Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kriza u Grčkoj ugrožava snabdevanje strujom
|
|
|
|
Objavljeno : 04.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Dužnička kriza u Grčkoj dovela je u opasnost i energetski sistem zemlje, odnosno snabdevanje domaćinstava i preduzeća strujom. Regulatorna agencija RAE planira da 6. juna održi vanredni sastanak gasne kompanije DEPA i proizvođača struje čije snabdevanje je ugroženo. Cilj je da se pronađe način da DEPA dođe do novca, kako bi mogla da plati dobavljačima prirodnog gasa i izbegne prekid snabdevanja.
Regulatorno telo RAE je 1. juna odlučilo da sazove sastanak. Povod je bilo pismo u kojem je snabdevač prirodnog gasa DEPA upozorio da će obustaviti isporuku gasa proizvođačima struje ukoliko oni ne izmire svoje dugove za gasa.
Prema podacima izvora iz energetskog sektora, koji je želeo da ostane anoniman, DEPA nema novca da izmiri račun od ukupno 120 miliona evra za kupovinu gasa od italijanskog Enija, turskog Botasa i ruskog Gasproma koji dospeva na naplatu ovog meseca.
Generalni direktor DEPA Haris Sahinis nije želeo za Rojters da govori o finansijskom stanju u preduzeću, ali je rekao da DEPA "čini sve sto može da ništa ne bi dugovala dobavljačima".
Ukoliko bi DEPA obustavila isporuku gasa, nezavisni proizvođači popud Elpedisona, Mitileneosa, Herona i Korint pauera, koji zadovoljavaju oko 30% potreba za strujom - morali bi da prekinu sa radom. Oni koriste prirodni gas za proizvodnju 70% struje, a DEPA im je najznačajniji dobavljač. Najveći grčki proizvođač struje PPC manje koristi prirodni gas, ali ne bi uspeo da nadoknadi ovaj manjak proizvodnjom u hidroelektranama i termoelektranama na ugalj.
Mrežni operater ADMIE zato bi morao da uvede restrikcije kako ne bi struja nestala u celoj zemlji. Restrikcije bi bile uvedene na početku turističke sezone u Grčkoj, čija privreda nije konkurentna, a turizam je jedan od retkih prihoda deviza.
Background Grčka se već dve godine suočava sa ozbiljnom dužničkom krizom i merama štednje koje mora da sprovodi u zamenu za međunarodni program pomoći. Na izborima 6. maja nijedna stranka nije dobila većinu, čime je urušena višedecenijska dominacija socijalističkog PASOK-a i desničarske Nove demokratije, dve stranke koje su prihvatile program međunarodne pomoći i štednje. PASOK je na izborima pao na treće mesto, iza ekstremno levičarske Sirize, koja ne prihvata mere štednje. Stranke nisu uspele da formiraju vladu, pa su za 17. jun rapsisni novi izbori.
Sve stranke osim PASOK-a i Nove demokratije odbijaju mere štednje. Ishod izbora bi zato mogao da utiče na izlazak Grčke iz evro zone.
Energetske kompanije ne plaćaju račune DEPA jer one same ne dobijaju novac sa klirinškog računa za energetske transakcije LAGHE, kojim upravlja država. Regulatorno telo RAE je tokom proteklih meseci više puta zatražilo od vlade da pruži novc za racune LAGHE, koji ima deficit veći od 300 miliona evra. Račun je ušao u minus jer prihodi nisu bili dovoljni da pokriju velikodušne suvcencije za proizvođače obnovljivih izvora, pre svega solarne panele.
Stanje se pogoršalo početkom ove godine, kada su dva trgovca strujom, najveća konkurenta PPC-a, propala, ne namirivši dug prema energetskom računu LAGHE. Vlada od tada ne može da pronađe rešenje kako da pruži novac.
Najlakši način bila bi pozajmica između 300 i 400 miliona evra od državnog Fonda za pozajmice i transfere, koji raspolaže i takozvanih "zelenim fondom" za unapređenje životne sredine.
Međutim, takozvana "trojka" zajmodavaca Grčkoj - Evropska unija, Međunaeodni monetarni fond i drugi strani kretsitori ne žele da odobre taj korak, rekao je generalni direktor proizvođača struje PPC Arturos Zervos.
Zervos smara da kreditori, a pre svega Evropska komisija, smatraju da bi upliv kapitala bio ilegalna državna pomoć i da bi nestao podsticaj da se reše problemi u energetskom sistemu Grčke. "Gledaju na to na isuviše dogmatičan način", kazao je Zervos.
Grčka bi takođe mogla da donese novac na energetski račun tako što bi iskorisitla 100 miliona evra na računima dva trgovca strujom koji su propali ove godine, ukazao je Zervos.
Međutim, vlasti u energetskom sektoru nemaju pristup tom novcu jer su računi zamrznuti u okviru krivične istrage o propasti. "To je potpuno besmisleno. Taj novac su potrošači uložili u sistem", rekao je jedan izvor iz energetskog sektora.
Činjenica da je Grčka pred izborima samo otežava situaciju. Prema grčkim propisima, privremene vlade imaju ograničena ovlašcćenja, i ne vole dapreduzimaju značajne korake bez odobrenja lidera stranaka.
Energetska kriza samo bi pogoršala situaciju u zemlji koja je ionako pogođena duzničkom krizom, ali i političkom neizvesnošću s obzirom na to da bi od ishoda izbora zakazanih za 17. jun mogao da zavisi i ostanak Grčke u evro zoni. Veliki broj građana glasaće za ekstremno levičarsku partiju Siriza, koja se protivi merama štednje koje se sprovode u zemlji kao uslov za isplatu međunarodne pomići. Sa druge strane, postoji opasnost da grčka vlada već narednog meseca ostane bez novca ukoliko ne dobije narednu tranšu pomoći.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
