Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Biomasom do smanjenja deficita
|
|
|
|
Objavljeno : 19.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Jugoistočna Evropa zavisi od uvoza fosilnih goriva, kojima je siromašna, a nedostatak struje već je potencijalna prepreka o kojoj razmišljaju investitori prilikom izbora zemlje. Na Forumu finansiranja energetike Balkana 19. juna stručnjaci su poručili da deo odgovora na te probleme leži u ulaganju u obnovljive izvore energije, kojima region obiluje. Predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić rekao je da bi Srbija, razvojem biomase, mogla da postane neto izvoznik energije i znatno smanji troškove za uvoz fosilnih goriva, koji čine najveći deo deficita. Na konferenciji je, međutim, istaknuto da će ugalj sigurno ostati značajan energent u koji će se ulagati. Istog dana na skupu u Privrednoj komori Srbije generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković ukazao je na velike probleme srpske elektroprivrede - prosečna starost elektrana je 39 godina, a nema novca za obnovu kapaciteta.
"Srbija može (od biomase) da proizvede 4,3 miliona tona ekvivalenata sirove nafte, a uvozi dva miliona tona koje idu u rafinerije", rekao je Carić. To znači da bi Srbija uz ulaganja mogla da postane energetski nezavisna, da izvozi energiju i da smanji novac koji troši na uvoz nafte i gasa.
Na skupu koji je organizovala agencija Intelidžent investment in imerdžing markets (Intelligent Investment in Emerging Markets) iz Londona povela se rasprava o tome da li je ulaganje u obnovljive izvore energije isplativo. Jedan od učesnika iz bankarskog sektora ocenio je da ulaganja nisu isplativa jer tehnilogija još nije dovoljno pouzdana. Carić se, međutim, nije složio sa tim i naveo je da je u tehnologije potrebno ulagati da bi se razvile.
Carićevoj tvrdnji ide u prilog ocena stručnjaka za energetiku Aleksandra Kovačevića da je cela jugoistočna Evropa, koja uključuje i Tursku, siromašna fosilnim gorivima a bogata obnovljivim izvorima. "To se pokazalo i 20-ih, 30-ih, 50-ih i 60-ih godina. Tek 70-ih je otkriven lignit lošeg kvaliteta" koji se koristi u regionu, kazao je on.
On je naveo da je region bogat raznovrsnim obnovljivim izvorima. U većini zemalja nivo padavina je visok, prinos biomase veliki, a geografski položaj garantuje dosta sunčanih dana. To, prema rečima Kovačevića, omogućava regionu da odigra važnu ulogu u snabdevanju Evrope raznovrsnim izvorima energije.
Uprkos tome, potencijalni nedostatak struje u regionu već se posmatra kao problem u krugovima investitora. "To smo videli u januaru 2012. godine, tokom hladnog vremena nije bilo dovoljno energije", rekao je on i dodao da su pogoni zatvarani a ljudi nisu imali posla.
Deo problema leži i u neostatku odluka koje bi donele investicije. Takvih odluka iz krugova vlasti nije bilo u prethodne dve do tri decenije, pa su i postrojenja stara u proseku toliko. "Neke stvari su se dešavale, ali bez volje onih koji odlučuju", kazao je Kovačević.
Sada je, po njegovim rečima, kucnuo čas kada bi takve odluke mogle da se donesu. Između ostalog, prošlo je dosta vremena, infrastruktura je neophodna za dalje integracije, a vlade su pod pritiskom da nešto učine - zbog pristupanja EU, ali i visoke nezaposlenosti i stanja privrede,
Kostis Stambolis iz grčkog Instituta za energetiku u Jugoistočnoj Evropi rekao je da je region zavisan od uvoza nafte i gasa, da nije dovoljno razvijeno snabdevanje iz drugačijih izvora energije.
Institut je investicije u energetiku 12 zemalja regiona za period od 2010. do 2020. procenio na 240 milijardi evra, od čega će trećina otići na Tursku. U potrebne investicije Stambolis je ubrojao dodatne proizvodne kapacitete, ali i hitnu zamenu starih neefikasnih elektrana. Prema njegovim rečima, na kapacitete na ugalj će i dalje odlaziti veliki deo novca.
Na forumu, na kojem učestvuju domaći i strani stručnjaci, predstavnici ministarstava energetike i ekonomije zemalja regiona, preduzeća i banaka, predstavnici banaka su razmenili mišljenja o uslovima za ulaganja.
Oni nisu postigli saglasnost u pogledu veličine projekata koja je pogodna za finansiranje, jer to zavisi od banke do banke, ali i od potencijala same zemlje.
Tako bi Erste banka u Srbiji i drugim zemljama bivše Jugoslavije bila spremna da uloži do 10 miliona evra u projekte obnovljivih izvora. Na nivou cele austrijske Erste grupe taj prag je viši - do 100 miliona evra, dok bi izuzetak mogle da budu Češka i Austrija, koje imaju bolji rejting u tom pogledu i lako pronalaze investitore, pa bi se Erste možda upustio i u višemilionski projekat. I dok je stav dela banaka da je ulaganje u male projekte jednostavnije, Geršon Koen (Gershon Coen) iz britanske Lojds banke (Lloyds) ocenio je da su ulaganja u male projekte neefikasna, osim u slučaju da su standardizovani i da se radi niz takvih projekata.
Evropska investiciona banka je, prema rečima njenog predstavnika u Srbiji Andreasa Beikosa, sprcijalizovana za velike projekte. Za male projekte do 25 miliona evra EIB nudi finansiranje oreko banaka kroz kreditne linije, pri čemu EIB daje sredstva za polovinu investicije.
Svi su se složili u oceni da je za ulaganja potrebna liberalizacija tržišta, kao i dobro investiciono okruženje. Kao povoljne okolnosti za ulaganje navedeno je da će tražnja samo rasti, kao i cena.
Istog dana na skupu o ulozi elektroprivrede u reindustrijalizaciji Srbije, generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dragomir Marković je ukazao na probleme koji muče ovaj sektor - starost elektrana i niska cena koja onemogućava ulaganja.
Studija Svetske banke je, kako je naveo, pokazala da struja u Srbiji treba da poskupi 40 do 80% u naredne tri do četiri godine. On je naveo da je struja u Srbiji najjeftinija u regionu i da se EPS suočava sa velikim problemima, posebno u realizaciji neophodnih investicija.
Prema njegovim rečima, prosek starosti elektrana u Srbiji je 39 godina, zbog čega se može desiti da za nekoliko godina država ostane bez neophodnih količina električne energije ukoliko se ne bude na vreme ulagalo u obnovu kapaciteta. Marković je rekao da je od 2000. do 2005. godine godišnji prosek ulaganja bio oko 200 miliona evra, a da je posle toga dostizao i cifru od 500 miliona, ali da je taj novac bio dovoljan samo za održavanje dok za investicije treba još toliko novca godišnje.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
