Ponovno uvođenje drahme za Grčku bi značilo gubitak stranog, ali i domaćeg kapitala, visoku inflaciju i višesedmični finansijski i tržišni haos. Sa druge strane, izvesne koristi nema. Devalvacija bi snizila cenu grčkog izvoza, ali to bi samo teorijski dalo zamah privredi. Pitanje je i kako bi to uticali na evro zonu, budući da uputstva za napuštanje zajedničke valute nema i da se ujedinjena Evropa za sada nije suočila sa takvom situacijom.

Piše: Slobodan Marković, novinar agencije Beta

Uprkos zaklinjanju većine vodećih političara Grčke i glavnih kreditora u rešavanje njene krize i krize njenih poverilaca, u okrilju zone evra i uz pridržavanje dogovorenog programa štednje i reformi, pre svega na evropskom zapadu nisu utihnuli glasovi da bi ipak najbolje za sve bilo da Grčka - napusti zonu evra.

Šefovi najvećih grčkih stranaka - socijalističkog PASOK-a i konzervativne Nove demokratije koje čine odlazeću vladu, kao i niz lidera manjih stranaka, odlučno su protiv napuštanja evra i neizvesnog povratka na drahmu. Ali, zalažu se za reviziju dubine rezova i rokova za obećane reforme, mada svako na svoj način.

Suprotan i kontroverzan stav - otkazivanje aranžmana s poveriocima, ali uz ostanak u zoni evra, energično zastupa vođa po političkom uticaju odlučujuće levičarske koalicije SIRIZA. Za još radikalniji put - odlazak iz EU oduvek su tradicionalni komunisti (KPG), dok je niz stranaka takođe "antievropske" ekstremne desnice za nešto što je između ta dva stava.

Oba politička ekstrema slažu se u jednom što se ne samo u Atini redovno nazivalo populizmom: Grčkoj je bolje samoj, bez stranaca koji su je uterali u dug, a "obrali kajmak".

Taj stav jeste na poslaničkim izborima 6. maja ukupno dobio veću podršku nego ikada ranije (35 odsto), ali je u grčkom društvu i dalje manjinski. Objašnjenje za takvo glasanje su već petogodišnja recesija, još tri godine dogovorenih bolnih reformi u naglo osiromašenom društvu, te otuda stav da gubitkom vlasti treba kazniti do sada vladajuće koji su to dopustili.

"Mi vidimo budućnost Grčke u evru i želimo da ona ostane u zoni evra. To je, po nama, najbolje rešenje za Grčku, njen narod i za Evropu", objavila je u ponedeljak Evropska komisija, odmah ukazavši da je važno da Grčka "poštuje obaveze koje je preuzela". Brisel je time ublažio prošlonedeljni stav predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza koji je, ne pominjući Grčku, rekao da "ako neka zemlja ne poštuje pravila, bolje je da ode".

Iako to nije rečeno, izvesno je da je jačanje glasanja iz protesta i kažnjavanje dosadašnje politicke vrhuške Grčke zabrinulo strane kreditore. To tim pre što bi, ako nove poslaničke većine, te ni vlade ne bude do četvrtka - što je rok dogovoren u Atini, Grčka 17. juna išla na nove izbore, na kojima bi antievropski stav mogao ojačati, po nekim anketama čak postati i većinski - ponovo iz protesta.

U tom slučaju nova vlast u Atini bi mogla okrenuti leđa zoni evra, te i Centralnoj evropskoj banci, a oslabio bi i uticaj Brisela. Jedini kreditor sa koliko-toliko snažnim pritiskom ostao bi MMF, ali bi i on morao tražiti nove poluge da stegne Grčku da štedi i vraća dugove.

Izvesno je da bi se u najtežoj situaciji našli vodeći strani grčki poverioci - francuske i nemačke banke jer više ne bi bilo pritiska pravila i ustanova zone evra na Atinu.

Osnova iznenađujuće velikog globalnog uticaja grčke dužničke krize i jeste to što su u najvećoj opasnosti veliki zapadnoevropski kreditori. Budžetski račun grčke države u Atini samo je skretnica preko koje novac u tromesečnim tranšama iz paketa međunarodne pomoći prolazi ka računima poverilaca na Zapadu.

Ako se taj tok prekine napuštanjem evra, kreditori ostaju na suvom i zbog sopstvene likvidnosti moraju tragati za drugim mehanizmom da im se šteta nadoknadi. Zato njihov pritisak nije usmeren na Atinu, nego na Pariz, Berlin i Brisel.

Uz to, ne postoji uputstvo za napuštanje evra, kao ni za odlazak iz EU. Ako su i EU, i njena zajednička valuta po mnogima istorijski eksperiment, već i sam nagoveštaj ispadanja jedne od starijih članica, ozbiljno bi poljuljao evropsku građevinu i teško pogodio njen kredibilitet, pre svega na finansijskom tržištu. To je šteta koju ne želi EU, a još manje njene dve najveće, ali takođe finansijski načete ekonomije - Nemačke i Francuske.

Grčku bi ponovno uvođenje drahme koštalo neuporedivo više od pukog štampanja novca - već na samu najavu većina kapitala, u evrima, pobegla bi u inostranstvo, otišla bi čak i vodeća domaća preduzeća koja to već ionako nagoveštavaju, ostatak novca bi Grci panično povukli iz banaka.

Sledilo bi prilagođavanje sistema plaćanja i neminovno nedelje finansijskog i tržišnog haosa. Ako bi to sve neko i izveo, pitanje koje kolokvijalno pominju bankari jeste: Koji bi to kurs nove drahme bio posle nepostojanja grčke valute više od decenije? Jer, poslednji kurs drahme, uoči uvođenja evra, jeste bio (politički) dogovorena veličina.

Ono što bi sledilo uvođenju drahme bilo bi neminovno: proglašenje mortorijuma na plaćanje, odnosno "bankrot" grčke države, uz raspad grčkog bankarskog sistema, te i njegovih banaka u regionu (računa se, recimo, da je 20 odsto bankarskog kapitala u Srbiji grčkog porekla).

Jedina korist bila bi to što bi "bankrot", računovodstveno, doveo finansijske veličine "na nulu" čime bi na papiru sve najednom bilo u redu. Gubitak bi se, međutim, svalio na poverioce.

Na prihodnoj strani napuštanja evra, posle prvog udara inflacije koja bi izvesno premašila 20 odsto, grčka roba i usluge bi - zbog nužne devalvacije iznad te stope (računa se i na 50 odsto), drastično pojefinili za strance koji ih plaćaju evrom ili dolarom, te bi privreda, teorijski, dobila zamah.

Ta se računica, međutim, zasniva na kratkoročnoj, teorijskoj konstrukciji, dok oni koji bi trebalo da je eventualno sprovedu - privrednici, bankari i vodeći političari, razmišljaju o milijardama, znajući da za "povratak u prošlost" mehanizma nema, pa ni izvesne koristi.

Londonski "Fajnenšel tajms" upravo zato ove nedelje konstatuje da je ministar finansija Nemačke - čija je poljuljana vlada najglasnija u stavu da bi Grčka trebalo da se vrati drahmi, "uveren da bi zona evra odolela odlasku Grčke".

Ali, podseća list, Šojble je još prošle godine smatrao da "zona evra može da podnese dobrovoljno učešće državnih poverilaca (Grčke) u otpisu duga". Pokazalo se međutim, da to nije tako - bila je potrebna prinuda.

Zato se sadašnji stav nemačkog ministra o odlasku Grčke iz zone evra "može ispostaviti kao još jedna u dugom nizu pogresnih procena" jer, ukazuje list, u tom slučaju "investitori mogu agresivno krenuti na raspad (zone evra) ako Grčka bude izgurana iz nje". Drugim rečcima, već sada se otvoreno postavlja pitanje o tome ko će još ispasti (Portugalija, Irska), a ko će uopšte ostati kada to počne.

Zato proizlazi da se radikalna opcija malo kome isplati sa ove strane Atlantika, a da je najbolje da nova vlada i poverioci Grčke ponovo sednu za sto i utvrde šta je realno postići na novoj grčkoj društvenoj sceni koju odražavaju izbori, i na novoj evropskoj sceni koja nastaje dolaskom socijalista na čelo Francuske i sve izvesnijim preokretom u Nemačkoj.

Grčka kriza uostalom nikada i nije bila pitanje ionako uvek tankog kredibiliteta Atine, već je pitanje kredbiliteta evra i EU, te otuda Berlina i Pariza, pre svega.
<

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Štednja ili drahma - Grčka mora da odluči
  
• 

  Vesti

  : Novi potresi u zoni evra
  
• 

  Vesti

  : Grci odbacili dve dominantne stranke
  
• 

  Vesti

  : Irska i Grčka rekorderi po nivou javnog duga i deficita u 2011.
  
• 

  Vesti

  : U lavirintu grčke birokratije
  
• 

  Vesti

  : Vanredni izbori u Grčkoj u jeku krize
  
• 

  Vesti

  : Grčka zbog štednje iznajmljuje policajce
  
• 

  Vesti

  : Rubini: Grčkoj preti depresija