 Mišljenje Evropske komisije o Srbiji je pohvala za napore koji su uloženi u prethodnih godinu dana i postignute rezultate, ali i podstrek za dalje angažovanje budući da je pred Srbijom još dosta posla, ocenjeno je na okruglom stolu Delegacije EU posvećenom toj temi. Zaštitnik građana je na skupu ukazao da je potrebno smanjiti uticaj političkih partija u društvu, dok su direktorka Agencije za borbu protiv korupcije i predstavnik Transparentnosti Srbija ukazali na potrebu aktivnijeg pristupa u borbi protiv korupcije. Ukazano je i da bi Srbija zahteve Evropske komisije trebalo da ispuni i bez procesa evropskih integracija, radi rešavanja problema koje ima i poboljšanja situacije u zemlji.
Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert) rekao je da je pozitivna ocena Evropske komisije od 12. oktobra potvrda da su u prethodnom periodu vlasti u Beogradu dosta učinile u sprovođenju reformi, ali da ima još toga da se uradi.
Podsetivši da je uslov za preporuku za otvaranje pregovora o članstvu napredak u odnosima Beograda i Prištine, Dežer je ocenio da je reč o zahtevima koji su ostvarivi. "Sve što je tu rečeno je, po našem mišljenju, potpuno ostvarivo u razumnom vremenskom roku, u zavisnosti od toga koliko dve strane budu angažovane u tom procesu", naveo je Dežer.
"Ne kažemo da sve mora biti rešeno unapred, niti da sve mora biti odloženo do poslednjeg trenutka. Kažemo samo da moramo tom problemu da pritupamo postepeno i zato predlažemo da se ide korak po korak u tom procesu", dodao je on.
Time se ni na koji način ne prejudicira ishod dijaloga, već se samo postavljaju smernice za rešavanje tog pitanja, istakao je Dežer
On je ukazao da će ulazak u EU značiti modernizaciju i restrukturiranje privrede i dodao da na tom planu predstoje brojni izazovi koje će Srbija morati da rešava ali da će to pozitivno uticati na konkurentnost.
Šef Delegacije EU u Srbiji posebno je istakao Hrvatsku kao dobar primer "na koji bi mogle da se ugledaju i ostale države u regionu" i dodao da se raduje sledećem koraku u pravcu EU integracija za sve države na Balkanu.
"Učinjeni su važni pomaci pre svega kada je u pitanju saradnja sa Haškim tribunalom, sprovođenje važnih političkih reformi, promene u izbornom zakonodavstvu, uspostavljanje vladavine prava... što je prepoznato u izveštaju Komisije", rekao je Dežer i dodao da sve to predstavlja dobru osnovu za dalje korake i izazove.
Dežer je naglasio da je Beograd dosta učinio i na učvršćivanju regionalne saradnje, što je stvorilo "dobru klimu za rešavanje praktičnih problema".
Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević navela je da je pozitivan izveštaj važna potvrda dobrog pravca kretanja Srbije ka EU i dodala da je neophodan nastavak reformi.
Delevićeva je kazala da je ocene koje je Komisija iznela u izveštaju nisu iznenadile i dodala da bi Beograd probleme koje ima sa Prištinom morao da rešava i da to nije povezano sa kandidaturom.
Ona je naglasila da je važno to što je u izveštaju prepoznato da se u Srbiji promenio način funkcionisanja zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. "Postoji dobro uspostavljen pravni okvir. Izazova ima, ali važno je da postavljen dobar sistem", ocenila je Delevićeva.
Delevićeva je naglasila da pozitivno mišljenje Komisije ne znači i da je posao završen, jer predstoji nastavak reformi. Ona je dodala da "nema mesta pričati o tome da ovo nije bilo dovoljno uspešno" i da odluku Brisela treba posmatrati kao "jedan od koraka na putu evropskih integracija".
Janković: Srbiji potrebna departizacija vlasti
Background Evropska komisija objavila je 12. oktobra Mišljenje o spremnosti Srbije za status kandidata, u kojem je preporučila zemljama članicama da Srbiji dodele status kandidata, a da se pregovori otvore čim se ostvari vidan napredak u šest tačaka saradnje Beograda i Prištine. Mišljenje je objavljeno u okviru takozvanog Paketa proširenja, koji sadrži izveštaje o napretku zemalja koje teže članstvu u EU, ali i strategiju proširenja u narednom periodu. Prema toj strategiji Komisije, poglavlja 23 - pravosuđe i osnovna prava i 24 - pravda, sloboda i bezbednost posebno su teška za usklađivanje sa standardima EU, pa će dobiti poseban značaj u pregovorima - otvaraće se na početku pregovora, a zatvarati na samom kraju. Budući da pregovori po pravilu traju više od pet godina, to će omogućiti da kandidati za članstvo u što većoj meri primene evropske standarde.
Zaštitnik građana Saša Janković ocenio je da je jasno da je ostvaren napredak u ostvarivanju političkih kriterijuma, ali i u drugim oblastima. Ukazao je, međutim, "da nema mesta samozadovoljstvu" i da treba misliti o onome što još treba da se uradi. Prema njegovom mišljenju, građani nemaju isti stav prema političkim kriterijumima i ostvarivanju standarda EU, ali će se sa napretkom u ispunjavanju standarda menjati i njihovo mišljenje o političkim standardima.
Ostvaren je napredak u radu parlamenta, pa je on efikasnije usvajao zakone, ali su institucije Srbije i dalje daleko od toga da koriste sve kapacitete društva u pripremi i usvajanju zakona, dodao je on.
Janković je ukazao da je izvršna vlast i dalje podeljena po partijskoj liniji na šta, kako je naveo, ukazuju i mnogi postupci kontrole koje kojima se njegova kancelarija bavi. Zbog toga je, kako je ocenio, potrebna "departizacija" vlasti.
"Naša izvršna vlast je i dalje jako podeljena po partijskim linijama. Naši ministri i rukovodioci organa uprave i dalje za svog šef prvenstveno smatraju šefa njihove partije i to se vidi u nizu postupaka kontrole koje ja svakodnevno vodim: kada zahtevam određenu proveru onaj na koga se obično upućujem da konačno kaže 'da ili ne' po pravilu nije predsednik vlade, nije ministar ako je u pitanju neki organ uprave u sastavu ministarstva, već se taj autoritet i dalje nalazi u partiji", rekao je on.
"Mislim da je ta departizacija sektora izvršne vlasti nešto što bi nam politički gledano zaista bilo neophodno", dodao je zaštitnik građana.
On je ukazao da je učinjen napredak u uspostavljanju i radu regulatornih i nezavisnih tela i da ona više ne predstavljaju "ukras". Te pojačane kapacitete vlada sada treba da iskoristi, ocenio je Janković. "Stav, mišljenje, odluka regulatornih organa i tela u Srbiji menja stvarnost, nažalost ne u tolikoj meri o obimu koliko bi to moglo, ali zaista mislim da nisu ukrasi na stolu naše demokratije", istakao je on.
U kontroli bezbednosnog sektora ostvaren je napredak, ali tek treba promeniti gledanje na bezbednosno obaveštajni sektor, ocenio je Janković.
Nedovoljna inicijativa u borbi protiv korupcije
Direktorka agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković ocenila je da izveštaj Evropske komisije predstavlja veliki podstrek za institucije u Srbiji koje se bave borbom protiv korupcije. Marković je pozdravila to što je u izveštaju Komisija prepoznala preventivni rad Agencije s obzirom da se ona ne bavi direktnim istragama o korupciji već preventivnim radom na jačanju integriteta institucija i funkcionera.
Ona je navela i da prepoznata i nadležnost Agencije u kontroli finansiranja političkih stranaka i dodala da se evaluacija u toj oblasti Saveta Evrope, odnosno Grupe zemalja za borbu protiv korucpije (GRECO), očekuje u aprilu 2012. godine. Marković je podsetila da su predstanvci GRECO posetili ove godine Srbiju i dali 10 preporuka koje treba da ispuni i izrazila je očekivanje da će kroz zakon koji je usvojen velika većina biti prihvaćena.
"Zakonski okvir je početak našeg rada i priče u kojoj treba da popravimo i stanje u finansiranju političkih stranka i samu percepciju javnosti da to nije bauk, da nije strašno i sramota baviti se političkom aktivnosti onda kada se znaju jasna pravila i kada se poštuje zakon", istakla je ona i dodala da je krajnji cilj da se u zemlji ostvari poštivanje zakona kao osnovnog političkog načela.
Ona je navela da je u toku rad na novoj strategiji za borbu protiv korupcije i reviziji dosadašnje strategije i Akcionog plana i da se do kraja godine očekuje predstavljanje predloga u Skupštini Srbije.
Marković je navela da će se za razliku od stare strategije iz 2005. godine koja je pokrivala sedam oblasti u borbi protiv korupcije, ali ne i obrazovanje i zdravstvo, nova strategija primenjivati na sve oblasti za koje je nadležna izvršna vlast. Akcionim planom će biti detaljnije obrazložene aktivnosti po oblastima.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ukazao je da je u izveštaju konstatovan napredak u borbi protiv korupcije, u smislu unapređenja zakonodavstva, ali da je važna opaska Komisije da je primena zakona nedovoljna.
Prema njegovim rečima primećen je rast prijavljenih slučajeva korupcije, ali institucijama u Srbiji nedostaje inicijativa u borbi protiv korupcije. Kako je objasnio, prijavljeni slučajevi se ne koriste kao polazna osnova za pronalaženje loše prakse i sistemskih problema koji omogućavaju zloupotrebe.
Evropska komisija ukazala je i na nedovoljan broj presuda za slučajeve korupcije rekao je on i dodao da Srbija još nema dovoljan broj presuda posebno za koprupciju na visokom nivou. On je izrazio očekivanje da će i procesuiranje slučajeva korupcije na visokom nivou biti posebno cenjeno u EU.
Nenadić je izrazio zabrinutost zbog najavljenih izmena Zakona o javnim nabavkama. On je dodao da su, neposredno pre donošenja Mišljenja Evropske komisije, krajem septembra najavljene izmene tog zakona sa nekim "prilično zabirnjavajućim tendencija gde se umesto jačanja konkrentih mehanizama predviđa ukidanje nekih poput Uprave za javne nabavke u korist institucija druge vrste".
Prema njegovim rečima, opšti zakonski okvir u oblsti borbe protiv korupcije je zadovoljavajući, ali nedostaju neki zakoni, poput zakona o lobiranju i transparentnosti medijskog vlasništva.
Izveštaj pozitivan, dalji izazovi već poznati
Direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić ocenio je da je izveštaj Evropske komisije pozitivniji u odnosu na prošlogodišnji, pošto se odnosi i na širi period, ali i zbog konsenzusa oko integracija, povoljnije klime i efikansijeg rada parlamenta.
Problem, prema njegovoj oceni, predstavlja pad podrške građana evropskim integracijama. "Mislim da moramo da pomenemo da imamo jedan veliki problem u raspoloženju građana prema evropskim integracijama, da smo u periodu od druge polovine ove godine do danas imali neuobičajeni pad u kraktom vremenu od oko 10 procenata", rekao je Todorić i dodao da se to može objasniti poosledicama ekonomske krize i rušenja iluzije o EU kao o ekonomskom raju.
"Ali mislim da su uzdrmani sami temelji društvenog konsenzusa za ulazak u EU. Siguran sam da postoje i dobri argumenti iza teze da nema ničeg novog u uslovima koji se tiču dijaloga Beograda sa Prištinom. Naravno, kada imate uslov regionalne saradnje uvek ga možete tumačiti konkretnije", rekao je on.
Todorić je dodao da se proteklih godina govorilo da su integracija EU i Kosovo odvojeni procesi a da je poruka o značaju dijaloga i Prištine "stigla malo kasnije". Ocenio je da poruka o dijalogu nije nova, ali da nije mogla "da se probije do građana" sve do posete nemačke kancelarke Angele Merkel 23. avgusta ove godine.
On je istakao da je činjenica da Srbija mora dalje i da ne postoji način da "ostane zakopana" u sadašnjoj poziciji. "Građanima treba reći istinu i mislim da je ona sada sasvim jasna da se mora naći jedno rešenje, u principu do 9. decembra konkrento za carinske prelaze, a potpom će verovatno stvari krenuti nekim svojim tokom koji možda bude lakši nego što je bio do sad", naveo je Todorić.
Todorić je ocenio da Priština nije dobila nikakvu "ponudu" od Evropske komisije prilikom ovogodišnje procene napretka i da zato postoji mogućnost uticaja i na Prištinu, dok je ranije poluga pritiska postojala samo za Beograd.
Osvrnuvši se na temu pada podrške građana, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić rekla je da je to tačno, ali da je i do sada ona bila "više široka, a manje duboka". "Postoji značajan pad podrške pristupanju Srbije EU, bilo je dosta poruka sa visokog političkog nivoa koje su bile jako negativne prema EU i procesu pristupanja i to je izazvalo reakciju građana. Inače to nije mnogo promenilo naš rad, jer ta poruka je bila široka ali nije bila duboka", rekla je ona.
Prema njenom mišljenju, ocena Komisije je izuzetno pozitivna i odražava napredak iz prethodnih godinu dana.
Podsetila je da su u strategiji proširenja utvrđuju izazovi za sve zemlje koje se pridružuju EU, od uspostavljanja vladavine prava i ekonomskih reformi, do socijalne inkluzije, ali i praćenja sprovođenja strategije Evropa 2020. Ocenila je i da će biti posebno važna primena usvojenih zakona.
"Mislim da će u narednom periodu sve to biti važno... i da će veliki izazovi za administraciju ali i za civilno društvo koje treba da prati taj proces, biti sprovođenje svega onoga što je urađeno zakonima", dodala je ona.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
