Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Irska i Grčka rekorderi po nivou javnog duga i deficita u 2011.
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.04.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčka i Irska rekorderi su po visini minusa u državnoj kasi i državnim fondovima, po nivou javnog duga i zaduživanju u poslednjem kvartalu prošle godine, pokazalo je najnovije istraživanje evropskog statističkog zavoda Eurostat o fiskalnom deficitu i javnom dugu u EU za 2011. Malim viškom u budžetu mogu se jedino pohvaliti Estonija, Švedska i Mađarska, ali je Evropska komisija upozorila da je mađarski suficit nakon velikog deficita u 2010. diskutabilan.
Prošle godine, fiskalni deficit u evro zoni i celoj Uniji opao je u apsolutnom iznosu u odnosu na prethodnu 2010. U evro zoni deficit je opao sa 6,2% BDP u 2010. na 4,1% BDP u 2011, dok je u EU smanjen sa 6,5% na 4,5%. Među 17 članica koje su uvele evro javni dug je porastao sa 85,3% BDP krajem 2010. na 87,2% na kraju 2011. Javni dug je porastao i u celoj EU za 2,5 procentnih poena: sa 80% na 82,5%.
Najveći fiskalni deficit u prošloj godni zabeležen je u Irskoj -13,1% BDP, Grčkoj -9,1%, Španiji -8,5%, Velikoj Britaniji -8,3%, Sloveniji -6,4%, na Kipru -6,3%, u Litvaniji -5,5%, Francuskoj i Rumuniji -5,2% i Poljskoj -5,1%.
Najniže deficite imale su Finska -0.5%, Luksemburg -0.6% i Nemačka -1,0%. Suficit su imale Mađarska +4,3%, Estonija +1,0% i Švedska 0,3%.
U 24 članice popravili su se pokazatelji o deficitu u odnosu na 2010, u dve su se pogoršali, a u jednoj su ostali na istom nivou.
U odnosu na 2010, deficit je najviše uspela da smanji Irska, sa čak 31,2% BDP na 13,1% na kraju prošle godine, ali i Mađarska sa deficita od -4,2%, na suficit od 4,3%.
Međutim, u oba slučaja treba biti pažljiv u tumačenju podataka. Kad je reč o Irskoj, i sam Eurostat ima rezerve prema značajnom padu irskog deficita jer još uvek nije završeno restukturiranje dve irske banke kojima je država prošle godine ubacila injekciju kapitala od 3,7% BDP-a.
Kad je reč o Mađarskoj, ranije je ukazano da je ona kratkoročnim merama prikrila loše stanje u javnim finansijama.
Fiskalne pozicije pogoršale su se u slučaju Kipra čiji je deficit skočio sa -5,3% u 2010. na 6,3% i Slovenije sa -6% u 2010. na -6,3% prošle godine. Razlog za blagi rast minusa u slovenačkoj kasi je to što su u deficit uključena poktraživanja Železnica Slovenije prema državi.
Najmanji javni dug na kraju prošle godine imale su Estonija 6,0% BDP, Bugarska 16,3%, Luksemburg 18,2%, Rumunija 33,3%, Švedska 38,4%, Litvanija 38,5%, Češka 41,2%, Letonija 42,6%, Slovačka 43,3% i Danska 46.5% BDP.
Četrnaest zemalja ima učešće javnog duga u BDP iznad 60% kolika je gornja granica predviđena Mastrihtskim ugovorom: Grčka 165,3%, Italija 120,1%, Irska 108,2%, Portugalija 107,8%, Belgija 98,0%, Francuska 85.8%, Velika Britanija 85,7%, Nemačka 81,2%, Mađarska 80,6%, Austrija 72,2%, Malta 72,0%, Kipar 71,6%, Španija 68,5% i Holandija 65,2%.
U poređenju sa trećim kvartalom 2011, osamnaest članica je povećalo javni dug do kraja godine, sedam je smanjilo dugovanja, dok je kod dve zemlje stanje duga ostalo nepromenjeno. Najviše su se zadužile Grčka +6,5 procentnih poena, Kipar +4,7 procentnih poena i Irska 3,7 procentih poena.
Dug su u poslednjjem kvartalu najviše smanjile Danska za 2,7 procentnih poena, Portugalija za 2,4 i Mađarska koja je javni dug snizila za 2,2%.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
