Grci će za mesec dana ponovo izaći na izbore pošto političke partije nisu uspele da se dogovore o formiranju koalicione vlade na osnovu rezultata glasanja 6. maja. Glavni kamen spoticanja bile su mere štednje koje je Grčka prihvatila u zamenu za programe pomoći koje su joj odobrili EU i Međunarodni monetarni fond da bi izbegla bankrot. Radikalno levičarska stranka Siriza, koja bi prema istraživanjima javnog mnjenja mogla da dobije najveću podršku na ponovljenim izborima i bude nezaobilazni partner za koalicionu vladu, zalaže se za prekid mera štednje. Sa druge strane, EU i MMF insistiraju da Grčka mora da poštuje obaveze koje je prihvatila da bi i dalje primala pomoć, pa i ostala u zoni evra. U tako neizvesnoj situaciji građani Grčke masovno povlače novac iz banaka, pa je samo 14. maja povučeno 700 miliona evra. Evro je 15. maja pao na najniiži nivo u odnosu na dolar za poslenja četiri meseca, a evropske berze se takođe bore sa "minusima".

Tri partije u Grčkoj koje podržavaju mere štednje - desničarska Nova demokratija, socijalistički PASOK i levičarski Dimar - mogle su da formiraju tanku većinu. Međutim, Dimar, koji se izdvojio iz Sirize i zauzeo stav naklonjeniji ka Evropi, nije želeo da se priključi bez podrške Sirize, smatrajući da vlada bez te stranke, koja je zauzela drugo mesto na izborima 6. maja, ne bi imala legitimitet.

Kako je prenela grčka agencija Ana, izbori će biti održani 17, maja. Prethodno je potrebno proglasiti i raspustiti parlament, kao i oformiti uslužnu privremenu vladu za sprovođenje izbora.

Perspektiva izbora u Grčkoj podstakla je strah za budućnost zone evra i usmerila pažnju javnosti ka opasnosti izlaska Grčke iz zone evra.

Na prvom sastanku novog francuskog predsednika Fransoa Olanda (Francois Hollande) i nemačke kancelarke Angele Merkel, lideri dve najveće evropske privrede potvrdili su da žele da Grčka ostane u zoni evra. Oni su takođe ukazali su spremni da ispitaju mogućnost usvajanja mera za podsticaj rasta žukoliko to zatraze vlasti u Atini.

Međutim, nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Scheuble) odmah je ukazao da Grčka ne treba previše da očekuje. "Plan pomoći Grčkoj je razvijen do najmanjih detalja i ne može se o njemu ponovo pregovarati. Oni koji dobiju na izborima moraju da odluče da li će uslove prihvatiti ili ne", rekao je on za radio Dojčlandfunk (Deutschlandfunk).

Mere štednje su prihvatile stranke Nova demokratija i PASOK, koje su decenijama dominirale političkim životom Grčke. Na izborima maju dobile su po manje od 20% glasova, a PASOK je pao na treće mesto po popularnosti, iza Nove demokratije i Sirize.

Od kada su građani na izborima jasno odbacili dosadašnju politiku vođenu u Grčkoj, sve političke partije, uključujući i ove dve, najavile su da će se zalagati ili za promenu ili za odustajanje od programa koji se primenjuje u Grčkoj. Siriza planira da "poništi" mere štednje, mada se načelno ne protivi ostanku Grčke u zoni evra.

Sama najava izbora u Grčkoj dovela je do pada evra 15. maja ispod 1,28 dolara prvi put u prethodna četiri meseca, a i berze su zatvorene "u minusu". Taj negativni trend nastavljen je i 16. maja u prepodnevnim satima.

U Grčkoj je već 14. maja, kada se videlo da će se vlada teško formirati, zabeleženo masovno povlačenje novca iz grčkih banaka. Kako je predsednik Grčke Karolos Papuljas rekao, pozivajući se na podatke guvernera Grčke centralne banke, tada je povučeno 700 miliona evra. On je preneo i ocenu guvernera Jorgosa Provopolusa da je bankarski sistem "trenutno veoma slab".

U februaru je bivši ministar finansija Evangelos Venizelos procenio da je od 2009. godine kada je kriza počela u inostranstvo položeno 16 milijardi evra iz Grčke, od čega "32% u banke u Velikoj Britaniji i 10% u Švajcarskoj".

U Grčkoj su oni koji smatraju da Grčka treba da nastavi za štednjom pokušali da utiču na javnost. Portparol odlazeće vlade Pantelis Kapsis ocenio je da zemlja nema "manevarski prostor da ne poštuje obaveze" jer bi se time izložila opasnosti da se društveni prihod još smanji, a nametnu se još rigoroznije mere. "Ekonomija je u stečaju (...), ne treba polagati lažne nade na Fransoa Olanda", rekao je Kapsis, aludirajući na nade da će Nemačka smekšati u zahtevima za budžertskom disciplinom nakon što je na čelo Francuske, njenog značajnog partnera, došao socijalista Fransoa Oland.

Pisanje grčke štampe takođe svedoči o zabrinutosti. "U jeku neizvesnosti i strahova za urušavanje privrede, zemlja ide u nove izbore", navodi Ta Nea, list naklonjen socijalistima.

Liberalni finansijski dnevnik Naftemporiki zabrinut je zbog "novih izbora u trenutku kada privreda tone u recesiju", a tolerancija grčkih partnera za njen ostanak u zoni evra je "na ispitu".

"Novi izbori, zemlja u minusu", navodi list Katimerini, svaljujući krivicu na Sirizu zbog toga što nije želela da pruži podršku koaliciji Pasoku, Novoj demokratiji i Dimaru, koja je imala 168 od 300 poslanika u parlamentu.

Siriza, međutim, smatra da treba poštovati "presudu koju je doneo narod" protiv politike štednje. Ta stranka navodi da je zbog štednje nezaposlenost za dve godine udvostručena na više od 21%, a zemlja se zaglibila u recesiju koja ulazi u 5. godinu. "Tri stranke su imale većinu i mogle su to da učine, ali njihova namera je bila da nemaju opoziciju", kazao je lider Sirize Aleksis Cipras, kojij je odbio da bude, kako je rekao, "alibi za levicu" u toj saradnji.

Poruka desničarskog dnevnika Elefteros tipos je "izbori visokog rizika i istorijske odgovornosti, dok je naslov Etnosa, bliskog levom centru - "izbori na minskom polju". "Rezultat ovih izbora imahe odlučujuć značaj za ostanak Grčke u zoni evra", navodi ovaj dnevnik.

Izvor: AFP

Povezani sadržaj

• 

  Analize i stavovi

  : Evro ili drahma - (ne)moguć povratak u prošlost
  
• 

  Vesti

  : Štednja ili drahma - Grčka mora da odluči
  
• 

  Vesti

  : Novi potresi u zoni evra
  
• 

  Vesti

  : Grci odbacili dve dominantne stranke