo uprkos rastu potrošnje podizati energetsku efikasnost u potrošnji", rekao je Jakovljević.
Dodao je da će glavni oslonac u proizvodnji struje u Srbiji i narednih godina biti ugalj i hidroelektrane.
"Država je napravila strategiju za povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, ali oni ne mogu da budu alternativa termoelektranama i proizvodnji struje iz uglja", rekao je Jakovljević.
Dotacije za obnovljive izvore umanjuju prihode
On je istakao da borba protiv klimatskih promena donosi nove izazove energetskom sektoru i da se i Srbija mora prilagođavati i integrisati u tržišta električne energije kako u regionu, tako i u Evropi.
"Evropska unija je zbog borbe sa klimatskim promenama Trećim energetskim paketom predvidela da se 20% električne energije proizvede iz obnovljivih izvora, ali to donosi nove probleme jer je skupa tako proizvedena struja", rekao je Jakovljević.
Dodao je da će to osetiti i potrošači u Srbiji.
Proizvođači električne energije u Danskoj, prema njegovim rečima, dobijaju nadoknadu koja je po kilovatu veća od cene struje, a u Srbiji je ona 0,093 dinara po kilovatu.
" 'Eksplozija' broja elektrana na obnovljive izvore utiče na pad veleprodajniih cena struje na tržištu zbog čega su smanjeni prihodi čak i velikih energetskih kompanija i otežane investicije u nove kapacitete. Sada su potrebni podsticaji za gradnju svih kapaciteta za proizvodnju struje i EU planira subvencije kako bi obezbedila sigurnost snabdevanja potrošača", rekao je Jakovljević.
Skladišta ključna za snabdevanje gasom, cena nafte nepredvidiva
Savetnik direktora Srbijagasa Dragiša Martinović istakao je da bi Srbija za dve nedelje trebalo da okonča pregovore sa Gaspromom o proširenju skladišta gasa u Banatskom dvoru.
"Da bi obezbedili stabilnost u snabdevanju potrošača gasom moramo širiti skladište jer će se centralna i južna Evropa za dve godine suočiti sa novim problemom, a to je da ističe ugovor Gasproma sa Ukrajinom o transportu gasa preko te zemlje", rekao je Martinović.
"Ukoliko se gas za dve godine ne bude transportovao preko Ukrajine, ni Mađarska neće imati dovoljno gasa za svoje potrebe", rekao je Martinović.
On je dodao da su cene gasa u Srbiji niže od prosečnih na evropskim tržištima i da se u januaru naredne godine očekuje da bude 158 dolara za 1.000 kubnih metara, dok su prosečne na evropskim tržištima oko 180 dolara.
"To je razlog zašto se u Srbiji ne pojavljuju nove kompanije koje bi ponudile jeftiniji gas nego što je sada", rekao je Martinović.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku niko ne može da predvidi cenu nafte za četiri-pet godina.
"Pre tri-četiri godine barel je koštao od 120 do 150 dolara, a u narednih nekoliko godina može se očekivati blagi rast do 80 dolara po barelu", rekao je Martinović.
On je dodao da zbog niskih cena tog energenta padaju prihodi i svetskih kompanija, a time i investicije u taj sektor, a to znači da će se smanjivati i proizvodnja.
EurActiv Srbija
Energetski izazovi: ekologija i snabdevanje gasom 
