Francuska je prošle godine imala korist od više stotina miliona evra zahvaljujući odluci Nemačke da zaustavi osam nuklearnih reaktora. Kako je pokazala studija konsultantske firme SIA, objavljena 28. februara, dodatna dobit od izvoza struje Nemačkoj iznosila je 360 miliona evra. Francuska nije rešila da preispita svoju opredeljenost za nuklearnu energiju nakon Fukušime, mada je u javnosti ta tema dobila veliki značaj. U Francuskoj se 75% struje proizvodi iz nuklearnih elektrana. Nedavni izveštaj revizorske institucije pokazao je da je u nuklearne elektrane između 1945. i 2010. uloženo 188 milijardi evra.

Nakon nuklearne katastrofe u japanskoj nuklarki Fukušima, vlanda Angele Merkel stavila je moratorijum na tu vrstu energije, što je dovelo do zatvaranja osam reaktora u Nemačkoj, od kojih je jedan već bio zaustavljen. Nemačka je morala to, kratkoročno gledano, da nadomesti povećanjem proizvodnje u termoelektranama, smanjenjem izvoza, ali i uvozom.

Francuska je odgovorila na zahtev Nemačke i od uvoznika privremeno postala izvoznik. To je uspela zahvaljujući tome što je stavila na raspolaganje kapacitete svojih reaktora, ali i zato što je unutrašnja potrošnja bila slaba jer su vremenske prilike bile blage, dodaje se u izveštaju.

Dobit od 360 miliona evra ostvarena je između marta i decembra.

Kabinet je saopštio da je to je ta računica dobijena zahvaljijući analizi podataka o trgovini strujom između Francuske i njenih suseda, koji pokazuju da je postala neto izvoznik Nemačkoj, a zasnovana je na prosečnoj ceni od 51 evro za megavat čas.

Konsultantska kuća SIA predvidela je da Francuska može da se nada da u 2012. takođe ima dodatni prihod od izvoza Nemačkoj.

Međutim, kako se navodi, na kraju će "potrošači morati da plate račun" nemačkog napuštanja nuklearne energije. Prema proceni nekih operatera, poput EON-a, to će se odraziti sa dodatnih pet evra po megavat času na njihov račun za struju.

Nemačka će morati, naime, da se upusti u velike investicije za rasklapanje elekrana i korišćenje obnovljivih izvora enerije.

Astronomski iznosi za nuklearke

Francuska nije među zemljama koje su nakon Fukušime odlučile da preispitaju svoj nuklearni program. Međutim, u zemlji je ponovo pokrenuta žučna debata o tom pitanju, koje se našlo i u predizbornoj kampanji.

Sadašnji predsednik Francuske iz desničarske Unije za narodni pokret Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) zalaže se za zadržavanje visokog udela nuklearne energije, kao i za produženje veka nuklearki za dodatnih 20 godina, znači na 60.

Njegov protivkandidat iz redova Socijalističke partije Fransoa Oland (Francois Hollande) zalaže se za smanjenje udela nuklearki u proizvodnji struje na 50%. Pritom, Olandova zamisao je da se zatvori samo najstarija centrala u Francuskoj, u Fesenhajmu, na trusnom području.

Prema pisanju francuskog portala Futura sijans (sciences), izveštaj revizorske institucije pokazao je da je u razvoj nuklearne energije utrošena astronomska suma. Od 1945. do 2010. godine za sistem nuklearki u Francuskoj potrošeno je 188 milijardi evra. Izgradnja i osposovljavnaje za rad reaktora koštalo je 121 milijardi evra, a istraživanje 55 milijardi. Za izgradnju, rad i zaustavljanje prototipa reaktora sa brzim neutronima izdvojeno je 12 milijardi evra.

Pored toga, izveštaj je pokazao da se počeni troškovi izgradnje u poređenju sa snagom reaktora povećavaju s vremenom, kao i da su troškovi korišćenja francuskog nuklearnog parka u 2010. koštali Francusku energetsku kompaniju EDF, inače velikog pobornika nuklarki, 8,9 milijardi evra.

Za period od 2011. do 2025. godine predviđeni su troškovi od 55 milijardi evra, odnosno 3,7 milijardi evra, što je više nego između 2008. i 2010. kada su iznosili 1,5 milijardi evra.

Prema izeštaju revizora cena megavat časa, koja je u 2010. iznosila 49,5 evra, u budućnosti bi trebalo da se poveća za 10% zbog troškova održavanja i usklađivanja instalacija sa standardima.

Francuska ima 58 reaktora, od kojih će pre 2022. godine njih 22 da dođe do 40. godine korišćenja. Ukoliko Francuska želi da ih zatvori bez smanjenja udela nuklearne energije u proizvodnji struje morala bi da izgradi 11 reaktora za manje od 10 godina, što izgleda kao nemoguća misija. Zato se u izveštaju revozora navode dve mogućnosti - ili da se produži rok elektrana, ili da se razviju drugi izvori i napravi drugačiji energetski miks.

Prema pisanju francuskih medija, cena struje najjeftinija je iz hidroelektrana - između 30 i 40 evra po megavat času, a nuklearke su na drugom mestu - između 33 i 50 evra. Elektrane na ugalj između 50 i 100 evra u zavisnosti od cene dozvole za emiisju ugljen dioksida, a na gas između 70 i 90 evra. Iz vetrogeneratora na kopnu cena je 80 evra, a na moru između 150 i 200 evra. Megavat čas iz biomase košta između 100 i 150 evra, a megavat čas solarne erngije između 240 i 400 evra.

Izvor: AFP i EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Podele u EP oko pitanja nuklearne bezbednosti
  
• 

  Vesti

  : Nemačka zatvara sve nuklearne centrale do 2022.
  
• 

  Vesti

  : Pooštreni standardi za nuklearni otpad u EU
  
• 

  Vesti

  : Usporavanje radova na fuzionom reaktoru Iter
  
• 

  Vesti

  : U zemljama susedima Srbije osam reaktora